Opšte je poznato da ni državno nije sve besplatno.
Osim strašnih ispovesti o akušerskom nasilju koje žene u Srbiji doživljavaju tokom porođaja, do nas stignu i nimalo prijatna iskustva o tome koliko žene novca daju lekarima i sestrama kako bi porođaj prošao dobro ili kako bi dobile epidural. U pitanju nisu privatne zdravstvene ustanove, već državna porodilišta u kojima bi, uz zdravstvenu knjižicu, trebalo da sve bude – besplatno. Ali očigledno, daleko od toga da jeste. I otuda pitanje koliko zapravo košta porođaj u Srbiji.
Ogorčene mame koje su svoja iskustva delile javno govore kako im u beogradskim porodilištima traže oko 150 evra za babicu i epidural. Pričaju i kako, recimo, u Somboru carski rez na zahtev košta 500 evra, a prirodni porođaj 150 evra. Ima i onih koje kažu kako su doktora pre porođaja častile, mada nije tražio, ali im je rečeno – da ga treba častiti. U svemu tome izdvajaju se navodi da u unutrašnjosti ima doktora sa utvrđenom tarifom, a koja, da sve bude gore, nije ista za dečake i devojčice – za žensko dete cena je 500 evra, a za muško skoro 800.
Osim ovih priča o kojima se decenijama zna, ali uglavnom ćuti, ima i porodilja koje su u državnim porodilištima prošle dobro bez dodatno plaćenog dinara. Ima i onih koje su svojevoljno častile lekara, recimo, posle carskog reza, jer – „red je da se časti“.
Ne treba zaboraviti ni troškove torbe koju svaka trudnica treba da ponese u porodilište. I mada deluje da u njoj treba da bude samo par osnovnih stvari, sadržaj te torbe neretko košta i od stotinu do dve stotine evra. Naime, treba sa sobom, pored peškira, spavaćice, papuča, prirbora za ličnu higijenu i ostalog, imati i mrežaste gaćice i uloške, neophodne balzame, čepiće, kreme, a samo gel za masiranje međice, kog nema u porodilištu, košta oko 4.000 dinara.
Ipak, čini se da je suštinski problem u vezi sa svim mogućim troškovima za porođaj u Srbiji to što ima previše žena koje znaju da moraju da plate ono što je zvanično besplatno, koje se boje da, ako se lekaru i sestrama ne tutne novac, pitanje je kako će teći porođaj, da li će epidural davati iskusni anesteziolog ili će se, kako kažu, na njima vežbati specijalizanti, da li će se lekar koji je vodio trudnoću uopšte pojaviti na porođaju, šta ako nešto krene po zlu…
I onda se ispostavi da porođaj koji treba da bude besplatan može da košta i do 1.000 evra. Nedopustivo, neverovatno, poražavajuće, ali nažalost i te kako prisutno u Srbiji.
S druge strane, u Srbiji se možete poroditi i privatno. Ta pomisao u svemu deluje kao pravo rešenje za one koji to mogu da priušte, pre svega, jer se mnogi zdravstveni problemi i zahvati u našoj zemlji mogu na vreme i u ljudskim uslovima obaviti jedino u privatnim ordinacijama. Slično je i sa porođajem. Ali porođaj u privatnoj ustanovi daleko je od odlaska u privatnu laboratoriju zbog analize krvne slike jer cena je mnogima nedostižna, iako neke ustanove obezbeđuju plaćanje na rate.
Recimo, u bolnici Medigroup klasičan porođaj košta 299.000 dinara. Svaka porodilja, između ostalog, na raspolaganju ima ličnog lekara ginekologa, anesteziologa, neonatologa i više medicinskih sestara i babica, koji brinu o njoj 24 sata dnevno, sve vreme njenog boravka u porodilištu.
Slično je i u bolnici Acibadem Bel Medic gde vam je obezbeđen klimatizovan apartman sa kupatilom, televizorom i internetom, restoran, a na sve to nije vam potrebna torba sa stvarima jer vas tamo čeka sve. Kako stoji na sajtu ove ustanove, cena prirodnog porođaja je 250.000 dinara. Ipak, za pojedine lekare koji su najtraženiji, cena ide i na 350.000, odnosno za carski rez 400.000 dinara.
I u Novom Sadu u privatnoj bolnici Gea možete da se porodite. Između ostalog, tu bi za vas bili lični ginekolog, neonatolog, anesteziolog, kao i ginekološko-akušerske sestre. Vaginalni porođaj u ovoj bolnici košta 300.000 dinara i u ovu cenu su uračunate sve usluge i intervencije tokom četiri bolnička dana. Najskuplji porođaj je VIP carski rez koji košta 450.000 dinara, a prisustvo pratioca naplaćuje se 17.500 dinara.
I na kraju sve se svodi na to da ženama u Srbiji koje planiraju trudnoću nije nimalo lako.
S jedne strane, mogu da odu u državnu ustanovu i da se mole bogu da će, i pored „časti“, proći iole dobro, bez uvreda, ponižavanja, dodatnog mučenja.
S druge strane, mogu da planiraju porođaj privatno, ali da u tom slučaju gledaju kako da obezbede veliki novac. A troškovi za bebu tek stižu…
I onda ne čudi što je sve više onih koje misle o – porođaju kod kuće.
BONUS VIDEO: Radmila Petrović o roditeljstvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
