Jedna žena se iz Londona preselila u Dansku i tamo rodila troje dece. Za Gardijan je napisala tekst u kojem otkriva šta je sve naučila o nordijskom vaspitanju.
Helen Rasel je spisateljica koja živi u Jutlandu u Danskoj i autorka je knjiga The Year of Living Danishly i How to Raise A Viking.
Iz Londona se preselila u Dansku, rodila troje dece, a za Gardijan je napisala tekst u kom otkriva šta je sve naučila o nordijskom vaspitanju.
Njen tekst sa sajta Detinjarije prenosimo u celosti.
„Preselila sam se iz Londona u Dansku, bezbrižna i bez dece, ali uprkos tome što sam planirala da ostanem samo godinu dana, još uvek sam ovde 10 godina i sa troje dece. A nordijska deca rade stvari drugačije.
Drugačije jedu, drugačije uče, igraju se, oblače, čak i spavaju drugačije – bebe ostavljaju da spavaju napolju u kolicima na temperaturama ispod nule. Pevaju, bore se, penju se, padaju i ponovo ustaju.
U prirodi su satima svaki dan – upkos tome što je vreme užasno. Skandinavci retko deluju kao veseli ljudi – vole “planiranu zabavu”, nema nikakve spontanosti u njima. Pa ipak… Nordijske zemlje redovno su na vrhu Unicefove liste u sreći, obrazovanju i jednakosti s najvišim stopama blagostanja na globalnom nivou.
Neki aspekti njihovog roditeljstva mogu se primeniti gde god se nalazili, dok drugi mogu poslužiti kao inspiracija. Dakle, evo nekoliko stvari koje sam naučila o skandinavskom vaspitavanju.
Svaki dan u svakom pogledu igraj se
Igra je jako važna u nordijskim zemljama. Profesorka Elen Bit Hansen Sandseter na Norveškom univerzitetu Queen Maud kaže: ‘Studije koje su pratile decu od rođenja pokazuju da se visine ne boje oni koji se penju na stablo, padnu i slome nogu – nego oni koji se nikada nisu popeli na stablo.’ Borba je još jedan važan deo detetovog razvoja jer uči saradnji, poverenju i primerenom rasuđivanju.
Učite decu kako da misle, a ne šta da misle
Skandivanci ne kreću u školu pre šeste godine (sedam u Finskoj). Do 11. godine su bez testova, domaćih zadataka, bez ocena. Sabila Ebo Alvani s Pedagoškog fakulteta na Univerzitetu u Kembridžu smatra da je to dobra stvar. Danski sistem temelji se na podučavanju prema interesima i, ‘Uče se da razmišljaju – a ne samo da polažu ispite’, kaže učiteljica Luiz Lingard.
Deca se uče da se zauzmu za sebe, javni govor je deo školske rutine od šeste godine, dok čitanje dolazi kasnije – oko osme. Do uzrasta od 15 godina nordijske zemlje rangirane su iznad proseka OECD-a, na čelu s Finskom koja je ispred Britanije i SAD sveukupno. Bez obzira na različite sisteme školovanja, dopustite detetu da razvije sopstvene interese i čita sopstvenim tempom. Istraživanja pokazuju da pritisak na decu da prerano čitaju uzrokuje stres i oni koji kasnije krenu da čitaju lako sustižu, pa čak i nadmašuju one rane.
Ne postoji loše vreme
Skandinavci svih nacionalnosti imaju varijacije ove mantre, a studije pokazuju da boravak na otvorenom poboljšava saradnju, smanjuje stres, pomaže u koncentraciji i izjednačava razlike između dece s malim i velikim uspehom. Skandinavci od detinjstva razvijaju ono što Kari Libovic, socijalna psihološkinja Univerziteta Stanford, naziva pozitivnim zimskim načinom razmišljanja.
Ključno je naučiti oblačiti se. ‘U većem delu sveta kada je hladno, ljudi se i dalje oblače normalno za izlazak, a onda se pitaju zašto im je hladno’, kaže Libovic. Moja deca sada poseduju snežna odela, kišna odela, vetrovke, termo donji veš, rukavice, vodootporne rukavice, čizme za sneg i kišne čizme. Razvijte pozitivan način razmišljanja noseći odeću prikladniju za zimu i zapamtite da ne postoji pogrešno vreme, postoji samo pogrešna odeća.
Ne mora svaka slika na frižider
Dok mnogi smatraju kako stalne pohvale podstiču razvoj samopoštovanja, Danci to ne čine. Oni veruju da preterano hvaljenje dovodi do napunpanog ega. ‘Kada kažu – pogledaj ovo – žele pažnju, a ne pohvalu’, kaže danska porodična terapeutkinja Sofi Manster.
‘Oni zapravo ne traže pohvale. Stoga je bolje naučiti ih da sami procenjuju stvari, inače će provesti život tražeći potvrdu od drugih.’ Danci zamenjuju pohvale zanimanjem i pitaju ‘Kako si to uradio?’ ili ‘Reci mi više o tome.’ ‘To pokazuje deci da nam je stalo do njih – ne do njihovih rezultata’, kaže Manster. Kao što je manje pozitivnih pohvala, manje je negativnih osuda.
Porodični obroci su svetinja
Ideja da porodica sedne i jede zajedno vrlo je cenjena u skandinavskom društvu. Čak je i izvršnom direktoru dopušteno da na sastanku u 16 sati kaže: ‘Moram sada da idem po decu.’ A onda idete kući, i ručate, odnosno večerate kao porodica. U većini danskih domova okupljaju se oko stola za ručavanje s izričitom svrhom – da daju prioritet porodičnim obrocima. Gde god da živite, još uvek postoje stvarne prednosti u nastojanju da jednom sedmično pojedete porodični obrok kako biste se ponovno povezali. Ako možete da kuvate, odlično, ali imajte na umu da se manje radi o tome šta jedete za večeru, a više o tome s kim to jedete.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
