Moguće su posledice.
Šta ako vaš mališan jednostavno neće da spava preko dana u vriću? Koji su mogući uzroci tome, koliko je to opasno, kao i šta je najbolje činiti u takvoj situaciji, za Zadovoljnu govori Ksenija Popović, instruktorka i konsultantkinja za spavanje beba i dece.
Za početak naša sagovornica objašnjava koji su mogući uzroci ako dete ne spava preko dana u vrtiću.
„Jedan od razloga može biti da dete ni kod kuće nema adekvatan san i ne zaspiva samostalno. Kada deca nisu naučena da spavaju u kućnom ambijentu i oslanjaju se na roditeljsku pomoć, spavanje u vrtiću je dodatni izazov jer postoji i uticaj spoljnih faktora kao što su: novo okruženje, buka, promena rutine“, kaže Ksenija Popović, koja stoji iza sajta bebaspava.rs.
Ona otkriva i u kom uzrastu se to obično javlja i koliko može da traje.
„Problemi sa spavanjem u vidu čestih noćnih buđenja, teškog zaspivanja i nedovoljno dugog spavanja tokom dana se najčešće javljaju kod beba, u jaslenom periodu, a mogu se nastaviti i do predškolskog uzrasta. Kod neke dece to se prirodno reši u određenom uzrastu, ali većini drugih je potrebna pomoć u prevazilaženju problema sa spavanjem.“
Može da negativno utiče na rast i razvoj
A koje su moguće posledice ako dete ne spava preko dana u vrtiću?
„Posledice se javljaju u vidu premora koji može postati hroničan, a koji negativno utiče na rast i razvoj. Deca bi sve do tri i po godine trebalo da imaju dnevna spavanja, a nekima su čak i duže potrebna. Kvalitetan san u dovoljnoj količini je neophodan kako bi dete moglo da održi fokus, reguliše emocije i nosi se sa svim izazovima koje donosi svaki novi dan.“
Naša sagovornica priča i šta može da bude alarm za roditelje – koji su znaci da se ta pojava odražava na dete, na njegovo zdravlje, na ponašanje.
„Znaci koji mogu ukazati na to da je dete premoreno su pojačana razdražljivost, otežano zaspivanje uz borbu i negodovanje, češće buđenje u toku noći, rana jutarnja buđenja (pre šest sati ujutru), hiperaktivnost.“
Otuda i pitanje kako rešiti problem, tj. koji saveti mogu da pomognu i kako da ih roditelji najbolje primene.
„S obzirom na to da je jedan od glavnih uzroka nesamostalno zaspivanje dece kod kuće, rešenje često leži u učenju dece veštini samouspavljivanja (sem ukoliko je problem medicinske pozadine, a ne prouzrokovan ponašanjem). Kada bebe odnosno deca dobiju određenu vrstu pomoći pri uspavljivanju, kao što su mleko, nošenje, ljuljanje, ona prirodno traže tu istu vrstu pomoći i u drugim ambijentima, kao i svaki put kada se probude. A kada nauče da se sami umire i uspavaju, onda su u mogućnosti da to znanje primene i u vrtićkim ili drugim okolnostima. Roditelji najpre mogu da se informišu o tome koja je količina sna adekvatna za uzrast njihovog deteta i da prate takozvane “budne prozore”, odnosno dužinu perioda koje njihovo dete u datom uzrastu može da izdži budno kako bi se izbegao premor. Zatim je bitno uvesti konzistentnu rutinu pred svako spavanje kako bi detetu olakšali da utone u san, kao i dati mu priliku da samostalno zaspi, bez njihove pomoći. Na kraju, bitno je da san zaista bude jedan od prioriteta, da se ne preskaču dnevna spavanja i da večenje zaspivanje ne bude previše kasno“, zaključuje Ksenija Popović.
BONUS VIDEO: Jelena Đoković: Šta me je privuklo konceptu svesnog roditeljstva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
