Naučni podvig koji će promeniti sve.
DNK najbolje predviđa koliko će dete biti visoko, kažu naučnici – a ne visina njegovih roditelja.
Sprovedena je najveća ikada genetska analiza visine, pri kojoj su analizirani DNK podaci više od pet miliona ljudi iz 281 studija. Stručnjaci kažu da studija popunjava značajne „rupe“ u razumevanju kako genetske razlike uzrokuju razlike u visini.
Prema istraživanju, visina odrasle osobe je uglavnom određena informacijama kodiranim u našoj DNK. Uloga koju genetika igra u rastu male bebe u odraslu osobu tradicionalno je bila složena i slabo shvaćena oblast ljudske biologije.
Naučnici sugerišu da bi njihova otkrića mogla pomoći lekarima da identifikuju ljude koji nisu u stanju da dostignu svoju genetski predviđenu visinu, što onda može pomoći u dijagnozi skrivenih bolesti ili stanja koja mogu da usporavaju njihov rast ili utiču na njihovo zdravlje.
Takođe smatraju da bi se njihovi nalazi mogli koristiti i u policijskim istragama za predviđanje visine zločinca iz uzorka DNK osumnjičenog na mestu zločina.
Autor studije dr Loik Jengo, sa Univerziteta u Kvinslendu, rekao je da najviše razlika u visini između ljudi je određeno genetskim faktorima.
„Dvanest hiljada varijanti koje smo pronašli objašnjavaju 40 odsto razlika u visini, što znači da smo otvorili vrata ka tome da se DNK koristi za predviđanje visine preciznije nego ikada ranije. Trenutno se visina deteta najbolje može predvideti korišćenjem prosečne visine njihova dva biološka roditelja, ali koristeći ove genomske podatke, pedijatri će moći da dobiju bolju procenu. To će umiriti roditelje ako deca rastu kako im geni predviđaju, ili će pokrenuti dalju medicinsku istragu i pomoći da se potencijalni problemi otkriju ranije“, kaže dr Jengo.
Dr Eirini Maruli, koautorka studije i predavačica računarske biologije na Univerzitetu Kraljice Meri u Londonu, rekla je da su genomske studije revolucionarne i mogle bi da sadrže ključ za rešavanje mnogih globalnih zdravstvenih izazova.
„Ako možemo da dobijemo jasnu sliku o osobini kao što je visina na genomskom nivou, onda bismo mogli imati model za bolju dijagnozu i lečenje stanja pod uticajem gena kao što su bolesti srca ili šizofrenija, na primer. Ako možemo da mapiramo određene delove genoma za određene osobine, to otvara vrata široko rasprostranjenim ciljanim, personalizovanim tretmanima koji bi mogli koristiti ljudima svuda“, izjavila je.
Tim sada planira da zaroni dublje kako bi identifikovao preostale genetske faktore visine.
„Ove druge faktore biće teže pronaći jer svaki od njih ima manji efekat i možda će nam trebati najmanje 20 miliona uzoraka da završimo taj herkulovski zadatak“, rekao je dr Jengo.
Studija je objavljena u časopisu Nature.
***
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
