Kako bi karantin lakše prošao, Katarina Gaj Isakov iz Zemuna sa svojim devojčicama svakodnevno oživljava bajke. Ona im šije kostime poznatih junakinja i svakodnevicu pretvara u čaroliju.
Katarina je profesor engleskog jezika i inače radi u porodičnoj privatnoj školici u centru Zemuna. Međutim, kako je naprasno usled vanrednog stanja prestala sa radom, a i pošto poštuje sve mere usled epidemije, odlučila je jednog dana da uslika svoje dve devojčice u haljinama koje im je šila za četvrti rođendan starije ćerke.
„Kako su bile bolesne, rođendan smo odlagali i nisam uspela da ih fotkam u novim haljinicama. Šila sam im bele haljine, inspirisane crtanim filmom Frozen 2, koji smo gledali u bioskopu. Ja inače u slobodno vreme šijem venčanice i pre proglašenja vanrednog stanja kupila sam mnogo lepog materijala na popustu sa idejom da napravim omanju kolekciju svečanih haljina za mature. Kako sam shvatila da matura neće biti, jednog dana uzela sam šest metara plavog satena, napravila pozadinu i njih dve obukla u haljinice.“
I nastala je magija.
„Kako je moja Ana, koja ima četiri godine, totalno poludela i igrala se kao Elsa više od tri sata, shvatila sam da je ovo super varijanta za decu i poštovanje karantina“, otkriva Katarina.
Nakon toga mala Ana je počela da traži svakakve junakinje, a mama je od restlova koje ima počela da joj pravi svakakve kostime.
„Ona bira junakinju i crtani film, ja sklepam kostim, a jednoipogodišnja seka Mikaina je glavno smetalo. Nekada i ona ima kostim, nekada krade scenografiju, nekada uživa i ona, a nekada joj i smetamo“, priča Katarina.
Pošto se kao mlada amaterski bavila fotografijom, ovaj „posao“ joj ide odlično.
„Fotografije pravim u prvih 15 minuta, ne treba mi mnogo da ih fotkam. Posle toga ih pustim da se igraju, a ja odem da kuvam ručak“.
Pročitajte još:
Katarina priča i kako je starijoj ćerkici Ani pored ove aktivnosti ubacila i pisanje, pa ona sada uči slova, a imaju vremena i za aktivnosti koje dobijaju od vrtića.
„Trudim se da ne opteretim dete fotografisanjem, ne teram je da pozira, već da ona sama odluči šta želi. Kako stvari stoje, mnogo voli da glumi, traži ilustracije glavnih likova i imitira im poze, nekada besprekorno.“
Za sve one koji bi da pokušaju nešto slično i ulepšaju naredne dane i sebi i mališanima Katarina otkriva čime se služi od rekvizita.
„Scenografija je isključivo od onoga što imamo po kući. Takođe, Ani dajem da bira, nekada je veslo džoger, nekada je varjača. Nekada je čamac kutija, a nekada je čamac obrnuti sto“.
I eto kako malo mašte i volje očas posla mogu da oplemene naš svet.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
