Šta vi kažete?
Roditeljstvo je dugačko putovanje, na kom svaka odluka ili čak razmišljanje oblikuju živote i težnje naše dece. Svaka od njih, izgovorena direktno ili indirektno, ima za cilj stvaranje boljeg i lepšeg života za one koje volimo više i od sebe. Baš zbog toga, većina njih nije upitna niti tema o kojoj bi se pričalo, jer svako radi onako kako najbolje ume.
Ipak jedno naizgled jednostavno pitanje „da li usmeravate dete da ode van Srbije“, donosi duboke polemike. Zašto je postalo toliko učestalo u svakodnevnim razgovorima znate i sami, ali činjenica je da su stanovišta o tome toliko različita koliko i sami metodi vaspitanja.
Iako je naša anketa baš te različite poglede, odluka da se dete podstakne da ostane ili ode, daleko je od samo jednostavne rečenice. Situacija svake porodice je jedinstvena, pod uticajem faktora kao što su ekonomska stabilnost, mogućnosti za obrazovanje, lična iskustva i aspiracija.
Evo šta su nači čitaoci i čitateljke rekli u Fejsbuk anketama na stranici Zadovoljna.rs i Nova.rs
Od preko 600 komentara, celu priču je uokvirio, podvukao i naglasio komentar jednog Nebojše, koji budi istinski duboke i bolne emocije u svakome od nas. On je ujedno dobio i više od 140 lajkova.
„Moje su već odavno otišle, jer su stručne, sposobne i uspešne. Jednostavno ne žele da ih niko ucenjuje, omalovažava i ne ceni. Ovde se više cene nestručni i nesposobni, jer se sa njima lakše manipuliše. Politikom se ne bave, niti ih interesuje“
Jedna Tatjana je na vrlo zanimljiv način opisala situaciju.
„Anketirani su mladi obrazovani ljudi koji su otišli preko. Pazite sad dobro podatak. Preko 80% nije otišlo zbog daleko većih plata. Otišli su zbog sunovrata našeg društva i institucija. Otišli su zbog boljih uslova za rad. Otišli su zbog čistijeg okruženja. Da rezimiramo. Nije bitan samo novac kako dosta ljudi misle, bitno je sve. A pametna deca neće da jure šargarepu na kraju štapa.“
„Da sad imam 30 godina otišla bih ne bih se okrenula. Moja deca neka idu, ne bih ih zadržala…25 godina patnje, beznađa, nesigurnosti, bez posla, siromaštva, bez zakona previše je. Ljudi pucaju po šavovima. Žao mi je što nisam otišla. Radila 38 godina, a jedva 20 uplaćenog staža. Užas“, napisala je Ljiljana.
„Deca se usmeravaju da budu prvenstveno ljudi, da stvore radne navike, da znaju da cene novac, da nauče da stvaraju, da znaju šta su prave vrednosti, e tako ostvarene ličnosti će se uklopiti i da žive u Bangladešu.“
„Šta ima da ih usmeravamo, kada odrastu shvate i sami da odavde treba otići. Kažem iz iskustva, jer su moja deca, ukupno njih 9, pre par godina shvatila da treba da odu i, otišli su. I što je najvažnije, srećni su tamo gde su, a kada su moja deca srećna, ja sam još srećnija.“
„Ako budu želeli neću ih sprečavati.Ovde se godinama ništa ne menja, suština je ista. Važno je da budu zadovoljni i srećni u životu. Mi smo tu da ih podržimo.“
„Naravno da treba da odu. Pametni su, završavaju odlične škole, imaju širinu i treba da odu negde gde će se to ceniti. A onda odoh i ja za njima.“
„Savetujem da odu svi koji imaju mogućnost, ako ne zbog novca onda zbog dostojanstva.“
„Ne usmeravam ih već im prepuštam da sami odluče. Od njih troje jedno je u Beogradu (isto kao da je van Srbije), drugo je po pola godine u USA i ovde a najmalađe je trenutno srednjoškolac tako da je još rano. Očito je da su već izabrali da je ostanak ovde katastrofa.“
„Čim se rodio počeo sam mu pričati o odlasku u inostranstvu“
„Usmeravala sam ih na čast i poštenje u životu kao što su i mene moji, ali od toga vajde nije bilo ni za mene ni za moju decu. Tako da je jedan preko granice u EU već 5-6 godina i odlično živi, a drugi je ovde, ima troje dece, radi kod privatnika i nije im baš lako iako imaju našu pomoć. Malo je reći da je ipak preko malo lakši život i zato kažem, bolje je da ih želim nego da ih žalim. I imaju moju punu podršku u svemu što odluče.“
Neki od roditelja su ipak stavili do znanja da se ne mešaju u te odluke.
„Neka sami odluče šta je najbolje za njih i neka se bore za svoje snove, ne treba nikad ih sputavati kroz život.“
„Deca kad završe školovanje sama treba da odluče gde će dalje nastaviti svoj život.“
„Sama o svemu odlučuje.“
„Svojim voljom su otišli, srećni i zadovoljni.“
Ima i onih koji veruju u benefite inostranstva, ali smatraju da svako dete ipak treba da se vrati kući
„Da odu sa ciljem da se posle desetak godina vrate. Da se na zapadu opismene, da se nauče kulturi poslovnosti, državnom uređenju pa da prenesu i primene znanja.“
Ipak, našao se i po neki komentar koji se zalaže za ostanak u Srbiji.
„Sunce tuđeg neba, neće vas grijat kao što ovo grije!“
„Da ostanu ovde.“
„Moja deca su imala prilike za odlazak, ali ne žele. Vole ovaj naš nesavršen svet. Nije lako al kotrlja se nekako!“
Na kraju delimo sa vama jedan komentar koji se ipak izdvojio od drugih, a čini nam se da baš on pogađa mnoge mlade.
„Sa platom od 55.000 ne smem ni da pomislim da imam dete.“
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
