Uvođenje rutine u ponašanje deteta.
U okviru serijala o najvećim izazovima, odnosno o novim iskustvima u prvoj godini bebinog života, na redu je šesti mesec od njenog rođenja.
Iz Telefonskog savetovališta Halo beba Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd izdvajaju koji su to ključni izazovi u šestom mesecu bebinog života i kako ih što bolje proći.
Vreme je za uvođenje rutine
Kako kažu, kod beba od šest meseci potrebno je uvođenje rutine
„Rutina predstavlja predvidiv način ponašanja, svakodnevno ponavljanje istih aktivnosti u okviru jedne porodice, u isto vreme i istim redosledom. Sa aktivnostima koje se ponavljaju svaki dan u određeno vreme treba započeti u ranom uzrastu, već od šestog meseca života, kada beba postane svesna svoje okoline, prepoznaje najbliže članove porodice, zabavlja se oglašavajući se, sama se igra igračkom koju drži u ruci, pokazuje interesovanje, postaje radoznala“, kažu iz Halo bebe.
Naime, kod beba u ovom uzrastu predvidivo, odnosno očekivano dešavanje može biti vezano za jutarnju i večernju rutine, kao i za vreme i mesto dnevne dremke.
„Na primer, jutarnja rutina uključuje uvek u isto vreme buđenje, umivanje, presvlačenje, maženje, prvi jutarnji obrok. Večernja rutina može uključivati kupanje, obrok pred spavanje, priču/čitanje, zagrljaj, maženje, tihu muziku, gašenje svetla i onda spavanje. Ritam dana podrazumeva i igru sa bebom, kao i odlazak u park, te je potrebno i ove aktivnosti uključiti u dnevnu rutinu, kada, koliko dugo, šta prethodi, a šta sledi posle njih. Pritom, nije moguće napraviti univerzalni šablon koji će se primeniti kao model ponašanja jer svaka porodica ima svoje navike i običaje, pa i ritam dana, tj. dnevna rutina zavisi od ustaljenih navika u porodici.“
Zašto ne treba da odlažete uvođenje rutine
Naše sagovornice ističu i da ne treba neku aktivnost jednog dana dopustiti, a drugog zabraniti ili pak neko od ukućana da istu aktivnost dozvoli, a drugi zabrani.
„Ako se tako radi, u kasnijem uzrastu, već sa godinu dana, dete se može dovesti u zabunu, a to može usloviti njegovo nezadovoljstvo, nesigurnost i dovesti do ispada besa. Zato je važno istaći da rutina nisu kruta pravila. Ona se može menjati i prilagođavati, ali kada je dogovorena i prihvaćena, treba je sprovoditi dosledno.“
Kada se od malena dete na pravi način nauči ustaljenom redosledu dešavanja tokom dana, ono lakše razvija sigurnost i samostalnost, kao i čvršću emocionalnu stabilnost i samokontrolu. S druge strane, kažu iz Halo bebe, ustaljene navike i ponašanje utiču na razvoj harmoničnih odnosa u porodici, a roditelji mogu bolje da organizuju svoje vreme.
“Zato se preporučuje da se sa uvođenjem navika i rutine ne odlaže. Što ima više unapred planiranih i predvidđenih aktivnosti koje se rade sa bebom i u vezi s bebom, redovno iz dana u dan u isto vreme, to će ona vremenom naučiti da sama očekuje ta dešavanja i raduje se njima. Sa odrastanjem deteta roditeljima preostaje da uvode nove rutine ili dopunjavaju već stečene, dok je dete naučeno i već očekuje takav način funkcionisanja u svojoj porodici. Kroz odrastanje dete uči šta treba da radi i uči kako to da radi, kojim redosledom i gde su postavljene neke razumne/bezbedne granice koje treba da poštuje. Tako rutina postaje nezaobilazan deo dečjeg razvoja.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
