Moja deca i muž žele psa. Ja ne.
Kad imaš psa to je radost, privilegija i ogromna odgovornost. Da biste uživali u društvu životinje, morate se brinuti o njoj. Baš svaki dan.
Kada su muž i deca korisnice Reddita SeavorthinessOvn9590 počeli da razmišljaju o tome da dovedu štene u svoj dom, ona ih je naterala da dokažu da su spremni za tu obavezu. Porodica je imala problem sa tim od samog početka, ali umesto da preispitaju svoje želje, počeli su da okrivljuju ženu. Ovo je njena priča.
„Pre nego što smo se venčali i dobili decu, moj muž i ja smo se složili da su za sve velike odluke potrebna dva glasa za ili protiv.
Sada naše dvoje najstarije dece i moj muž žele psa. Ja ne. Čula sam previše horor priča o tome da je porodica uzela kućnog ljubimca, a onda je osoba koja ga nije želela završila zaglavljena u obavezama oko njega.
Konačno sam pristala, ali uz tri uslova. Prvo – pas manji od 27 kilograma, ne treba nam mastif. Drugo, samo pas koji se ne linja. Niko od nas nije alergičan, samo ne želim dodatni posao. Treće – šezdeset dana zaredom morali su da skupljaju sve đubre iz svih kanti za otpatke u kući i bacaju ga u veliku kantu za smeće. To da bi bili sigurni da će se setiti da hrane psa svaki dan. I šest dana nedeljno, svo troje su morali su da odlaze u šetnju od 1,5 km dva puta dnevno. Sa aktivnim GPS-om za praćenje rute. Ako bi propustili jedan dan, morali su da počnu ispočetka.
Najduže što su do sada uspeli je dve nedelje.
Moji roditelji su me zvali da mi kažu da sam smešna i jadna i 100 odsto sam se složila s njima. Ali pošto su oni uvek na strani dece, bila sam spremna. Poslala sam im link za uslugu šetnje pasa u mom kraju. To je veoma razumno. Rekla sam da ako žele da se izjasne o odluci o psu moraju da pristanu na otvaranje računa kod te agencije i da mogu da ih pozovem u pomoć kad god njihovi dragoceni, savršeni unuci i zet zaborave da pobrinu o psu. Rekli su da sam kreten i da imaju pravo na svoje mišljenje. Složila sam se i s tim. Ali ako nisu bili spremni da plate za uključivanje njihovog mišljenja u odluku, to nije bilo važno.
Moj muž je konačno uvideo da deca nisu dovoljno odgovorna da imaju psa. Odlično. Rekao je da moramo da im kažemo. Rekla sam da u tom „mi“ ima jedna osoba viška. Nisam ja bila ta koja je stala na njihovu stranu kada sam rekla da znam da nisu spremni.
On sad misli da sam drka….a. Niko nije izgovorio da sam govno, ali samo zato što to izgovaraju mnogo finijim izrazima.“
Ljudi uveliko polemišu da li je test ove žene na mestu ili je preteran. Oni koji se bave spasavanjem pasa kažu da ukoliko razmišljate o tome da nabavite jednog, u ovih pet situacija ste spremni:
Imate vremena za dresuru i vaspitanje psa i za to da ga obasipate pažnjom.
Imate aktivan stil života.
Finansijski ste spremni.
Svi u vašoj porodici se slažu.
Istražili ste sve što treba – koja hrana mu treba, igračke, sredstva za čišćenje, ko je dobar veterinar u blizini, imate li osobu koja će ga šetati dok radite…treba da budete svesni svakog segmenta.
I iako su ženu sa Reddita zasuli kritikama, njen rezon donekle ima logike s obzirom na to da su svuda oko nas primeri vlasnika koji bezdušno ostavljaju svoje kuce. Kao razlog za nesavesno vlasništvo oni uglavnom navode „probleme s kućnim ljubimcem“, a sećamo se i primera u Srbiji s oglasom u kom je pisalo da vlasnici prodaju labradora jer su ga deca izgustirala.
***
Bonus video: Kurkuma – neizostavni začin orijentalne kuhinje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
