Dr Talija Milošević je Beograđanka koja živi u Minhenu, gde je doktorirala biohemiju. Mama je tinejdžeke Mile koja ide u osmi razred jedne škole u Bavarskoj. Opisala nam je kako izgleda nemački sistem obrazovanja, šta deca uče u školi, ali i kako se država odnosi prema zaposlenim roditeljima. Ispričala nam je i kako deca u Nemačkoj uče srpski, ali i da se na mrežama olako sudi ženama i majkama.
Jedna od najvažnijih oblasti svakog društva jeste obrazovanje, tj. prosveta. Iako je srpsko školstvo nekada slovilo za dobro, poslednjih decenija su se stvari drastično promenile. Svet je svoje obrazovne sisteme reformisao u skladu sa tehnološkim i društvenim promenama, a kod nas se ništa nije promenilo od vremena kad je informatika bila izborni predmet, a tek poneka kuća u Srbiji imala računar.
Zato često sa našim ljudima koji žive u inostranstvu pričamo o tome kako izgleda obrazovanje u razvijenim evropskim zemljama – kojima želimo da se pridružimo po svim vrednostima.
U Nemačkoj, jednoj od tih zemalja, živi ova uspešna Srpkinja, koja nam je ispričala kako izgleda nemački sistem i šta bismo od njih mogli da prepišemo.
Dr Talija Milošević živi u Minhenu, u Beogradu je diplomirala biohemiju na PMF-u 2001, a doktorirala 2006. na prestižnom Ludwig-Maximilians univerzitetu. Govori tečno tri jezika – srpski, engleski i nemački, poznaje ruski, radi u industriji medicinskih proizvoda i mama je tinejdžerke Mile.
Nedavno je bila u nemilosti zbog toga što je na mreži X, na kojoj je veoma aktivna, objavila da sa svojom ćerkom komunicira i na nemačkom.
Kako izgleda obrazovanje u Nemačkoj
Mila ide u osmi razred gimnazije, a osnovna škola u Bavarskoj traje samo četiri godine.
Talija kaže da je školovanje u Nemačkoj besplatno – uključujući i knjige – i ceo sistem se dosta razlikuje od sistema u Srbiji, da ima svoje prednosti, ali i mane.
„Jedna od mana je što selektuju decu u dalje škole rano, već posle četvrtog razreda osnovne, i samo na osnovu pokazanog uspeha. Za neku decu je to dosta rano, mada, naravno, i kasnije ima mogućnosti za prelazak iz jedne u drugu školu, uz odgovarajući uspeh.“
Na pitanje šta bismo mogli da naučimo od Nemaca u tom smislu, kaže:
„Nemačko obrazovanje je fokusirano na praktično znanje i kasnije na praksu. Motiviše se individualizam. Npr. kada čitaju lektiru, deca mogu sama da izaberu koju će knjigu da čitaju, predlože nastavniku i uz njegovu dozvolu rade na toj knjizi. Bez ikakve liste predloga, jednostavno slobodan izbor“, kaže Talija.
„Moja ćerka umesto klasičnih domaćih zadataka mora da pravi dosta prezentacija, snima podkaste, štampa letke (npr. iz fizike) ili radi u grupi, a sve to podstiče kreativnost. Rade dosta na tabletima i u školi. Intenzivno uče strane jezike (moja ćerka engleski, latinski i španski) – svakodnevno. Bilo je rasporeda kada je imala i po šest časova engleskog nedeljno. Rezultat je da moja ćerka sa samo školskim engleskim može da priča sa mojim kolegama iz Amerike za večerom – a ja to u osmom razredu nisam mogla“, kaže Talija.
„U globalnom, digitalnom svetu moramo da pripremimo mlade generacije koje će kreativno da rešavaju probleme na više jezika, da budu fleksibilni i misle ‘out of the box’, tako da i obrazovanje mora da se menja priladođavajući se svetu u kome živimo.“
A kako je biti majka jednog deteta i đaka u Nemačkoj
Nemačka ima snažan socijalni sistem i izuzetno jaka prava radnika – tako da kao zaposlen roditelj uvek imate pravo da radite fleksibilno uz skraćeno vreme.
„Posle dve i po godine pauze radila sam samo četiri dana po pet sati, da bih postepeno povećavala. Čak i tada sam napredovala u karijeri i bila unapređena u menadžera – prava radnika koji rade puno radno vreme ili skraćeno moraju da budu ista. Već nekoliko godina radim puno radno vreme, ali kada sam ja povećala, moj suprug je smanjio svoje radno vreme. Čak i kada dete ima 13 godina, teško je da oba roditelja rade puno radno vreme, naročito ako želite da popodne imate vremena za vaše dete (u celoj Nemačkoj se u školu ide samo pre podne).
Razapeta zbog jezika na X
Polovinom februara Talija je doživela progon na mreži X zato što se sa svojom ćerkom u neformalnoj komunikaciji dopisivala na nemačkom i dobila prekor od mnogih ljudi „zato što se sa ćerkom ne dopisuje na srpskom“.
„Vrlo je teško oteti se jeziku zemlje u kojoj živite: na kome radite, idete kod lekara, kupujete, gledate vesti, naručujete u restoranu i čitate novine; na kome su školske knjige i sva vaša dokumenta i ugovori. Nema ni potrebe – svaki jezik je bogatsvo a odlično znanje jezika zemlje u kojoj živite je preduslov za integraciju. Posebno, uspeh dece u školi je zavisan on toga kako pričaju nemački. Zanimljivo je posmatrati porodice koje imaju dvoje i više dece – skoro uvek ta deca među sobom pričaju na nemačkom dok sa roditeljima govore svoj maternji jezik.“
Naša sagovornica kaže da je jedan od najvećih izazova u inostranstvu održati maternji jezik i tradiciju kroz generacije.
„Čak i moj suprug je rođen u Minhenu, roditelji su mu sa naših prostora, tako da i njegov srpski nije ‘čist‘. U prvim godinama smo sa ćerkom pričali samo srpski, ipak, sa polaskom u obdanište i posle u školu sve više je koristila nemački jezik kao prvi. Zamislite situaciju kada joj pomažem da uradi domaći iz matematike: ceo zadatak je na nemačkom, ona uči o toj temi na nemačkom, a onda ja dolazim sa matematičkim izrazima na srpskom – i skroz je zbunim“, kaže naša sagovornica.
„Moj dodatni problem je da radim na engleskom na kome sam i doktorirala, mada mi je nemački bolji i draži. Tako da ja sva tri jezika koristim svakodnevno i ravnomerno, i prelazim sa jezika na jezik automatski i nesvesno. Primer: ako mi vi pošaljete poruku, ja ću bez razmišljanja preuzeti jezik na kojem ste mi pisali. I to se desilo sa tom čuvenom WhatsApp porukom koju sam objavila kao šalu ističući preteranu preciznost moje ćerke koja kao Srpkinja odrasta u Nemačkoj. Dok nisam dobile prve uvredljive komentare, ja nisam ni primetila da je poruka bila na nemačkom“, priča o nemilom događaju.
Kaže da, osim u porodici, deca naš jezik mogu da uče u školama pri srpskoj pravoslavnoj crkvi vikendom, a postoje i različite onlajn ponude, ali naravno svaka porodica odlučuje ima odgovara.
„Moj pristup je bio da sa ćerkom intenzivno pričam srpski jezik. Mislim da je važno pitanje i šta se događa sa srpskim jezikom trenutno u matici – da li se jezik menja ili zatvara ka promenama? Jezik treba da pomera granice, a ne da ih postavlja.“
Talija je dobila podršku drugih roditelja iz dijaspore koji na svom ličnom primeru razumeju izazove sa kojima se sreću emigranti i da očuvanje jezika i tradicije zahteva rad i upornost. „Ali sigurna sam da niti jedna porodica ne odbacuje svoju kulturu olako i da svi na svoj način rade na očuvanju tradicije.“
Položaj žena i majki na mrežama i u društvu
A kako se oseća u vezi sa tim što ljudi sebi daju za pravo da ocenjuju nečije roditeljstvo i majčinstvo.
„Majke su u današnjem svetu pod velikim pritiskom i rastrzane između mita o dobroj majci i svakodnevice. Uloga koje im današnje društvo pripisuje je veoma široko postavljena i duboko utemeljena u tradiciji i istoriji, ali i u modernim očekivanja koja su se jednostavno dodala na postojeću sliku o majci: dobra domaćica, savršeno organizovana, negovana, odlična supruga, brižna majka, intuitivna za potrebe supruga (partnera) i dece, ali i savremena žena koja je nezavisna i gradi svoju karijeru.
Ali sva ta očekivanja su potpuno nerealna i stvaraju veliki jaz u svakoj ženi; a bez podrške porodice i društva majka koja pokušava da ispuni sva očekivanja je osudjena na neuspeh koji se nažalost opet prelomi samo preko leđa žene: nije dovoljno dobra“, ispričala nam je ova žena o nedavnom izlivu osuda i mržnje na mrežama.
Talija smatra da umesto da zumiramo majke i osuđujemo ih, mi kao društvo moramo da im pomognemo: čvrstom socijalnom politikom, zakonski regulisanim fleksibilnim ponudama na poslu gde žene imaju mogućnosti da grade karijeru i pored male dece (skraćeno radno vreme, fleksibilno radno vreme, rad od kuće, obavezno mesto u obdaništima), kao i društvenim promenama i stvarnim izjednačavenjem očekivanja od oba roditelja u odnosu na odgoj dece, kućne poslove i organizaciju porodičnog života.
„I sve ovo se ne odnosi samo na majke, već na sve žene. Individualni je izbor svake žene kako želi da živi u odnosu na pitanja braka, stvaranje porodice (majka: da ili ne) ili karijere. Društvo ne sme da stvara pritisak, već da kreira mogućnosti“, zaključila je Talija za Zadovoljnu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
