Roditelji vode polemiku na platformi X, njihove želje imaju smisla.
Jeste, bilo je davno, a kad sam ja bila mala, osnovna škola je, baš kao i danas, radila u dve smene – pre podne i posle podne. Zimi mi je naročito bilo neprijatno da se iz škole vraćam po mraku, svi smo kolektivno trčali kući da stignemo na crtani film u 19.15.
Ništa se nije promenilo. I danas su učionice pune do kasno u dan, da ne kažem – noć.
Kad su moji sinovi bili osnovci, sva sreća pa su do petog išli samo ujutru u školu – inače nisam sigurna kako bismo izašli na kraj sa svim obavezama. Iako većina škola ima princip da mlađi razredi idu u školu samo pre podne, ima škola koje od starta rade po smenama. Sad su u srednjoj školi, jedan ide samo pre podne, drugi i dalje ima smene – i uopšte mu se to ne dopada.
Zato mi je i bila zanimljiva priča koju je na platformi X pokrenuo tata Predrag.
„Deca nam idu i u drugu smenu, vraćaju se iz škola rasturena i nesposobna za bilo koju drugu aktivnost. Nit da ručaju, nit da večeraju, nit da uče, sve im je poremećeno. Ta druga smena je čist promašaj.“
Gledam, donekle se sa njim slažem, pa čitam komentare na ovu njegovu konstataciju. Mnogi isto misle, ali iz raznih razloga, a mnogo je i onih koji ne razumeju i ističu „i mi smo išli“ uz dodatak „i šta nam fali“.
Ovo su samo neki od komentara:
„Uvek je postojala prepodnevna i popodnevna smena. Od čega tačno su rastureni? Šta se događa sa decom danas pa im doslovno sve smeta i ni za šta nisu sposobni? Ne valja to ništa.“
„Kakva debilna izjava. Od petog do osmog sam išao popodne u školu. I to u sistemu kada je program bio daleko obimniji, kada su se učile svakojake budalaštine. I nikad nismo bili premumorni. Oduzmite detetu telefon, pa ćete videti kako će biti odmorno.“
„Ništa, ako se vrate rasturena i umorna, ne očekujemo nikakve velike dodatne aktivnosti od njih i pustimo ih da lepo odmore kao i odrasli i ljudi, i sutra su spremna opet za školu. Nisu deca toliko nesposobna koliko mi mislimo.“
„Dve smene postoje jer nema dovoljno škola da bi svi mogli da idu u prvu smenu, jednostavno je…“
„Genaralno je smenski rad naporan, i to što smo mi tako, ne znači da ne treba menjati… Mene i danas ubija promena smena… Ali državu bi mnogo koštalo, tako da nema ništa od toga…“
„Ovi što govore ‘tako smo i mi, pa šta nam fali‘ – sve vam fali! A pre svega sposobnost da sagledate današnji i nekadašnji obrazovni sistem.“
„Eh sad, nekad u okviru škole bila i košarka i fudbal i likovno i muzičko i folklor, sad je sve to vanškolsko, plus realno sedam časova do pola osam, ništa se ne stiže.“
„Naravno. Pre podne je mozak odmorniji, to je doba dana za rad. Plus ostane čitavo posle podne i da se odmori, uči, odradi trening, druži.“
„Koliko komentara ‘u moje vreme‘ i to sve ljudi koji nemaju školarce, i apsolutno nemaju pojma kakvo je stanje u školi danas. Razumem šta ste rekli, delimo mišljenje. Škola više ne obrazuje i ne vaspitava, izlaze generacije funkcionalno nepismenih, to je slika današnjice.“
A evo šta na ovu temu imaju da kažu stručnjaci, jedan nastavnik i jedna psihološkinja.
„Prepodnevna smena bi bilo u skladu sa našim biološkim satom. Ujutru imaš najviše energije, najkreativniji si, a kad dođe to po podne, naročito u kratkim zimskim danima, kada mrak padne već oko tri sata, imaš utisak da si noću u školi, manja je produktivnost i koncentracija kod dece. I meni je teže kada radim posle podne nego pre podne. Danima kada imam poslednja dva časa u drugoj smeni od 18.20 do 19.45 – mnogo je manja produktivnost i kod mene i kod učenika, prošao nam je dan, teško je naći energiju“, kaže za Zadovoljnu Borko Petrović, nastavnik engleskog iz Paraćina koji je proglašen najboljim nastavnikom na svetu.
Pohađanje časova samo u prepodnevnoj smeni je, smatra on, lepa ideja, ali pomalo utopistička jer je neizvodljiva.
„Svi mi težimo tome, evo i mi ovde u Paraćinu. Ali, nažalost, kako nam se poslednjih godina smanjuje broj dece jer je veći odliv u inostranstvo a i natalitet je slabiji, došli smo u tu situaciju da počinjemo da razmišljamo da u jednu smenu stavimo sve đake koje trenutno imamo u gimnaziji, fali nam samo jedna ili dve učionice. Mi trenutno o tome pričamo sa direktorkom, tome svi težimo, to bi bilo najbolje rešenje kad bi mogao da bude takav sistem u svim školama – da obavezna nastava bude pre podne, a da se posle podne ostavi za dodatne aktivnosti, za sekcije. To je lepa želja, gde je to izvodljivo, ima škola koje imaju prostor, ali većina škola u Srbiji nema dovoljno prostora i kapaciteta za nastavu u jednoj smeni“, kaže nastavnik Petrović, ali naglašava da bi to bilo veoma korisno jer bi u tom slučaju deca imala ostatak dana za druge aktivnosti.
Kada je reč o biološkom satu kod dece i njihovoj energiji i fokusu, Milena Buđevac, psihološkinja, za Zadovoljnu kaže:
„Mislim da bi mnogo zdravije bilo da se ide u školu samo pre podne. Ne samo da bi se dobilo na kvalitetu vremena koje bi roditelji mogli da provedu zajedno sa svojom decom posle podne kada se vrate sa posla već je reč i o odmornosti i sposobnosti mozga za učenje i usvajanje gradiva. Kada idu posle podne u školu, deca ujutru uče, ali i pune glavu nekim drugim sadržajima, pa kada treba da idu u školu, deca su već umorna i zasićena informacijama. Mnogo bi bilo produktivnije i bolje kada bi deca mogla da idu pre podne u školu.“
Kada je psihološkinja rekla da bi roditelji mogli više vremena da provedu sa decom, činjenica je da u raspravi na platformi X niko nije pomenuo zajedničko vreme već samo umor i aktivnosti.
„I mi u profesiji smo to primetili i nazvali tu pojavu ‘fino zanemarivanje‘, zanemarivanje u rukavicama, a to je kada se deca vode sa jedne aktivnosti na drugu aktivnost konstantno, navodno ih podstičemo da rade ovo, i ovo, i ovo, a nikad nismo mi sa njima, imamo legitiman izgovor jer je dete otišlo na trening, folklor, engleski, NTC, a izgubilo se porodično vreme, kao da decu jedino teba podsticati da budu van kuće… To je prebacivanje odgovornosti“, kaže psihološkinja.
Ona naglašava da deca jesu opterećena i provode mnogo više vremena u školi nego zaposleni, tj. nastavnici, te da kada dete uveče dođe iz škole, umorno je i sve kasnije deca idu na spavanje, a to nije dobro za njihov razvoj i za bioritam.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
