Govor mržnje u onlajn svetu nije nova stvar, ali dobija posebnu težinu kad dolazi od dece koja imaju 13 godina.
Portal Nova.rs dobio je uvid u prepisku na Viber grupi učenika sedmog razreda jedne beogradske osnovne škole. Krenulo je od mržnje prema „šiptarima“ i zvezdašima, a nastavilo se međusobnim uvredama i „odbranom otadžbine“.
Izrazi koje koriste u tim godinama su još najmanji problem – pogledajte kako je tekao taj razgovor.
Dakle, u pitanju su 13-godišnjaci koji se deklarišu kao „Srbende“ i mrze. Mrze određene sportske klubove. Mrze Albance, Amerikance i Hrvate (hrvatsko more im je, doduše, ok). Lako će da zamrze, čini se, i svakoga ko ne mrzi kao oni, bez razloga.
„Lakše je mrzeti nego voleti. Za ljubav treba stalno emocionalno ulaganje, briga i empatija, tolerancija… A za mržnju je dovoljno neznanje o nečemu, kao što ga deca u ovoj prepisci i pokazuju“, smatra psihološkinja Ana Mirković.
Zapravo ne samo neznanje. Imajmo na umu da su zaista u pitanju deca koja sama ne nose odgovornost, ali njihova poimanja stvarnosti reflektuju stavove koji su prihvatljivi i često se ponavljaju u njihovo porodici od strane odraslih autoriteta. Koji se ponavljaju na svakom koraku u svetu u kojem se kreću i odrastaju.
Prema rečima Ane Mirković, posebno je za ovaj uzrast karakteristično imati „prazan stav“ – preslikan od strane nekog starijeg, a bez poznavanja suštine.
„Društvene mreže su dale priliku svakom da iznese svoj stav i mišljenje u javni prostor. A kako su ljudi, a posebno deca ovog uzrasta, uglavnom nezreli, egocentrični u svom neznanju, nespremni da rade na sebi, da uče i otkrivaju o drugima – neznanje se teško prevazilazi. Oni koji nemaju informacija, koji nemaju dovoljno znanja, vrlo retko preispituju svoje stavove, ono što govore i pišu“, ističe Mirković.
Pročitajte još:
S obzirom na njihove godine, možda ima nade da će u nekom momentu odrasti i početi da razmišljaju svojom glavom. Međutim, koliko je ovakva mržnja zapravo opasna? Koliko se lako s mobilne aplikacije preliva u realnost? Hoće li ta deca sutra na ulici pokušati da prebiju nekog za koga pomisle da je iz neke od „omraženih“ zemalja ili maltretirati drugaricu koja ne misli kao oni?
„Mržnja je opasna jer menja energiju odnosa, ton komunikacije i raspoloženje svih koji je vide i koji u tom procesu iznošenja ovakvih stavova učestvuju. Ipak, mržnja je nagora i najštetnija za osobu koja mrzi – ona sa njom živi, njoj stalno unosi duševni nemir, ugrožava psihičku stabilnost“, objašnjava Ana Mirković.
„Albanci iz prepiske nikada neće saznati da ih neki naši klinci mrze. A osoba koja pokreće ovaj talas mržnje i svi drugari oko nje su kontaminirani ovolikom količinom mržnje. Mržnja se može i vrlo često se i prenosi na sve aspekte života. Mi živimo u vremenu u kom krene stigmatizacija neke osobe na društvenim mrežama, a onda se nađe i neki pojedinac koji da sebi za pravo da kazni tog nekog uvredama, psovkama, pa čak i fizičkim nasiljem. Ipak, najiskrenije, mislim da su ovakvi ljudi uglavnom kukavice. To znači da svoju hrabrost pokazuju kada su skriveni iza ekrana“, zaključuje Mirković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
