Roditeljska zaštita često ide do ekstremnih mera, a deca su uskraćena za dragocene lekcije koje dolaze kroz suočavanje s rizicima i izazovima. Iako se čini da su opasnosti svuda oko nas, istina je da bez osnovnog iskustva suočavanja sa stvarnim situacijama, deca gube priliku da razviju otpornost, samopouzdanje i važne životne veštine.
Danas živimo u svetu koji sa velikim strahom gleda na rizik i rizične situacije. Zbog raznih razloga, tolerancija prema riziku, posebno kada je reč o bezbednosti dece, kontinuirano opada. Zbog toga se zabranjuje igranje fudbala u pauzama između školskih časova, zabranjuju se noževi (čak i oni tupog ruba) u školama, a deca se zabavljaju putem iPad-a umesto da ih se podstiče na odlazak napolje, na dečje igralište ili u kvart.
Međutim, kada se kontrolišu stvari koje se smatraju rizičnima, uskraćuju se i vredne prilike za učenje dece o svetu oko njih. Tako, ukoliko se ukloni mogućnost pokoje modrice, ogrebotine ili bilo koje druge blaže povrede, deca više nisu u mogućnosti da nauče sve što su sposobna, ne rade na samopouzdanju niti na otpornosti.
Nadalje, roditelji koji insistiraju na tome da sve učine sami, jer oni to čine bolje i sigurnije, uskraćuju deci šansu da sama nešto urade, da testiraju granice i eksperimentišu, da padnu, ali i da nauče. Tretirajući sve oko dece kao veliki rizik za njih, sprečavaju ih da nauče o onome što je zapravo i istinski opasno, naspram onoga što im je možda samo nepoznato.
U nastavku teksta biće navedene određene stvari i aktivnosti koje su od strane preterano zaštitničkih roditelja označene kao „opasne“.
Iako svaka od njih sadrži element opasnosti i mogućnost povrede, te rizike možeš temeljito ublažiti i upravljati njima upravo ti – roditelj. To ćeš učiniti dozvoljavanjem ili onemogućavanjem aktivnosti na osnovu detetove individualne dobi, stepena zrelosti i sposobnosti. Poduči ih i pokaži im ispravne načine, na primer, kako zapaliti vatru. Nakon što si stvorila sigurnosne okvire, pokušaj da odstupiš i pružiš detetu nezavisnost.
Osim što će dolje navedene aktivnosti omogućiti tvojoj deci da se suoče sa zdravim rizikom, podučiće ih i motoričkim sposobnostima i razvoju samopouzdanja, a i zabavne su.
Korišćenje luka i strele
Nakon što pročitaju knjigu ili odgledaju film „Robin Hood“ ili „Igre gladi“, deca će verovatno želeti da se igraju lukom i strelom. Set za streljaštvo za decu može se naći po povoljnim cenama, a deci će pružiti sate zabave i naučiće ih kako da budu odgovorni za potencijalno opasne predmete. Takođe će naučiti veštine poput procene udaljenosti i kako ciljati.
Skakanje biciklom s rampe
Skakanjem s rampe na biciklu najbliže je letenju što dete može postići, a da nije u avionu, naravno. Izgradnja i skakanje s rampe naučiće decu nekim osnovnim zakonima fizike, pa čak i nekim građevinskim veštinama.
Gruba igra
Grubo igranje može izgledati kao malo blažeg hrvanja, ali ima gomilu prednosti. Bilo da se deca tako igraju međusobno ili s roditeljem, istraživanja su pokazala da dobro staro rvanje razvija otpornost, inteligenciju, pa čak i empatiju – uči ih kako da pregovaraju o dinamici agresije, saradnje i fer pleja.
Penjanje na drvo
Malo aktivnosti daje oslobađajući osećaj kao što ga daje penjanje na drvo. Uzbudljivo je podići se sa zemlje i testirati fizičku spretnost, kao i hrabrost dok se odlučuje koliko visoko ići.
Pešačenje ili vožnja bicikla do škole
Prema jednom istraživanju u Velikoj Britaniji, 80% učenika trećih razreda je pešačilo do škole 1971. godine, dok se taj broj smanjio na samo 9% 1990. godine, a danas je još niži. Roditelji su počeli da zabranjuju svojoj deci hodanje ili vožnju bicikla do škole i iz škole, iz straha da bi ih neko mogao oteti na putu.
Kuvanje obroka
Kuvanje se možda ne čini toliko opasnim, ali kada deca dobiju želju da pomognu u pripremi večere, na većinu zadataka roditelji reaguju rečenicom – „budite oprezni!“ Oštri noževi, plamen sa šporeta i vruć tiganj predstavljaju opasnosti, ipak uprkos tome, vredi rizikovati i dopustiti deci ne samo da pomažu u kuhinji, već i da sami kuvaju.
Penjanje po užetu
Mnoge škole su zabranile određene fizičke aktivnosti na fizičkom vaspitanju zbog opasnosti. Konopci su takođe uklonjeni iz mnogih školskih teretana, zbog uočenog rizika da dete padne s vrha, a verovatno i zbog rizika od povrede samopouzdanja deteta koje ne može da se popne do kraja. Penjanje je jedna od ključnih fizičkih veština koje bi svako trebao da razvije, pa ako škole ne pružaju mogućnost za to, roditelji bi možda trebali postaviti dvorišni konopac.
Sanjkanje
Da, teško je verovati da ovo treba spomenuti, ali sanjkanje nije sastavni deo svakog detinjstva (čak ni za one koji žive u hladnijim klimama). Teško je znati je li to zbog toga što su roditelji zabrinuti zbog opasnosti od navedene aktivnosti ili su samo previše lenji da napuste topao dom i odvedu decu na obližnje brdo. Bilo kako bilo, iako sanjkanje uvek dolazi sa nekim ogrebotinama i modricama, zabavna je i nezaboravna dečja aktivnost.
Paljenje vatre (uz pomoć lupe)
Između čoveka i vatre postoji osnovna veza. Važno je negovati tu vezu sa decom dok su mala. Neka se igraju šibicama i svećama u predškolskom uzrastu, naravno, uz roditeljski nadzor. Naučiće da vatra zaista gori, ali od tako malog plamena se neće previše povrediti ako im i dotakne kožu. Sa oko 8 ili 9 godina, neka sami naprave vatru, još uvek uz roditeljski nadzor, naravno, a u tome mogu koristiti i lupu. Dete može koristiti lupu i da u komadu drveta ureže simbol ili svoje ime.
Kada se dogodi nešto neočekivano ili loše, čak se i odrasli uplaše i zbune, stoga obavezno treba obratiti pažnju na to da jednog dana pripremiš svoje dete da zna kako postupati u hitnom slučaju, navodi miss7mama.
Mačevanje
Roditelji zaziru od bilo čega što uključuje oštre predmete, uključujući mačeve. Ipak, dopustiti detetu da se igra improvizovanim mačem i štitom je dobra prilika koju ne treba propustiti, ukoliko dete ima želju za tim.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
