Svi bi trebalo da se ugledaju na njih.
Danci su najsrećniji ljudi na svetu, barem prema Svetskom izveštaju o sreći.
Ne postoji ništa što roditelji žele više nego da im dete bude srećno, stoga je danski koncept, prema knjizi „Danski način vaspitanja dece: Šta najsrećniji ljudi na svetu znaju o odgoju dece sigurne u sebe“, koju potpisuju Džesika Džoel Aleksander i Dising Sandal, zlato za sve roditelje, prenosi 24sata.hr.
Danci veruju da je deci potreban prostor i poverenje za rešavanje problema i savladavanje zadataka. Roditelji ne intervenišu, osim ako to nije preko potrebno. Ova sloboda vodi do zdravog samopoštovanja.
Oni deci usađuju određene veštine kako bi izgradili otpornost i optimističnije gledali na život i ljude koji ih okružuju.
Glavna je ideja da se sve u životu vrti oko naše percepcije – stvari nisu onakve kakve jesu, već onakve kakvi smo mi. To je uverenje da način na koji vidimo stvari čini sve razlike. To je izvor sreće – ona je izbor, odluka, način razmišljanja i stanje uma.
Igra je bitna
Slobodna igra ključna je za detetov razvoj. Ona dete uči otpornosti, da bude manje zabrinuto, kako se nositi sa stresom, kako sklapati prijateljstva i imati realna očekivanja od sveta. Danci smatraju da su ove veštine mnogo važnije od podučavanja dece matematici ili pravopisu.
Usađivanje otpornosti posebno je veliki deo danskog roditeljstva jer je to karakteristika koja će pomoći deci kroz život. Danci veruju da je igra najbolji način za učenje otpornosti. Mala deca nakon redovne škole imaju izbornu „školu slobodnog vremena“ (skolefritidsordning), gde se podstiču da se igraju.
Prostor za učenje i rast
Danci veruju da je deci potreban prostor i poverenje za rešavanje problema i savladavanje zadataka. Roditelji ne intervenišu, osim ako to nije preko potrebno. Veruju svojoj deci da mogu isprobati i raditi nove stvari.
Ova sloboda vodi do zdravog samopoštovanja i samopouzdanja, dok deca uče da veruju sebi i vlastitim sposobnostima – njihovo samopoštovanje je interno generisano i ne postiže ga neko drugi.
Takođe je važno pustiti svoje dete na miru. Ako se deca osećaju previše pod pritiskom, radost u onome što rade mogu zameniti strah i teskoba. Možete pozvati ili podstaći svoju decu da izađu iz zone komfora i isprobaju nešto novo.
Igra i veštine snalaženja
Kada se deca fizički izazovu penjući se na drveće ili skačući s visokih izbočina, testiraju opasne situacije koje ih uče za šta su sve sposobna i kako se nositi sa strahom. Važno je da osećaju kontrolu nad nivoom stresa s kojom se mogu nositi jer zato osećaju veću kontrolu nad svojim životom.
Kada se igraju s teškom decom, uče se samokontroli i veštinama pregovaranja sa svim vrstama ličnosti. To ih uči o njihovim sposobnostima i pomaže im da nauče veštine prilagođavanja. Kada osetite da ih trebate „spasiti“, odmaknite se i udahnite. Njihove interakcije s teškom decom mogu im pružiti najveće životne lekcije. Dobro igranje s drugima ključno je za buduću sreću.
Saveti za igru
Dopustite im da kontrolišu svoju igru, s drugom decom i sami. Ne zaboravite – mašta je bitan sastojak za pozitivnu igru, dakle bez elektronike. Stvorite okruženje bogato različitim materijalima i osmislite umetnički pribor kako bi mogli da stvaraju.
Pronađite sigurna područja u prirodi gde se deca mogu slobodno igrati i istraživati. Takođe, dobro je staviti decu raznih dobi zajedno, kako naučila da učestvuju u društvu.
Ako želite da se igrate sa svojom decom, budite u njoj puni i autentični. Spustite se na njihov nivo, budite komični, zabavni, pustite ih da vas vode i pustite ih makar dvadesetak minuta dnevno.
Izgradite kućni poligon s preprekama s malim tabureima, madracima, stolicama ili na neki drugi način kako bi deca mogla da se kreću i imaju prostora za maštu.
Ideja o povlačenju i dopuštanju deci da testiraju vlastite granice je neverovatno važna za roditeljstvo s poštovanjem i za razvoj zdravog samopoštovanja kod vašeg deteta.
Nema bajkovitih završetaka
Danci veruju da su tragedije i uznemirujući događaji stvari o kojima treba razgovarati. Osećaju da je to autentičniji način suočavanja sa životom i stvara empatiju i poštovanje prema čovečanstvu. Danski filmovi često imaju tužne ili turobne završetke. Veruju da gledanje tragičnih ili tužnih filmova čini ljude srećnijima, privlačeći njihovu pažnju na pozitivnije i jednostavnije aspekte njihovog života.
Ako naučimo svoju decu da prepoznaju i prihvate svoje autentične emocije, dobre ili loše, i ponašaju se na način koji je u skladu s njihovim vrednostima, izazovi i poteškoće u životu ih neće torpedirati. Znaće da prepoznaju i poštuju vlastite granice. To će dovesti do toga da imaju čvrsto i autentično samopoštovanje koje je otporno na spoljne pritiske.
Roditeljstvo sa autentičnošću
Roditelji treba da budu uzor emocionalnog zdravlja svojoj deci. Trebalo bi da pokažu svojoj deci da je u redu osećati sve njihove emocije.
Postoje i dodatni načini da ih naučite zahvalnosti. Oni uče o tome da je život povremeno tužan, nepravedan ili težak kroz primere koji se dogode u njihovom životu (nedobijanje igračke, spoticanje i ozleđivanje), koji su za njih uznemirujući događaji.
Biti skroman važna je vrednost
Radi se o tome da dobro znate ko ste i da vam drugi nisu potrebni da biste se osećali važnima. Danci ne obasipaju svoju decu komplimentima. Usredsređuju se na posao koji je uključen, a ne na preterane komplimente detetu. To podstiče poniznost, unutrašnju snagu i otpornost.
Ako dansko dete naškraba crtež za svog roditelja, roditelj će mu verovatno zahvaliti ili pitati da mu ispriča nešto o tome umesto da ga pohvali.
Preterano hvaljenje je – preterano
Ako su deca previše pod pritiskom ili pohvalama, možda će naučiti da rade stvari za spoljno priznanje, a ne za unutrašnje zadovoljstvo.
Hvaljenje inteligencije ne daje deci motivaciju ili otpornost potrebnu za uspeh. Pohvalite decu za trud i istrajnost kako bi razvila način razmišljanja o rastu, koji podstiče motivaciju i otpornost – atribute za koje Danci smatraju da su ključ rasta.
Preterano hvaljenje kada su stvari jednostavne može naučiti vaše dete da je hvale vredno samo ako brzo i savršeno obavi zadatak. Cilj nije da lako izvodivi zadaci budu temelj našeg divljenja.
Opet, ovo je koncept koji se spominje u gotovo svim knjigama o roditeljstvu (barem u onima koje govore o pohvalama). Svaki autor savetuje fokusiranje na napor nasuprot inteligenciji.
Saveti za autentičnost
Budite iskreni prema sebi; slušajte i izražavajte vlastite misli i osećanja. Ako vaša deca postave pitanje, dajte im iskren odgovor primeren njihovom uzrastu.
Prenesite priče iz svog detinjstva – teške situacije i zabavna vremena. To im daje da bolje razumeju ko ste i daje im do znanja što smatraju normalnim.
Učinite poštenje vrednošću (o kojoj se priča) u vašoj porodici. Naučite ih da budu dovoljno hrabri da budu pošteni i dovoljno ranjivi da priznaju kada je to potrebno. Ne osuđujte se i više se usredsredite na iskrenost nego na kazne.
Čitajte priče koje obuhvataju sve emocije. Teške teme predstavljene primereno uzrastu podstiču empatiju, otpornost i zahvalnost. Učite decu da se ne upoređuju s drugima.
Fokus na pozitivne aspekte života
Preoblikovanje je glavni koncept nizozemskog roditeljstva jer je kamen-temeljac otpornosti. Radi se o pridavanju manje važnosti negativnim i više fokusiranju na pozitivne aspekte života.
Svi vidimo svet kroz vlastiti okvir-percepciju, tako da se celo naše životno iskustvo menja ako stvari slikamo u pozitivnijem svetlu.
Realni optimizam: Promena percepcije
Danci su „realni optimisti“. Ne pretvaraju se da negativnost ne postoji, jednostavno odlučuju da se usredsrede na dobro umesto na loše. Danac kišu ne bi video kao lošu stvar već kao priliku da mu bude udobno kod kuće s porodicom.
Uklanjaju nepotrebne negativne reči i usredsređuju se na dobra osećanja ili na neko drugo vreme kada se osećate dobro. To razmišljanje menja dobrobit.
Ograničavanje jezika
Jezik je okvir kroz koji vidimo svet. Preoblikovanjem onoga što kažemo u nešto pozitivnije i manje definišuće zapravo menjamo način na koji se osećamo.
Danski roditelji ne etiketiraju negativno svoju decu. Oni veruju da su izjave poput „ona je previše osetljiva“ vrlo odlučujuće. Pogotovo ne daju nonšalantno dijagnoze deci s psihičkim ili neurološkim poremećajima. Osećaju da postoje ozbiljne posledice za etikete.
Što više deca čuju ovakve izjave, donose negativnije zaključke o sebi. Mnoge od tih oznaka i priča ostaju s njima u odrasloj dobi i te priče postaju njihova životna priča.
Briga o sreći drugih presudna je za vlastitu sreću
Danci veruju da ne možemo istinski biti srećni bez interakcije i podrške drugih. Empatija olakšava našu vezu s drugima. To je također jedna od najvažnijih kvaliteta za stvaranje vođa, preduzetnika, menadžera i preduzeća.
Ovaj duh timskog rada i saradnje vidljiv je u svim aspektima danskog života.
Društvene skupine, uglavnom temeljene na zajedničkim interesima, veliki su deo života. Nove mame se postavljaju u grupe s drugim novim mamama u komšiluku.
Porodica je tim koji neguje duboki osećaj pripadnosti. Deci se pokazuje kakvu ulogu mogu igrati. Zajedničko kuvanje, zajedničko čišćenje i zajedničko provođenje vremena svakodnevni su načini na koje porodica podstiče osećaj blagostanja.
U školi deca rade na grupnim projektima kako bi se podstakla da pomažu drugima i da se uključe u timski rad.
Škola podstiče raznolikost i emotivnost
Danske škole imaju obavezni program u kojem se deci pokazuju slike dece koja pokazuju različite emocije: tugu, strah, ljutnju, frustraciju i sreću. Deca razgovaraju o ovim kartama i izražavaju rečima ono što svako dete oseća, učeći da konceptualizuju svoja i tuđa osećanja. Deca ne prosuđuju emocije; jednostavno ih prepoznaju.
Grupišu decu različitih snaga i slabosti kako bi deca međusobno pomagala i naučila da svako ima pozitivne kvalitete.
Deca se podstiču da sama pronađu rešenje
Ako se dvoje dece posvađa oko igračke, roditelji će pitati postoji li mogućnost deljenja ili mogu predložiti dogovor (jedno dete se igra pet minuta, a zatim je drugo može posuditi). U redu je reći ne i uživati u svojoj igrački sam. Deca uče da budu autentičnija sama sa sobom kada nauče da neće biti prisiljena da učine nešto samo da bi nekoga zadovoljila ili olakšala stvari.
Takođe, ukazuju na emocije deteta, ali i drugih, te razgovaraju o tome. „Izgleda ljutito. Šta misliš zašto je ljuta?“ „Zašto plačeš?“, a zatim se spustite na njihov nivo da im pokažete da ih vidite. Jednostavno ih priznajući i pokušavajući da ih ne osuđujete, učimo ih poštovanju.
Čitanje deci značajno povećava nivo empatije. Svakako čitajte knjige koje se bave svim emocijama i bave se stvarnošću.
Naglasak na zajedništvo
Jedan od načina na koji Danci inkorporiraju zajedništvo jeste kroz „hygge“ (izgovara se – hooga). To znači da se osećate prijatno zajedno. To uključuje paljenje sveća, igranje igara, pevanje pesama, zajedničko jelo, poslastice i čaj, i jednostavno druženje u prijatnoj atmosferi. To je sve u čemu možete uživati zajedno kao porodica.
To je stavljanje sebe i svake drame po strani za dobrobit celine. To je žrtvovanje vaših individualnih potreba i želja kako bi grupno okupljanje bilo ugodnije. To je odlučiti uživati u najvažnijim trenucima našeg života – onima s porodicom i prijateljima – i poštovati ih kao važne, piše Perfectionist mum.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
