U Japanu žive najzdravija deca na svetu zato što 4 stvari japanski roditelji rade drugačije.
Godine 1896. lekar i farmaceut Sagen Išizuka kreirao je japansku filozofiju pod nazivom „šokuiku“ – koja se izvodi od dve reči koje znače „jesti“ i „rasti“.
„Šokuiku“ podstiče roditelje i škole da nauče mlade Japance odakle njihova hrana dolazi i kako utiče na naš um i telo. Ovaj koncept bio je sastavni deo japanske kulture i razlog zašto je Zemlja izlazećeg sunca dom najzdravije dece na svetu.
Prema podacima Unicefa, među 41 razvijenom zemljom u Evropskoj uniji i OECD-u, Japan je jedina zemlja u kojoj je među petoro dece manje od jednog deteta gojazno.
„Kao majka koja odgaja ćerku u Japanu, evo šta japanski roditelji rade drugačije kako bi odgojili srećne i radoznale ljude“, piše Juko Tamura, prevoditeljka i magistarka međunarodne poslovne administracije, glavna urednica portala Japonica i saradnica The Japan Timesa.
Rano primenjuju šokuiku
Japanski lekari često ohrabruju majke koje čekaju bebu da se pridržavaju dobro izbalansiranih obroka koji se zove „ičiju-sansaj“ – tradicionalni japanski obrok koji se sastoji od činije belog pirinča kuvanog na pari, supe i tri priloga. Uz činiju pirinča i miso supu, tu su proteini i dve povrtne strane (poput morskih algi ili pečuraka) za dobar balans vitamina, minerala i vlakana.
Kako deca rastu, počinju da uče o zdravim navikama u ishrani. Vlada je 2005. usvojila osnovni akt o šokuikuu koji pormoviše šokuiku.
U nekim predškolskim ustanovama deca beru povrće koje će biti pripremano za ručak, dok u osnovnim školama uče o farmama koje proizvode povrće, ribu i drugu hranu.
Podstiču „bento boks“ razgovore
Više 95 odsto japanskih osnovnih i nižih srednjih škola ima sistem školskog ručka. Obroke planiraju nutricionisti, a učenici aktivno učestvuju u procesu serviranja ručka.
Dok mnoge predškolske ustanove obezbeđuju ručak, domaći bento ručkovi mogu igrati važnu ulogu u promovisanju šokuikua. Bento je japansko serviranje obroka od jedne porcije za poneti u kutiji koja ima nekoliko odeljaka.
„Vaspitačica u vrtiću moje ćerke zamoli svoje učenike da razgovaraju o tome šta se nalazi u kutijama za bento. To čini vreme ručka prijatnim, a deca se osećaju ohrabrenom da probaju novu hranu – ili čak izraze da im se određena hrana ne dopada – kada je vide u bento kutijama svojih prijatelja“, piše Juko.
Izbor da deca imaju bento ručak umesto brze hrane takođe omogućava deci da dobiju dosledne porcije sezonskog povrća i voća, izbegavajući hranu sa visokim sadržajem masti i aditiva. Obroci se često prave od lokalnih, svežih sastojaka, kao što su bakalar sa slatkim kukuruzom i „bok čoj“, koji se služe sa minestrone supom i tetrapakom mleka.
Kuvaju pomalo zdrave hrane – u serijama
„Otkrila sam da priprema jednostavnih domaćih kiselih krastavaca i zamrzavanje drugog zdravog povrća i voća u serijama pojednostavljuje moje svakodnevno kuvanje. Kada je moja ćerka krenula u vrtić, u početku sam se borila sa nekim pravilima u školi – bez grickalica sa visokim sadržajem šećera ili masti, poput čipsa i kolačića, ili kofeina“, piše mama Juko, pa dodaje:
„Ali mali trikovi, poput pravljenja rezervnih izdeljenih obroka, obezbeđuju da mogu da pripremim obroke bogate hranljivim materijama za nju, čak i kada kod kuće nema dovoljno svežih namirnica.“
Piju vodu ili čaj umesto sode
Juko ne ograničava ćerki pristup voćnim sokovima i povremeno šejkovima. Ali kaže da je soda jaka, pa je sreća da nije na dečjem meniju.
„U početku sam dete upoznavala sa čajem od ječma, koji je bogat mineralima bez kofeina. To je popularan izbor među Japancima svih uzrasta i odlična alternativa slatkim čajevima i aromatizovanim napicima iz prodavnica. Takođe vam pomaže da smanjite dnevni unos kalorija“, piše japanska mama.
Drugi način na koji primenjuje šokuiku kod kuće jeste pravljenje smutija sa svežim voćem i jogurtom sa svojom ćerkom. „Razgovaramo o tome kako voće raste i odakle stiže. A takva iskustva će njene sadašnje navike zdrave ishrane preneti u njenu budućnost.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
