"Moja ćerka je znala da mora sama da ustane i pripremi doručak."
Katalin Kariko je mađarska biohemičarka, dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu. Njeno istraživanje sa Dru Vajsmanom, sa kojim je podelika tu prestižnu nagradu, postavilo je osnovu za vakcine protiv kovida 19 koje su razvili BioNTech-Pfizer i Moderna.
Njena karijera može da posluži kao lekcija iz upornosti. Naučna zajednica joj je često odbacivala radove, a tokom svog boravka na Univerzitetu u Pensilvaniji imala je problema sa obezbeđivanjem grantova i uskakala je iz laboratorije u laboratoriju.
Uprkos tome što je „četiri puta bila degradirana“, kaže da nikada nije razmišljala da promeni fokus.
„Osećala sam se uspešno kada su me drugi smatrali neuspešnom jer sam imala punu kontrolu nad onim što radim“ rekla je Katalin Kariko.
Njena upornost i samopouzdanje nisu je samo učinili dobrom naučnicom, kaže ona. Te osobine su je učinile i dobrim roditeljem.
Njena ćerka Suzan Fransija je dva puta osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Diplomirala je i magistrirala na Univerzitetu Pensilvanija i Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
Ljudi često pitaju Katalin Kariko kako da usklade zahtevnu karijeru i dete.
„Samo im kažem, nemojte previše da asistirate deci“, odgovara ona.
Dete je deo porodice i treba da ima obaveze
Dok je odrastala, Suzan Fransija je bila sportski tip, ali ni u jednoj disciplini se nije isticala. Budući da je visoka 187cm, mnogi su mislili da će biti dobra u košarci. To se nije desilo.
Međutim, kao i njena majka, bila je pozitivna i uporna.
Ovi kvaliteti su se na kraju pokazali kao korisni kada se pridružila veslačkom timu na svojoj drugoj godini studija. Pridružila se seniorskoj reprezentaciji SAD u veslanju i osvojila zlatnu medalju 2008. i 2012. na Olimpijskim igrama.
„Uvek je govorila da se na 500 metara osećaš kao da sediš u kiselini, a onda te do kraja trke samo tvoj um gura“, kaže Kariko.
Fransijin uspeh nije proizašao iz toga što je imala dodatne časove ili podučavanja, kaže Kariko, već je gledala ljude oko sebe koji su bili odlučni i fokusirani.
„Vi gledate svoje roditelje i kako se odnose jedni prema drugima i kako se odnose prema vašim bakama i dekama, komšijama, prijateljima“, kaže ona. „U školi gledaš kako se ponašaju tvoji nastavnici. To je ono što te oblikuje.“
To što je njena ćerka gledala roditelje kako naporno rade i imaju pozitivan način razmišljanja, kaže Kariko, bilo je važnije za razvoj od bilo kakvih resursa koje novac može da kupi.
Deca takođe osećaju ponos i nezavisnost kada imaju izvesnu autonomiju, dodaje ona.
„U 6 sati ujutru bila sam u laboratoriji jer sam morala da izbegnem gužvu u saobraćaju i moja ćerka je znala da treba da ustane i ponekad mora da pripremi doručak za mog muža koji je radio noću i vraćao se kući rano ujutro. Dete je deo porodice i ima svoje obaveze“, priča Kariko.
Deca prihvataju vaše navike, a ne reči, tvrdi ona. Najbolji način da podignete otporno dete je da i sami pokažete tu osobinu.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
