Beograđanka Jelena Miladinov pravo je čudo sveta medicine jer je rodila bliznakinje s 22 dana razmaka. Za naš portal ona priča kako je bilo u isto vreme biti – i porodilja i trudnica i kako je odgajati dva mala diva.
„Svi oko mene su u čudu. Pitaju me kako je to uopšte i moguće, da li su one sada bliznakinje ili nisu“, priča kroz smeh Jelena Miladinov (28) iz Beograda o tome kako ljudi reaguju kad čuju da je razlika između njenih devojčica neverovatna 22 dana.
Priznaje da ni sama nije čula za sličan slučaj, niti je mogla da pretpostavi da je to uopšte moguće. Ali čuda se, očigledno, dešavaju, koliko god zvučala neverovatno.
Pročitajte još:
Sve je počelo kada Jelena nije mogla da zatrudni prirodnim putem, pa je otišla na vantelesnu oplodnju. U maju prošle godine je urađen embriotransfer i imala je sreću da VTO uspe iz prvog pokušaja.
Bila je svesna od početka da je blizanačka trudnoća uvek veći rizik, ali sve je išlo kako treba. Bar u početku. Međutim, onda je u 24 nedelji imala krvarenje.
„Svašta mi je prolazilo kroz glavu, samo sam razmišljala zašto se baš ovo meni dešava i zašto baš sada. Previše je rano“, seća se Jelena.
Srećom, lekari su uspeli da odlože porođaj za dve sedmice, ali više od toga nisu mogli.
Mala Helena je rođena 14. oktobra sa samo 820 grama.
Onda se desilo nešto zaista neverovatno. Doktor koji je vodio trudnoću odlučio je da odloži izlazak druge bebe.
„Doktor Miković je išao na to da spasi obe bebe, ako ne, onda bar jedan plod da sačuvamo. Nisam ni znala da to može da se desi, nisam se mnogo ni pitala kako će to sve da ide“, priznaje Jelena.
Inače, Jelena radi kao medicinska sestra, ali u toj situaciji iskustvo medicinskog radnika nimalo joj nije pomoglo.
„Teško mi je bilo s obzirom na to da se bavim tim poslom, pa znam šta sve može da se desi. Ali bila sam dosta pozitivna. Nisam ni želela da razmisljam o lošem ishodu.“
Nije lako ni zamisliti kako je Jelena cela ta 22 dana pokušavala da ostane pribrana. Jedna beba je i dalje bila u njoj, a druga na intenzivnoj nezi. Doživela je sasvim jedinstven slučaj da tako dugo bude i porodilja i trudnica.
„Mirovala sam dok i Dunja nije došla na svet. Sve vreme sam mislila o prvoj ćerkici Heleni – kako je, da li je dobro. Jedva sam čekala da budem pored nje. Dok čovek ne doživi to, on ne zna. Psihički je jako teško, ali mislila sam – borim se, nisam sama, suprug je tu. Još jedna beba je u stomaku. Ako ja ne budem dobro, neće ni ona. S druge strane, stalno sam priželjkivala da vidim Helenu.“
Prognoze su govorile da će se druga beba roditi u januaru, ali Jelena je opet imala krvarenje, tri nedelje posle rođenja prve ćerkice. Tako je nakon ta 22 dana na svet došla i Dunja, teža od sestre čitavih 200 grama.
I nakon štu lekari izveli taj nestvaran poduhvat, Jelena ipak nije kao druge mame mogla da bude sa svojim bebama od početka. Ni sestrice nisu mogle da budu zajedno. Sve je bilo van uobičajenih tokova. I prvi susret je bio drugačiji – na intenzivnoj nezi, a ne kod kuće, gde je sve s pažnjom pripremljeno za njih.
„Prvi put kad sam ih uzela u naručje, strah je bio tu – ja sva u grču kao da držim 10 kilograma, a ne bebu od kilogram. Toliko su bile male da sam mislila da ću da ih povredim. Sada se ne plašim. Taj strah smo brzo prevazišli uz podršku i pomoć osoblja koje radi na Institutu za neonatologiju“, priča Jelena.
I posle cele ove avanture bebice danas dobro napreduju. Ponosna mama kaže da se već sada dosta razlikuju. I navikle su da su stalno zajedno, pa se Jelena šali kako, čim jedne nema, druga odmah ide u potragu za sestrom.
„Otkad sam mama malih divova, naučila sam da više cenim i volim život. Život je jedna borba i nema predaje. Kad se mali čovečuljak od 800 grama izbori za život, veće pobede i sreće nema.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
