Specijalisti ginekologije tvrde da je u Srbiji sve vidljiviji problem plodnosti, te na osnovu istraživanja koje je pokazalo da samo 26 odsto pacijentkinja mlađih od 30 godina ima uredan nalaz jajnika, ističu značaj prevencije. Doktorka Božana Stepanov objašnjava koliko je u tome važna analiza hormona.
Prema rečima dr Božane Stepanov, specijalistkinje ginekologije i akušerstva i supspecijalistkinje steriliteta i fertiliteta iz Novog Sada, koja je uradila ovo istraživanje, trebalo bi da se u okviru godišnjih ginekoloških kontrola koje obezbeđuje Fond za zdravstveno osiguranje obezbedi i testiranje plodnosti za mlade devojke.
„Zajedno sa koleginicom dr Zoricom Crnogorac pokrenili smo inicijativu za proveru plodnosti mladih žena između 25 i 35 godine, u vidu određivanja AMH – Antimilerijan hormona i ultrazvučnog pregleda jajnika – da to bude sastavni deo preventivnog pregleda, uz godišnje provere PAPA testa na nivou primarne zdravstvene zaštite, a koju smo svojevremeno uputili i ka Ministarstvu zdravlja Vlade Republike Srbije i RFZO“, navodi dr Stepanov za Zadovoljna.rs.
Već je trend da se trudnoća i rađanje odlažu, pa je dužnost lekara koji se bave plodnošću i sterilitetom da devojkama i mladim ženama ukažu na to kako da provere svoju plodnost i da pravovremeno planiraju majčinstvo, kaže doktorka Stepanov.
„Sve više nam dolaze pacijentkinje koje pre 40. godine imaju velikih problema u smislu da ne mogu da zatrudne, da već kod njih ne možemo da dobijemo kvalitetnu jajnu ćeliju, a u stvari problem počinje u mlađim godinama. Mnoge mlade žene budu iznenađene kada im na redovnom ginekološkom pregledu saopštimo da njihovi jajnici deluju uredno na ultrazvuku, ali ‚siromašno‘“, objašnjava naša sagovornica.
Šta je pokazalo istraživanje
„Uradili smo niz besplatnih pregleda za mlade žene ispod 30 godina. Kod samo 26 odsto je dijagnostikovan uredan nalaz, tj. kod njih ne očekujemo problem sa plodnošću u kasnijim godinama. Kod ostalih, sa smanjenom ovarijalnom rezervom, u 36 odsto slučajeva utvrđeno je da je to nasledno, tj. da su to pacijentkinje čije su majke ušle prevremeno u menopauzu. Zatim, kod 12 odsto utvrdili smo postojanje određenih bolesti (najčešće autoimuna oboljenja, a isti procenat pacijentkinja imale su neku ginekološku operaciju). Kod 13,6 odsto pacijentkinja je nepoznat uzrok smanjene ovarijalne rezerve, 12 odsto ispitanih je imalo dijagnozu policističnih jajnika, a samo u 0,4 odsto slučajeva kao uzrok smanjene ovarijalne rezerve utvrđeno je prethodno RTG zračenje“, priča doktorka Stepanov.
Kome se preporučuje ispitivanje
Doktorka ističe da bi trebalo poseban akcenat staviti na mlade zdrave žene od 25 do 35 godina koje odlažu trudnoću i rađanje, najčešće zbog karijere i usavršavanja, kao i na one koje su imale neke od sledećih situacija: česta RTG zračenja u predelu karlice u detinjstvu ili pubertetu (npr. zbog iščašenja kukova, preloma, povreda), operacije slepog creva, a naročito operacije jajnika, zatim koje boluju od nekih autoimunih bolesti (štitne žlezde, dijabetesa tip I, lupusa i sl.), koje su imale tumore, hemioterapije, pacijentkinje kod kojih u porodici postoji javljanje nekih genetskih oboljenja, pacijentkinje koje imaju podatak da su njihove majke ušle u menopauzu pre ili oko četrdesete godine, kao i one koje više od šest meseci pokušavaju da ostanu u drugom stanju, bez uspeha, i koje planiraju proces vantelesne oplodnje, naglašava doktorka.
Šta kada su vesti nisu najbolje
„Kod pacijentkinja kod kojih se ustanovi da je ovarijalna rezerva snižena rade se i dopunski pregledi i na osnovu toga lekari ih mogu savetovati kako i na koji način mogu pomoći u očuvanju reprodukcije. Ukoliko je pacijentkinja mlada i još ne planira trudnoću, preporučuje se zamrzavanje jajnih ćelija“, navodi doktorka Stepanov.
Prema rečima stručnjaka, u Srbiji svaki peti pacijent ima problem sa sterilitetom i ne može da se ostvari kao roditelj. Lečenje traje od šest do 10 godina, a primetan je trend značajnog broja mlađih parova koji se uključuju u postupak vantelesne oplodnje. Reč je o gotovo 30 procenata ukupnog broja parova koji su obuhvaćeni VTO postupcima.
„U Americi velike kompanije podstiču svoje zaposlene na ove preglede, čak im plaćaju zamrzavanje jajnih ćelija. U Srbiji se još niko nije bavio procenom ovarijalne rezerve na ovaj način, sem kod žena koje su se javljale zbog neplodnosti ili započinjale postupak vantelesne oplodnje“, navodi dr Stepanov i smatra da bi to trebalo promeniti.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
