Sedam stvari koje deca nasleđuju samo od majke

Dok čekate da se vaša beba rodi, pa čak i dok odrasta, verovatno razmišljate o tome na koga liči, koje osobine je nasledila od mame, a koje karakteristike od tate... Da li će imati vašu prepoznatljivu kovrdžavu kosu ili ravnu kosu na oca, vaše smeđe oči ili plave oči vašeg partnera? Sve se svodi na različite gene koji se prenose od roditelja. I dok neki geni mogu biti nasleđeni od oca, šta je sa genima nasleđenim od majke ?

Od mitohondrijalne DNK do X i Yhromozoma, ljudski genom je misterija koju naučnici još uvek otkrivaju. Ali jedno je sigurno, neka ponašanja i osobine su povezane sa uticajem majke - biološkim i drugim.

Evo kojih 7 stvari deca nasleđuju samo od majke:

Mame prenose X-povezane recesivne osobine na svoje sinove

Tamo gde očevi mogu preneti Y-povezane osobine na svoje sinove, osobine vezane za X su određene genetskim materijalom na X -hromozomu , koji samo majke prenose svojim sinovima. Pošto dečaci imaju samo jedan X-hromozom, sve osobine povezane sa X-om mogu poticati do uticaja majke. Poremećaji povezani sa X hromozomom mogu uključivati:

-Crveno-zeleni daltonizam – nemogućnost razlikovanja zelene i crvene - recesivna osobina vezana za X. To znači da ako mama ima recesivnu X-vezanu DNK, ta osobina će se manifestovati kod njenog sina. Zbog toga je crveno-zeleno slepilo za boje kod devojčica posebno retko, piše Sneak Peek.

-Hemofilija A – Ovo genetsko stanje uzrokuje nepravilno zgrušavanje krvi. Ljudi kojima je dijagnostikovana hemofilija mogu lako dobiti modrice i mogu patiti od jakog krvarenja čak i od malih posekotina. Kao i crveno-zeleno slepilo za boje, hemofilija A je X-recesivna osobina.

Znaci starenja

Kako starite, vaše lice se menja - na čelu se mogu pojaviti bore, na obrazima bore od smeha, možda će se pojaviti pegice... Možda ćete morati da zahvalite svojoj majci kada i kako se ovi znaci starenja materijalizuju. Konkretno, mitohondrije majke doprinose procesima starenja. Mitohondrije su mali, ali moćni deo ćelije. One su odgovorne za ćelijsko disanje i procese proizvodnje energije. I, mitohondrijalna DNK je nasleđena striktno od majke.

Za razliku od X-vezanih osobina, i dečaci i devojčice dobijaju svoje mitohondrije i te odgovarajuće genetske osobine od mame.

Mitohondrije imaju značajan uticaj na proces starenja , između ostalog. Naša mitohondrijska DNK trpi oštećenja od:

-Slobodnih radikala od sunčevih UV zraka

-Toksina poput dima cigareta

-Zagađenja

Ovi faktori mutiraju mitohondrijsku DNK i utiču na način na koji starimo. Ali ne postoji samo lična izloženost i faktori životne sredine. rema istraživačima sa Instituta Karolinka i Instituta za biologiju i starenje Maks Plank, vaše dete – dečak ili devojčica – će naslediti DNK majke, uključujući mitohondrijalnu bolest ili disfunkciju. Dr Nils-Gorana Larsona, profesor na Institutu Karolinska i glavnog istraživač na Institutu Maks Plank za biologiju starenja ističe: "Istraživanje je pokazalo da izgleda da mitohondrijska DNK naših majki utiče na naše starenje. Ako nasledimo mitohondrijsku DNK sa mutacijama od naše majke, starimo brže."

Inteligencija: X-povezana i mitohondrijska

Iako ne postoji jedinstveni "gen za inteligenciju", jedan od faktora koji doprinose oštrom intelektu vašeg deteta potiče od DNK majke. Sve je više istraživanja koja pokazuju maminu ulogu u inteligenciji njene dece - smatra se da pored njene uloge u učenju, pokazivanju zadataka i razvoju dece, postoji uticaj i genetike.

Mozak je prepun mitohondrijalne DNK. Mozak je veoma složen organ, verovatno više nego bilo koji drugi deo tela. Tkiva koja zahtevaju više energije, uključujući mozak, imaju veću gustinu mitohondrija. Opet, ova mitohondrijska DNK dolazi isključivo od mame, što znači da su ti moždani geni uglavnom njeni.

Inteligencija se prenosi preko X hromozoma – X hromozom igra značajnu ulogu u razvoju cerebralnog korteksa, regiona mozga posvećenog socijalno-kognitivnim funkcijama . Pošto mama ima dva X hromozoma, a tata samo jedan, više intelektualnih gena X hromozoma verovatno potiče od dečakove majke.

Što se tiče ćerke, ona će se zahvaliti i mami i tati za njen mozak jer dobija X od svakog roditelja—ali možda, zahvaljujući maminom doprinosu mitohondrijama, mama dobija malo više zasluga za pamet svoje devojčice.

Mentalno zdravlje i poremećaji

Nisu samo fizičke osobine i osobine ponašanja koje se nasleđuju, već i mentalne i emocionalne karakteristike. Dok okolnosti u životnoj sredini igraju ulogu u razvoju poremećaja raspoloženja, stanja i bolesti, one deluju u skladu sa genetskim predispozicijama – ne uvek isključivo od majke, ali istraživanja sugerišu da je to češće nego što smo inače mislili. Studija iz 2016. otkrila je povezanost između depresije kod majki i njihovih ćerki u analizi 35 porodica. Ali da li je ova povezanost posledica genetskih, prenatalnih ili postnatalnih uzroka ostaje nepoznato.

Depresija nije jedino stanje koje se može manifestovati kroz genetiku. Druga studija je otkrila slične korelacije između majki sa niskim nivoom serotonina i učestalosti ADHD-a kod njihovih potomaka. Serotonin je ključan hormon koji pomaže u regulisanju i stabilizaciji našeg raspoloženja.

Zanimljivo je da su prethodne studije sugerisale da je nizak serotonin rezultat mutacije koja ometa njegov prenos. Ali samo deca imaju majke sa ovom mutacijom za koje je skoro dvostruko veća verovatnoća da će razviti ADHD nego njihovi očevi. Uzroci mentalnih poremećaja su složeni i još uvek nisu u potpunosti shvaćeni. Ali, s obzirom na naučna shvatanja genetskog nasleđa, hemijske neravnoteže i porodične dinamike, mentalno stanje majke ima značajan uticaj na mentalno stanje njihove dece.

Spavanje

Obrasci spavanja, ponašanja, pa čak i poremećaji spavanja su mnogo verovatnije preneti od mame nego od tate. Ovo uključuje nesanicu i cikluse spavanja i buđenja. Studija medicine spavanja sugeriše da deca nasleđuju svoje obrasce spavanja od mame. Studija je pokazala jasnu korelaciju između nesanice kod majke i nekoliko pokazatelja spavanja kod deteta, uključujući:

-Koliko dugo je dete spavalo

-Koliko je vremena provedeno u svakoj fazi sna

-Koliko brzo (ili sporo) je dete zaspalo

-U koje vreme se dete probudilo

Naučnici tek treba da otkriju da li su ove osobine posledica autozomne, mitohondrijalne ili polno povezane genetike, ali to je svakako sledeći korak za ovo istraživanje. Kada je u pitanju ponašanje u snu, genetska veza je samo deo uticaja. Faktori kao što su okruženje za spavanje, zdravlje i stepen razvoja deteta utiču na ponašanje deteta u spavanju.

Metabolizam

Održavanje zdrave telesne težine ima mnogo više veze sa zdravim načinom života nego sa genetikom, ali to ne znači da mamini geni ne pomažu u sagorevanju viška energije. Suprotno popularnom verovanju, masnoća je suštinski izvor energije za održavanje našeg tela. Smeđa mast je, posebno, odgovorna za regulisanje telesne temperature u hladnom okruženju i metabolizam energije.

Ovo je u suprotnosti sa belim masnim ćelijama, koje rastu u veličini kada im se obezbedi višak energije (kalorije). Istraživači su identifikovali da smeđe masno tkivo može biti usmereno na borbu protiv gojaznosti. I ne samo to, već su takođe otkrili da majke nose gen koji omogućava smeđoj masti da se bori protiv bele masti, koja se pripisuje očevim genima.

To znači da mamine smeđe masne ćelije pomažu u jačanju metabolizma njihove dece i štite od gojaznosti i drugih zdravstvenih komplikacija povezanih sa masnim tkivom. Svako se rađa sa rezervama smeđe i bele masti za održavanje energije. Razvoj smeđih masnih ćelija pripisuje se mami, a iako veličina i oblik našeg tela nisu rigidno nasleđeni, oni su povezani sa roditeljskom genetikom. Bez obzira na to, zdrava ishrana i održavanje aktivnog načina života su ono što održava smeđe masne ćelije da koriste energiju umesto da je bele masne ćelije skladište.

Visina

Ako je mama visoka, to ne znači automatski da će i njena deca biti visoka. Ali njeni geni svakako imaju ulogu kada se takmiče sa tatinim. Ne postoji nijedan direktan gen za visinu. U stvari, najmanje 700 genetskih varijacija utiče na visinu vašeg deteta. Ali naučnici su shvatili da je tata odgovoran za većinu rasta zahvaljujući faktoru rasta poznatom kao IGF protein.

IGF proteini su posebno prisutni u očevim genima. S druge strane, mamini geni imaju inhibitor IGF proteina koji se zove IGF2R. To znači da mamini geni pokušavaju da ponište tatine gene faktora rasta. Naučnici su pokušali da shvate zašto tatini geni podstiču rast, a mamini pokušaji da inhibiraju rast. Jedna teorija tvrdi da to može imati neke veze sa evolucionim prednostima visokog (ili ne tako visokog) deteta za svakog roditelja.

Tatino evoluciono programiranje želi da njegova deca odrastu velika i jaka kako bi mogla da prežive i napune genetski fond njegovim genima, ispunjavajući tako svoj biološki imperativ prenošenja svog DNK budućim generacijama. Tatini geni govore bebi – koja je još uvek u materici – da upije sve dodatne hranljive materije moguće za povećan rast.

Mamino evoluciono programiranje želi da preživi trudnoću i porođaj! Trudnoća može uticati na žene, posebno kada su u pitanju zdravlje i ishrana u ranom dobu ljudske evolucije. Dakle, mamini geni potiskuju rast deteta u materici kako bi pomogli u upravljanju bebinim korišćenjem njenih nutritivnih resursa kako bi oboje mogli napredovati.

Tatin faktor rasta proteina IGF će podstaći njegovo dete da raste. Mamin inhibitor proteina IGF2R će pokušati da poništi neke od tih faktora rasta. Ali to su samo dva gena od stotina koji ulaze u određivanje visine vašeg deteta. Faktori životne sredine su takođe važni i koliko su mamina i tata visina – i drugi genetski materijal – slični ili različiti jedni drugima.

Nije lako ni jednostavno predvideti kakve će sve osobine i stanja naslediti vaše dete, ali je definitivno da će biti voljeno, a uz ljubav sve ide nabolje, prenosi yumama.

***

Bonus video: Podcast Mamazjanija - gost Tomislav Kuljiš

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram