Kad dete dobije napad besa, poenta je da roditelj bude odlučan i da se drži granica. Ne morate da budete ljuti ili da pružate otpor - jednostavno treba da ostanete čvrsti i da prihvatite jake emocije, smatraju stručnjaci.
Dečji ispadi besa testiraju strpljenje roditelja širom sveta, pa su Heder Turgeon i Džuli Rajt, dečji psihoterapeuti i autorke nekoliko bestselera o roditeljstvu i dečjem ponašanju, odlučile da podele nekoliko korisnih saveta za roditelje kako bi im pomogle da što bolje reaguju na te ispade besa svojih mališana, pišu na sajtu Dr Robyn Silverman.
Pročitajte još:
„Želele smo da izdvojimo neke tradicionalne reakcije na dečje ispade besa. Možda ti je rečeno da ignorišeš ispade besa kako bi oni što pre prošli. Ideja je da je pridavanje pažnje deci koja su uznemirena – nagrada za njihovo ponašanje. Mi se uopšte ne slažemo s tim jer to nema smisla. Kada je deci teško (čak i kada se to čini potpuno iracionalno), ona nam govore da im trebamo. Ignorisanje i kažnjavanje – upravo je suprotno od toga jer klince čini izolovanim, posramljenim i isključenim“, kažu ove dve autorke.
Budući da su ispadi besa veliki izraz emocija i misli, ali i potres nervnog sistema, kao kažu, morate pomoći svom detetu da to reguliše.
„Kako to radiš, zavisi od trenutka i detetove ličnosti. Ako dete prihvata da ga nosiš, primi ga u naručje ili mu stavi ruku na ramena kako bi mu dala do znanja da osećaš koliko je uznemireno. Neku decu smire fizički dodiri, a maženje i grljenje im pomaže da dođu sebi. Ako je tvoje dete takvo, čak možeš da ispružiš ruke i pitaš ga – mogu li da te zagrlim.“
Ključ uspeha: Tu sam za tebe
Međutim, deci često treba svoj prostor kako bi se sama nosila s emocionalnim talasima. Neka deca ne vole da ih diramo kad su uznemirena (baš poput odraslih jer nismo svi isti), posebno ako je dete uznemireno zbog vas – tada verovatno ne želi da ga zagrlite.
„Ako primećuješ da je dete ‘nedostupno’ i ne pomaže ništa što kažeš ili uradiš – daj mu prostora (u redu je dok god je na sigurnom i ne uništava stvari oko sebe). Reci nešto poput: Razumem te. Stvarno si hteo kocke, ali ja sam ih sklonila jer nisu za bacanje. Ali shvatam te. (Ne dajete mu kocke, ali dajete mu do znanja da razumete kako se oseća)“, savetuju ove dve žene.
Kažu i kako možete da ostanete u istoj sobi ili da se malo udaljite i proverite dete s vremena na vreme kako biste mu dali do znanja da ste i dalje u blizini.
„To nije kazna. Međutim, ako učiniš to dok si ljuta ili frustrirana – poništavaš smisao dopuštanja i otpuštanja detetovih emocija. Dete tada može da počne da plače glasnije i duže zbog tvoje nestrpljive ili nagle reakcije.“
Ako je dete sposobno da sluša i ne plače prejako – nastavite da pričate. A kad se prilagodite, odredite granicu i zatim se prebacite na rešavanje problema. Na primer:
* Prilagođavanje – „Vidim i čujem sve. Uznemiren si jer ne možeš da dobiješ još jedan slatkiš. Znam da ih voliš.“
* Postavljanje granice – „Ali sad nije vreme za slatkiše jer ćemo uskoro da večeramo.“
* Rešavanje problema – „Okej, sad ću malo da te pustim na miru, ali kad budeš spreman, dođi kod mene jer imam neke ideje.“
Pročitajte još:
* Prilagođavanje – „Shvatam, vidim koliko si tužan jer ne možeš da ideš kod druga da se igrate. Znam da si se radovao tome.“
* Postavljanje granice – „Ali nažalost, ne možeš danas da ideš kod njega. Imaš previše zadataka i još moraš da vežbaš matematiku.“
* Rešavanje problema – „Ja ću biti u kuhinji i, kad budeš spreman, dođi kod mene, pa ćemo da smislimo plan za igru kod druga za neki drugi dan ove nedelje.“
Šta sa ‘manipulativnim’ ispadima besa
Naravno, definitivno postoje trenuci kada deca viču i plaču namerno, na primer, kad pokušavaju da promene vaše mišljenje. U tim trenucima više se fokusirajte na čvrste granice umesto na nežne fizičke dodire ili pomoć u regulisanju emocija.
„Ipak, i dalje te podstičemo da koristiš sličnu analogiju, čak i sa manipulativnim ispadima besa. Zapitaj se šta se krije iza detetovog ponašanja. Da li je u nekoj borbi moći s vama ili sa sestrom/bratom? Da li je dete preplavljeno emocijama, umorno ili zatrpano aktivnostima i obavezama? Možda se danas u vrtiću ili školi osetilo isključenimn, možda se posvađalo s nekim?“
Zašto je dobro pustiti dete da bes izbaci kroz suze
„Poenta reakcija na sve vrste ispada besa je odlučnost i držanje granica. Tako nikad ne morate da budete ljuti ili da pružate otpor – jednostavno treba da ostanete čvrsti i prihvatite jake emocije. Detetov posao je da testira granice, ali vremenom će naučiti da, kada postavite granice, tada ih se i držati.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
