Skoro savršen sistem.
Besplatni vrtići, biblioteke, školovanje, udžbenici, zdrava hrana u školama, ekskurzije koje nisu na teret porodičnog budžeta, nastavnici kao prijatelji đaka, bliskost s prirodom, filozofski vrtići u kojima deca od malih nogu raspravljaju o životu, uče da sumnjaju i postavljaju pitanja, da postanu empatični ljudi, građanski aktivisti koji ustaju da se bore za svoja i prava svakog drugog čoveka na planeti… To je ukratko obrazovni sistem Švedske.
Cilj te države jeste stvaranje svesnih, aktivnih i obrazovanih građana koji će graditi kvalitetno i demokratsko društvo.
Tako osmišljeno formalno obrazovanje podupire neformalno obrazovanje, koje u ovoj skandinavskoj zemlji, članici EU, nije ništa manje važno od formalnog.
A kako to detaljnije izgleda i šta bi Srbija mogla da preuzme od švedskog sistema opisale su Ana Urombi, generalna sekretarka Akademije Raul Valemberg, Maša Avramović, doktorand i nastavnik na Odeljenju za pedagogiju i Odeljenju za obrazovanje nastavnika na Sodertorn univerzitetu u Stokholmu, i Eva Gaugirard, profesorka švedskog i francuskog jezika u srednjoj školi Hersby Highschool, piše Nataša Stojanović za novaekonomija.rs.
Tokom celog školovanja gaji se kultura podrške i pomaganja
Maša Avramović, koja je do pre koju godinu predavala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom se preselila u Stokholm, kaže da je švedski sistem veoma dobar, ali da i on ima izazove s kojima se suočava. Zasniva se na tri postulata: etički, istraživacki i praktični.
Avramović kaže da je obrazovanje vrednosno orijentisano – deca se od malih nogu uče da poštuju druge ljude i njihove različitosti, uče se nenasilju, inkluziji i uzajamom poštovanju u zajednici u kojoj svako nalazi svoje mesto, svako joj doprinosi i svako oseća da joj pripada.
Cilj istraživačkog aspekta obrazovanja jeste podučavanje dece da nema samo pukog prihvatanja gotovih znanja i memorisanja činjenica, nego da treba da postavljaju pitanja i istražuju odgovore na njih.
Treća je praktična komponenta, što znači učenje veština za svakodnevni život: od lične ekonomije i toga kako da čuvaju i troše svoj džeparac, do toga kako da sebi organizuju putovanje, pa do kuvanja, peglanja i slično.
Devedeset posto dece u Švedskoj ide u vrtić. Pravo na mesto u vrtiću je jedno od osnovnih prava svakog deteta i porodice bilo da je reč o rođenim Šveđanima li doseljenicima s bilo kog kraja sveta. Već u tom uzrastu deca se uče kreativnom i kritičkom razmišljanju.
„Zanimljivo je da u Stokholmu postoji filozofski vrtić – gde se deca bave filozofijom. Tamo uče da raspravljaju o raznim egzistencijalnim, životnim pitanjima, da uvek postavljaju pitanja ‘zašto’ i da kroz razgovor dolaze do odgovora“, kaže Avramović, a mi samo možemo da zamislimo kakav bi preporod deci ovde, ali i društvu u celini, mogla da donese jedna takva novina u obrazovnom sistemu.
Ono što je kod nas dosta zapostavljeno – briga o životnoj sredini – kod njih je veoma značajan deo školovanja. Zato se od jaslica uče da čuvaju okolinu, recikliraju, uzgajaju povrće u školskim baštama, beru borovnice i drugo voće, od čega im se potom kuvaju zdravi obroci.
„Potpuno je uobičajeno da deca provode veliki deo vremena napolju bez obzira na vremenske prilike, pa se vrtići i škole grade blizu prirode. Živi se dosta blisko s prirodom i puno se radi na održivom razvoju. Puno se reciklira, pa škole često imaju sisteme za reciklažu i greju se na recikliranom biomaterijalu“, dodala je Avramović.
Tokom celog školovanja gaji se kultura podrške, pomaganja jednih drugima i podsticanja tako da se svi osećaju slobodni i jednaki. Od vrtića, škola, do fakulteta radi se na uzajamnom poštovanju, uzajamnoj podršci, gradi se odnos u kome se radi za opšte dobro.
„Deca se uče da sagledaju svoj položaj u svetu i položaj drugog, da umeju da se nađu drugome, da umeju da postave pitanje zašto je nešto takvo kakvo jeste i to je ono što bi trebalo Srbija da usvoji“, zaključila je naša sagovornica.
Važan deo obrazovanja je, uz kritičko podsticanje i kreativno mišljenje, pa se tako deca od najranijih dana uče i podstiču da budu kreativna i da smišljaju inovacije.
Švedsko obrazovanje može da se poredi s našim u tom smislu što je obavezno.
Kod njih se puno radi na integraciji u okviru škole, pogotovo dece koja nisu iz Švedske.
Životna praktičnost obrazovanja je, takođe, veoma važna.
Već od petog razreda osnovne škole imaju časove na kojima uče kako da spremaju hranu i kako da se snađu u svakodnevnim životnim situacijama.
Zanimljiv je način na koji se plaćaju ekskurzije, pa su roditelji rasterećeni i tog troška.
„Novac za ekskurziju skuplja se tako što odeljenja nalaze način kako da u svom kraju zarade novac. To rade prodajući predmete koje đaci sami naprave ili tako što u školi naprave nešto za jelo, na primer kolače i kafu (čuvena švedska fika) i iznesu to u park na prodaju. Sav zarađeni novac uplaćuju u svoj fond za ekskurzije iz kog se one izfinansiraju“, priča Maša.
Švedska je nacija koja je fizički najviše aktivna po svim svetskim statistikama. Stoga ne čudi činjenica da je kod njih koncept nezdrave hrane u školama nezamisliv.
„Podrazumeva se da je sva hrana, pa čak i užina koja se jede napolju u parkovima – zdrava. Mnogo se vodi računa o brizi za telo i o zdravoj ishrani“, rekla je Avramović.
Uporedo s brigom o đacima vodi se i briga o nastavnicima. Oni stalno nadograđuju svoja znanja, i imaju specifičan način učenja. Jedina sličnost s našim sistemom obrazovanja jeste, kako kaže Avramović, činjenica da nema dovoljno nastavnika i da su oni postojeći preopterećeni i nezadovoljni svojim primanjima, prenosi novaekonomija.rs. Eto, zato je sistem skoro savršen.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
