"Moj otac i dalje misli da sam bolestan."
Marginalizacija, podsmeh, ogovaranja, nepotrebne provokacije, lažna tolerancija. Ucenjivanje na poslu, dobacivanje na javnim mestima, povlačenje u samoću, pretnje batinama, smrću… to su samo neki od problema pripadnika LGBT+ zajednice.
Većina pripadnika LGBT+ populacije iskusilo je psihičke probleme, fizičke napada i uvred na račun seksualne orijentacije. Kako u porodici, tako i tokom školovanja, prilikom zapošljavanja, na radnom mestu, javnim institucijama.
Pored svih ovih problema, pripadnici LGBT+ populacije imaju još jedan, a to je proces autovanja.
Autovanje je za svakoga drugačije. Za neke to je bolan, ali neophodan događaj, koji mora da se odigra. Drugi imaju osećaj kao da je u pitanju proces koji moraju da ponove svaki put kada upoznaju nekog novog, da bi izbegli nelagodnosti, opake poglede ili komentare. Za druge, to uopšte ni nije opcija.
Danas, pričamo o onima koji su se autovali.
Za portal Zadovoljna.rs, razgovarali smo sa ljudima iz Srbije koji su već prošli kroz to iskustvo. Sa nama su podelili reakcije svojih roditelja posle autovanja.
„Moja ‘coming out’ priča se dogodila pre tri godine u vreme kada sam pisao svoj četvrti roman ‘Phoneutria’. U tom romanu sam obrađivao razne društvene teme poput elitne prostitucije, krađe beba tokom devedesetih godina, ali sam govorio i o pitanjima LGBTQ+ zajednice i problemima sa kojima se mi suočavamo. Apropo toga, došao je dan kada je moja majka pročitala prvu ruku teksta i doslovno uplakana uletela u moju sobu. Najiskrenije nisam znao šta da očekujem, ali doza empatije koju je posedovala kada mi je govorila o tome na koji način se saoseća sa glavnim junakom romana (koji je gej mladić) mi je ulila dozu sigurnosti da istupim i kažem: ‘Mama, ali i ja sam kao on’. Tada je prestala da plače i ponosno se osmehnula. Sećam se da je rekla: ‘Seksualnost te ne definiše. Ljubav je definicija svega onoga što jesi’. To je bio najemotivniji momenat u mom životu. Momenat koji me je uistinu definisao i pokazao mi definiciju zdrave, roditeljske ljubavi“, rekao nam je Ivan Todorović, 23.
„Bila sam sa majkom na moru i ona je videla pirsinge na bradavicama i naljutila se na mene zašto joj to nisam rekla. Tačnije, istog trenutka je posumnjala da sam lezbejka, jer je bila u tripu da samo lezbejke imaju pirsinge na bradavicama. Mislim da je tada sklopila kockice i sama ukapirala da sam lezbejka, mada, veoma je loše odreagovala. Nismo pričale jedno vreme. A, pošto sam njoj rekla, morala sam i ocu, a od njega sam dobila ‘seen’. Majka mi je kasnije rekla da prihvata mene jer sam joj ćerka, ali moju partnerku neće nikada da prihvati. Kada bi je pomenula, nikada nije želela da priča u ženskom rodu o njoj, već ju je nazivala ‘osobom’. Ona misli da ću se za tri godine vratiti na staro jer misli da su me sva moja traumtična iskustva koja sam imala sa muškarcima naterala da budem lezbejka. Rekla mi je i da sam iz dosade krenula da volim žene. Mislila sam da će da se iskulira posle nekog vremena, ali nije. A meni stvarno nisu potrebni toksični ljudi, pa makar to bili i moji roditelji“, kaže nam Katarina Radenković, 26.
„Kroz suze sam mami rekla. Mislila sam da će da me izbaci iz kuće, ali ona je rekla ‘okej, to je tvoj izbor'“, rekla nam je Mila Maksimović.
„Ja sam gej od kada znam za sebe. Prvo sam se autovao majci, sa 17 godina, krajem 2020. godine. Rekao sam joj ‘mama, ja sam gej’ i počeo sam da plačem. U tom trenutku mi je rekla ‘pogledaj me u oči’, a ja nisam mogao. Ocu sam se autovao kada sam pobegao iz kuće, jer nisam živeo u zdravoj porodici. Moj otac i dalje misli da je to bolest, a meni je celo detinjstvo prošlo u strahu šta će da se desi kada im kažem. Prvi put sam hteo da se autujem s 9 godina. Nisam siguran da me roditelji i dalje vole. Oni su homofobični. Majka me je više puta pitala kada ću da prestanem s tim. Ali, i dalje sam u kontaktu sa njima“, rekao nam je Siniša Antonijević.
„Autovala sam se mami jedno veče. Ona je besno odreagovala. Kaznila me je, dobila sam batine, oduzela mi je telefon i zabranila mi je da izlazim iz kuće. Tada sam imala 15 godina i to mi je bio smak sveta. Mnogo vremena joj je trebalo da prihvati i shvati, jer koliko god strašno bilo biti gej u Srbiji, mora da me podrži jer sam joj dete, a tako je i bilo. Tada mi je rekla da bi joj lakše bilo da sam joj rekla da sam trans. Mada, sada joj je mišljenje zdravije, jednostavno mislim da je tada bila preplašena, a ja sam po njenom mišljenju bila premlada da bih znala da li sam gej ili ne. Posle par godina je prihvatila, samo je nastavila s tim da živi normalno. O tome više ne pričamo, ali svesna je svega“, rekla nam je Dajana Đorić.
Prema jednom istraživanju iz 2011. godine, autovanje smanjuje osećaj besa i depresiju, ojačava samopouzdanje, ali se ti podaci odnose na one koji su tokom autovanja imali podršku porodice i prijatelja.
***
BONUS VIDEO: Muške simpatije iz mladosti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
