Osnivač Mense u Srbiji o mogućim posledicama onlajn nastave

posledice onlajn nastave
Foto: Rafa Lanus / AFP / Profimedia; Nova S

Dr Ranko Rajović, autor NTC programa učenja, saradnik Unicefa za ranu edukaciju, osnivač Mense u Srbiji i nekoliko zemalja u regionu, za Nova.rs priča šta se zbog onlajn nastave menja kod dece u usvajaju gradiva, ali i u psihofizičkom razvoju, šta dobro, a šta manje dobro donosi ovaj princip edukacije i šta su najbolji saveti za nastavnike i roditelje.

„Ne znamo koliko će korona trajati i zato je bolje da se spremimo za onlajn nastavu. A taj koncept mora da bude interesantan jer, ako je dosadan, baziran na usvajanju činjenica, imaćemo još veće probleme.Ta dosada koja se javlja je vrsta stresa i stvara otpor prema takvom načinu učenja. Dalje, ako deca uče samo činjenice, brzo će zaboravljati, a posledica je da se zbog toga smanjuje znanje. Onda se smanjuje i kriterijum za propitivanje. Već posle dva meseca perioda kućne izolacije, deca su sama osetila da je smanjen taj kriterijum“, priča Ranko Rajović.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Roditelji.hr (@roditelji.hr) on


To je, kako kaže, problem jer smo mi već godinama ispod OECD proseka, tj. ispod proseka evropskih zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, što se vidi na rezultatima PISA testova.

„Na sve to, godinama unazad svaka nova generacija pokazuje blagi pad važnih sposobnosti: motoričke, smanjena je koncentracija, opšte znanje i rečnik je siromašniji“, priča da zato u onlajn nastavu treba uključiti najbolje stručnjake.

Uz to, vrlo je važno da taj koncept treba da se osmisli tako da može i kasnije da se primeni u redovnoj nastavi, da se polako menjaju metode, da deci škola bude interesantnija.

Previše gledanja u ekran

„Kod onlajn nastave nema interakcije, a nove efikasne metode zahtevaju interakciju. Drugi problem je što deca puno gledaju u ekran, to je neminovno kod ovog koncepta, a pitanje je koliko ona uopšte smeju da gledaju u ekran. Pitanje je i da li će nakon te nastave roditelj detetu da dozvoli da još par sati u sobi igra igrice.“

Zato je važno u ceo proces uključiti roditelje.

„Treba da znaju da dete mora da ide na igralište, u park, u prirodu, da ima aktivnosti kretanja koje će da kompenzuju to što je dugo gledalo u ekran.“

Pročitajte još:

A posledice nisu nimalo naivne.

„To može da utiče na smanjenje pojedinih dubokih regija mozga, koje su važne za naše ukupne kognitivne sposobnosti, tako da moramo biti oprezni sa količinom gledanja u ekran. Recimo, ako deca gledaju sat vremena u ekran, posle toga dva sata idu u park, ali ne da šetaju, nego da trče, skaču, da se vrte. Kretanje je jako važno, posebno deci u razvoju. Mozak se razvija u pokretu“, napominje Ranko Rajović.

On ističe i kako se onlajn nastava razlikuje kod mlađe i starije dece.

„Mlađa deca su poslušnija i lakše je sa njima raditi, ali ona obično zahtevaju nečije prisustvo tokom onlajn nastave, ne mogu biti sama za to vreme, a to onda sve otežava roditeljima. Starija deca, od sedmog, osmog razreda i u srednjoj školi, za vreme ovakve nastave rade usput i nešto drugo, pa na telefonu igraju igrice, čitaju strip ili rade nešto treće i onda tu nastavu dožive kao nešto prinudno, pa nađu način da se zabave. Onda je pitanje kakav efekat ima ona kod njih. Zato je potreban interaktivan pristup.“

I iako onlajn nastavi možemo naći nedostatke, u ovoj situaciji ona nam donosi sigurnost jer smanjuje mogućnost za širenje virusa. Ako je dobro osmišljena, sigurno je korisna i može da pomogne i u usvajanju znanja i u povezivanju informacija.

Ranko Rajović ističe metode koje nudi NTC koncept učenja, koji je zapravo učenje kroz igru.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NTC sistem učenja (@ntcucenje) on


„Recimo, radimo biljke i ja kažem – deco, evo vam tri biljke, a vi napravite četvrtu – magnolija, akacija i kivi. Šifra za četvrtu biljku je 1, 1, 1. pa pitam šta je četvrta biljka. Oni treba da zaključe da je to mak, reč nastala od prvih slova ove tri biljke. A zamislite da ste dobili šifru 2, 5, 3… To zahteva razmišljanje. Ili ako, recimo, učimo biologoju (divlje životinje), onda kažem – hajmo deco, od tri životinje da napravite četvrtu. Onda oni prođu 20 životinja, gledaće gde koja živi da bi našli odgovarajuću. I dok to rade, oni nauče mnoge životinje, a još važnije misle, povezuju, aktiviraju duboku pažnju i koncentraciju.“

Kao dodatnu prednost onlajn nastave Rajović ističe korisne aplikacije i alate, koji će se sigurno pojaviti zahvaljujući kreativnim ljudima i deca će njima ovladati. A to ih na neki način osposobljava da imaju neku novu veštinu.

On ističe i da u ovakvoj situaciji ne možemo da ostavimo da svako radi kako hoće, već da treba da postoji sistem.

„Ja sam na Pedagoškom fakultetu u Kopru u Sloveniji angažovan u oblasti neuroedukativne nauke i tamo sam sa mojim timom u periodu kućne izolacije uradio projekat Vreme za NTC, koji je potpuno otvoren i za roditellje i za nastavnike“, priča kako je tu savete dnevno potražilo između 50 i 80 hiljada roditelja od Slovenije do Makedonije.

To su inovativne metode koje aktiviraju potencijale deteta, a postoje i igre poput poligona u kući koji su neophodne za duboku pažnju jer je poznato da deca danas imaju sve manje koncentracije.

„Kad to rade, deca imaju osećaj da se igraju, a u stvari uče. A poznato je da je učenje najbolje kad je usput i kroz igru“, zaključuje Ranko Rajović.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram