Grčka je među onim zemljama koje Srbi obožavaju, rado tamo kupuju nekretnine i neretko pomisle na nju kad se pomene život u inostranstvu. Ali kako je zaista gajiti dete u ovoj mediteranskoj zemlji i koliko to košta?
Potrebno je celo selo da odgaji jedno dete, kaže stara afrička poslovica. Ali koliko košta ta pomoć celog sela? Trenutne procene su da odgajanje deteta u Grčkoj košta oko 13.000 evra godišnje, a sveukupno 233.000 evra dok dete ne napuni 18 godina. I to objašnjava, barem delimično, zašto Grci danas imaju manje dece nego ikada ranije.
U 2022. godini u Grčkoj je rođeno 10,8 odsto manje dece nego prethodne godine, ali i najmanje od 1932. godine, otkada se vodi evidencija rođenih. Procenjuje se da će ta cifra biti još manja za naredne godine.
Procenjuje se i da je prosečna potrošnja jednog para u 2022. godini iznosila oko 1.340 evra, dok je prosečno domaćinstvo sa jednim detetom trošilo 2.385 evra mesečno.
Gledajući brojke unazad, primetno je da se troškovi podizanja deteta u Grčkoj nisu značajno promenili u odnosu na pre 15 godina, ali prihodi su znatno pali i jasno je da je kućni budžet sada mnogo više opterećen.
Pa ipak, u ovo vreme poskupljenja, cene u marketima nisu glavna briga za porodice u Grčkoj, zemlji koju mnogi Srbi vide kao idealnu za život.
„Najveći trošak za roditelje je obrazovanje, bilo da je u pitanju privatna ili državna škola“, kaže Markela Dimou, urednica časopisa za roditeljstvo Talcmag.
Na šta roditelji u Grčkoj troše novac
U prvoj godini života deteta troškovi budu oko 3.000 do 4.000 evra jer novopečeni roditelji moraju da plate sve ono neophodno za bebu. Pritom, cena mleka za bebe u Grčkoj je tri puta veća nego u nekim drugim evropskim zemljama, navodi Ekhatimerini.com.
Zato je nedavna odluka o povećanju naknade za rođenje prvog deteta sa 2.000 na 2.400 evra dobrodošla, ali i dalje ne pokriva sve troškove, čak i ako se izuzmu oni za porođaj.
A kada se majka vrati na posao posle porodiljskog odsustva, porodični troškovi se značajno povećavaju, posebno ako nema bake i deke da brinu o detetu.
Dadilja sa punim radnim vremenom plaća se oko 750-850 evra mesečno, dok one sa skraćenim radnim vremenom uzimaju oko 400-550 evra mesečno ili 6-7 evra po satu.
Čak i za decu koja idu u državne jaslice i vrtiće troškovi obroka zavise od prihoda porodice i uglavnom se kreću od 60 do 160 evra mesečno. Naknade za privatne vrtiće u proseku su 4.000 evra godišnje.
Jedna Marina je pravi izuzetak u Grčkoj jer ima troje dece, od sedam, osam i 10 godina. Podaci pokazuju da u celoj Grčkoj ima manje od 170.000 takvih domaćinstava sa troje dece.
Iako njena deca pohađaju državnu školu, Marina kaže da su privatno podučavanje i vannastavne aktivnosti najveći trošak za porodični budžet. Ona plaća 150 evra mesečno za časove klavira i 75 evra za karate, a časove engleskog plaća godinu dana unapred da bi iskoristila popust.
„Ne radi se samo o finansijskim troškovima, današnji roditelji nose mnogo tereta na svojim leđima“, kaže ona o svakodnevnom životu para koji nema pomoć bake i deke.
Baka servis zlata vredi
U većini grčkih porodica pomoć bake i deke i dalje je neophodna i bake se angažuju čim se majka vrati na posao. Takođe, ono što starije generacije rade za mlađe u porodici se tu ne završava.
„Poslednjih godina troškovi za hranu za decu su gorući problem, ali većina se mnogo više brine zbog troškova školovanja. Razlog je to što bake i deke dosta pomažu, tj. oni uglavnom pokrivaju troškove za hranu“, objašnjava ona i dodaje da je to sreća koju imaju porodice u Grčkoj, za razliku od onih na Zapadu.
Slično je kod nas kad je u pitanju baka-deka servis kao pomoć roditeljima u Srbiji, s tim što se to dosta razlikuje od mesta do mesta, tj. zavisi da li generacije koje danas postaju mame i tate ostaju da žive u istom mestu sa svojim roditeljima koji mogu da uskoče kad zatreba
Na Zapadu je, kako piše Business Insider, drugačije. Tamo stariji gledaju da ono što im je ostalo od života prožive punim plućima i novac troše na putovanja po svetu. Jednostavno nemaju vremena da brinu o unucima jer žive svoj život.
„U Grčkoj bake i deke zbog tako nečeg i dalje grize savest. Ne usuđuju se da kažu da će da otputuju negde kada, na primer, detetu moraju da se plate privatni časovi, treninzi ili bilo koja druga aktivnost“, kaže Dimou.
A šta je sa onima koji u Grčkoj nemaju pomoć baka servisa?
Artemida ima 12-godišnjeg sina i plaća oko 270 evra mesečno za privatne časove, učenje engleskog jezika i sportske aktivnosti. Porodica u supermarketu mesečno potroši oko 500 evra, a veliki troškovi su joj definitivno problem jer svako ko ima dečaka tog uzrasta zna da se frižider isprazni čim se napuni.
Kako kaže, finansijski troškovi bili su glavni faktor kada su ona i muž odlučili da nemaju drugo dete, ali i to što nisu imali pomoć baka jer žive na selu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
