Šta ako odgajanje uspešne dece ne zavisi od toga da li smo strogi ili blagi?
Postoji bezbroj načina da se pristupi roditeljstvu. Mnogi roditelji biraju takozvani autoritativni stil roditeljstva, široko poštovan pristup koji kombinuje jasne granice sa negom i podrškom. Drugi se oslanjaju na autoritarni stil roditeljstva, stroži model koji naglašava pravila i posledice.
Ipak, Rim Ruda, porodična savetnica, u poslednje vreme sve češće viđa takozvano blago roditeljstvo koje daje prednost empatiji i emocionalnoj validaciji.
Ali šta ako odgajanje uspešne dece ne zavisi od toga da li smo strogi ili blagi? Šta ako je ključ u tome da im stvorimo sigurno mesto? Nakon godina proučavanja više od 200 odnosa roditelja i dece, i kroz primenu zdravih navika sa sopstvenim detetom, ona je iz prve ruke videla šta pomaže deci da napreduju… a šta ih tiho gasi.
„Zato sam razvila novi okvir za roditeljstvo — za koji verujem da funkcioniše bolje od svih drugih — zasnovan na onome što deci najviše treba, a što retko dobijaju: emocionalna sigurnost“, kaže ona za CNBC.
Šta je emocionalno sigurno roditeljstvo
Kod emocionalno sigurnog roditeljstva cilj je biti duboko usklađen sa emocionalnim potrebama svog deteta.
„Učim roditelje i kako da upravljaju ponašanjem svoje dece i kako da im pomognu da izgrade emocionalnu otpornost, poverenje i povezanost kroz otvorene i iskrene razgovore.“
Kao i autoritativno roditeljstvo, emocionalno sigurno roditeljstvo postavlja jasne granice i podstiče nezavisnost.
„Ono što ga razlikuje jeste fokus na emocionalnu usklađenost, samosvest i unutrašnje isceljenje.“
Zajedničke osobine emocionalno sigurnih roditelja:
• Prihvataju emocije svog deteta bez žurbe da ih „poprave” ili odbace.
• Reaguju bez osude — izbegavaju izraze koji omalovažavaju, izazivaju krivicu ili sram — čak i ako su takve reakcije sami dobijali kao deca.
• Na loše ponašanje (npr. vikanje, udaranje brata ili sestre) gledaju kao na signale stresa, a ne na prkos.
• Preuzimaju odgovornost posle sukoba tako što se izvine i ponovo povežu sa detetom umesto da ga kazne ili se povuku.
• Rade na sebi — kroz pisanje dnevnika ili terapiju — ne samo da bi ostali smireni u datom trenutku već da bi postali manje reaktivni.
• Stvaraju okruženje u kom se dete oseća sigurno da izrazi jake emocije, postavlja pitanja i bude potpuno autentično.
• Prihvataju dete u celini, pokazujući dosledno prihvatanje i lakših i težih osobina, a ne samo one „dobre”.
• Vode smirenim, postojanim autoritetom — držeći granice bez straha, ali istovremeno dočekujući i najveće emocije sa saosećanjem i jasnoćom.
Kako se praktikuje emocionalno sigurno roditeljstvo
Emocionalne sigurnosti nema u mnogim domovima — ne zato što roditelji ne mare već zato što većinu niko nikada nije naučio kako da stvore stabilno i sigurno mesto tokom emocionalnih oluja.
Evo kako praktikovati emocionalno sigurno roditeljstvo:
Prvo radite na sebi
Emocionalno sigurno roditeljstvo počinje od odraslog, ne od deteta. Naviknite se da razmišljate o tome kako vaše detinjstvo i emocionalni okidači danas oblikuju vaše reakcije.
• Kad ste u žaru trenutka, osvestite šta osećate — ne da biste to kontrolisali već da biste razumeli.
• Pre nego što ispravite svoje dete, zapitajte se: „Koji deo mene se sada oseća ugroženo?”
• Ako primetite da ponavljate ono što su vaši roditelji govorili vama, razmislite: „Da li tako želim da se ponašam prema svom detetu?”
Na ponašanje deteta gledajte kao na signal, a ne kao na pretnju
Umesto da loše ponašanje vide kao nepoštovanje, emocionalno sigurni roditelji ga vide kao oblik komunikacije — poziv za podršku, a ne za kaznu.
• Ako dete zalupi vratima, pomislite: „Možda se oseća preopterećeno,” a ne: „Bezobrazno je.”
• Pitajte: „Šta mi njegovo ponašanje može reći?” umesto: „Kako da ga zaustavim?”
• Reagujte uz radoznalost, a ne automatske posledice: „Možeš li mi pomoći da razumem šta se dogodilo?” ili „Šta si osećao kad se to desilo?”
Postavljajte granice sa empatijom, ne sa kontrolom
Granice su neophodne, ali ih ne morate postavljati kroz strah ili sram. Emocionalno sigurni roditelji drže čvrste granice, a istovremeno ostaju emocionalno povezani.
Možete reći sledeće:
• Da ostanete dosledni uz empatiju: „Razumem da si uzrujan, ali odgovor je i dalje ‚ne‘.”
• Da ponudite podršku, ne samo ispravku: „Ovo je teško. Tu sam da ti pomognem da to shvatiš.”
• Da validirate emocije, ali ne menjate granicu: „Frustriran si što ne ide kako si zamislio.”
Sprečite sram
Emocionalno sigurno roditeljstvo nije savršenstvo — već modelovanje zdravog popravljanja odnosa. Umesto da okrivite dete ili se povučete, ponovo se povežite sa njim posle teških trenutaka i pokažite mu da sukobi ne moraju da vode u sram ili udaljavanje.
To može izgledati ovako:
• Priznajte svoj deo i ne krivite dete zbog njegove reakcije: „Nisam smela da vičem. To nije bilo u redu i izvinjavam se.”
• Validirajte osećanja čak i tokom ispravke: „U redu je da budeš ljut, ali moramo naći bezbedniji način da to pokažeš od udaranja.”
• Obnovite vezu pre rešavanja problema: „Hajde da zajedno udahnemo duboko nekoliko puta, pa ćemo pričati o tome šta se desilo.”
U emocionalno sigurnom roditeljstvu komunikacija je sve
Način na koji govorite svom detetu postaje način na koji ono govori sebi. Emocionalno sigurni roditelji paze da njihov ton, reči i reakcije oblikuju to kako dete vidi sebe, naročito u teškim trenucima.
„Uvek pokušavam da sa svojim detetom govorim smireno i s poštovanjem, čak i kada postavljam granice. I da mu dam do znanja da su njegova osećanja validna: ‚U redu je da budeš tužan‘ ili ‚I ja bih se tako osećala‘. Najvažnije, želim da zna da ću uvek biti tu za njega: ‚Čak i kad je teško, ja sam i dalje ovde‘.”
Na kraju Rim Ruda kaže da ne treba zaboraviti da roditelj svom detetu želi da da nešto dublje od discipline — osećaj da je sigurno, da ima podršku i da je bezuslovno voljeno.
„Uvek kažem roditeljima: dete koje se oseća emocionalno sigurno odrasta u osobu koja zna da reguliše svoje emocije, gradi zdrave odnose, veruje sebi i živi sa samopouzdanjem.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
