Kuće pune dece postale su retka pojava u Italiji, koja ima jednu od najnižih stopa nataliteta u Evropi. I dok njihova premijerka Đorđa Meloni i papa Franja upozoravaju da Italijanima preti istrebljenje, oblast Alto Adiđe u Južnom Tirolu i njen glavni grad, Bolcano, žive kao u paralelnom univerzumu. Kako je moguće da decenijama održavaju stopu nataliteta?
U Italiji vlada „demografska zima“, stopa nataliteta im opada 15. godinu za redom i sada iznosi 1,25 dece po ženi. Izuzetak je grad Bolcano i oblast Alto Adiđe-Južni Tirol koja ga okružuje. Tamo je stopa nataliteta ostala stabilna decenijama, što je u suprotnosti sa ostatkom zemlje i većeg dela zapadne Evrope.
Ključno je to što je pokrajinska vlada vremenom razvila gustu mrežu porodičnih beneficija, a ona daleko prevazilazi jednokratne bonuse za bebe koje tamošnja vlada nudi.
O kakvim pogodnostima se radi? Roditelji dece manje plaćaju obdaništa, namirnice u prodavnicama, javni prevoz, aktivnosti posle škole i letnje kampove. Ova oblast je takođe dosta kreativna u pronalaženju opcija za brigu o deci, uključujući program koji omogućava vaspitačima da svoje stanove pretvore u mala, sertifikovana obdaništa.
Kad je porodiljsko odsustvo u pitanju, majke u Italiji moraju uzeti pet meseci porodiljskog odsustva i najmanje mesec dana pre porođaja moraju prestati da rade. Očevi mogu uzeti do 10 dana roditeljskog odsustva u pet meseci neposredno nakon rođenja deteta. Roditelji takođe mogu uzeti dodatni odmor kako njihovo dete raste. Na primer, svi roditelji mogu da izaberu da uzmu do šest meseci slobodno pre nego što njihovo dete napuni tri godine i pet meseci mogu odsustvovati s posla da bi proveli vreme sa svojom decom pre nego što napune 12 godina.
Tu je i direktna novčana pomoć. Dečiji dodatak se isplaćuje mesečno porodicama u Italiji na osnovu broja dece koju imaju i prihoda roditelja. Regija Alto Adiđe osim toga plaća 200 evra po detetu svakog meseca, dok dete ne napuni tri godine.
Kako piše The New York Times, održiva i pouzdana finansijska posvećenost regije porodicama je važnija od kratkoročne pomoći koju je italijanska nestabilna vlada decenijama favorizovala.
„Razlika je u tome što postoje konstantne investicije tokom godina, za razliku od većine nacionalnih politika koje su jednokratne. Niko ne planira da ima decu na osnovu jednokratne politike“, rekla je Anjeze Vitali, demografkinja sa Univerziteta u Trentu.
„Ako ne ulažemo novac u porodice, nema budućnosti ni za koga od nas. Porodica je dugoročan projekat, tako da i politike moraju biti dugoročne“, rekao je Voltraud Dig, bivši član pokrajinskog saveta i kreator pojedinih porodičnih programa.
Važno je napomenuti da Bolcano već godinama sprovodi pomenute programe. Druge države i oblasti u Italiji su pokušale da povećaju natalitet na različite načine, ali nisu u tome uspele.
Tajvan je potrošio više od 3 milijarde dolara pokušavajući da navede svoje građane da imaju više dece. Austrija je produžila trajanje porodiljskog odsustva. Nemačka je povećala ulaganja u brigu o deci i rano obrazovanje, a zatim je 2013. godine potvrdila da svako dete starije od 1 godine ima pravo na mesto u javnom dnevnom boravku. Druge zemlje su pokušale direktno da plate roditeljima – Rusija je počela da nudi jednokratnu sumu od oko 7.000 dolara porodicama sa više od dvoje dece. Mađarska je 2019. godine uvela zajam od oko 30.000 dolara mladencima. Ako imaju troje dece, ne moraju da vrate taj novac.
Inače, u tekstu o regiji Alto Adiđe koji je objavio The New York Times se piše o porodici Baldo, majci, ocu i šestoro dece koja žive u Bolcanu. Život ove velike porodice opisan je korak po korak jednog običnog dana, od trenutka kada tata Stefano izlazi sa posla u opštinskoj zgradi i odlazi rano na takozvanu „pauzu za dojenje“.
„Jasno je da ja ne dojim“, kaže ovaj 38-godišnjak. Njegova supruga je kod kuće sa novorođenčetom i pošto je jedan od roditelja po zakonu imao pravo na odsustvo, on je iskoristio to da bi mogao pokupiti ostalu decu iz škole. Po izlasku iz kancelarije Stefano dolazi u obdanište po svoju decu od 5 i 4 godine, a zatim po još jedno mlađe dete u jaslice. Njih četvoro odlaze kući gde ih mama Ticijana dočekuje sa novorođenčetom u naručju.
„Moj izbor je bio da sačekam neko vreme pre nego što se vratim na posao“, kaže ona. Za majke koje žele da se vrate na posao, pokrajina nudi jeftine javne jaslice.
Nakon što je ostavio mališane kući, Stefano Baldo u 16h odlazi po još dvoje starije dece, starosti 10 i 8 godina. U gradu postoje penzionisani volonteri koji nose fluorescentne prsluke i jakne, a oni dežuraju na pešačkim prelazima ispred škola, ali ujutru vode i decu u školu u okviru programa koji se zove „pešački autobusi“.
„Mnogi naši prijatelji imaju jedno ili dvoje dece jer žele da žive svoj život. Ali ovde, kada bi to želeli, imali bi pomoć. Imamo prijatelje u Rimu koji imaju četvoro dece. Oni plaćaju mnogo para za pomoć oko mališana“, rekao je gospodin Baldo.
Uprkos velikom odjeku koji je ovaj tekst imao, u italijanskoj štampi oglasili su se pojedinci iz Bolcana koji kažu da slučaj jedne porodice ne daje kompletnu sliku. Oni tvrde da su u Alto Adiđu najviši troškovi života u Italiji, kao i da je ranije u Južnom Tirolu natalitet iznosio 1,7 dece po ženi, a danas su na 1,56, dok je u Italiji 1,25. Da bi se ostalo u ravnoteži, stopa treba da bude 2,1 po ženi. Malo ko u Evropi stiže do tog cilja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
