En Dejvidmen, terapeutkinja sa preko 30 godina iskustva, opisala je kako najlakše i sa što manje stresa možete da donesete odluku da li želite decu ili ne.
Terapeutkinja En Dejvidmen redovno govori o roditeljstvu, braku i emotivnim odnosima, a sada je objasnila i kako pomaže neodlučnima da donesu jednu od najvažnijih odluka u životu.
Evo šta je rekla o toj temi.
„Plašim se da ću izgubiti partnera jer on želi decu, a ja ne znam šta želim. Mislim da ih ne želim.“
„Bojim se da ću izgubiti svoj identitet, slobodu i komfor ako postanem roditelj. Plašim se da ću žaliti ako ne postanem.“
„Oduvek sam želela dete, ali da li je to uopšte etično, s obzirom na ekološku i političku situaciju?“
„Trebaju mi mir i period da razmislim, jer predugo sedim na dve stolice.“
Ovo su samo neka od pitanja, strahova i briga koje često čujem od svojih klijenata. Ja sam terapeutkinja koja je posvetila život pomaganju ljudima da shvate da li žele decu. Već 30 godina radim ovaj posao i videla sam bezbroj klijenata – muškarce, žene, samce, udate, ljude u vezama. Ljude koji su tek izašli iz veze ili tek započeli novu. Od 28 do 59 godina starosti. Cilj je pomoći im da donesu možda najveću odluku u životu – da li žele da postanu roditelji ili ne.
Većina ljudi koji mi se obrate kaže da osećaju kao da su jedini koji ne mogu da odluče. Odmah ih uverim: Niste jedini. Naše društvo ostavlja malo prostora za ambivalentnost po ovom pitanju.
Nažalost, živimo u pronatalističkom svetu gde je neizgovorena poruka da svi treba da žele decu i da ih imaju, tačka. Iako pokret za život bez dece raste, najglasniji predstavnici tog pokreta uglavnom izražavaju sigurnu odluku da ne žele decu. Oni zaslužuju poštovanje. Ali, mnogim ljudima je teško da shvate šta zaista žele. To može izazvati dodatni sloj srama i osude, jer izgleda kao da su svi drugi došli do ove odluke bez muke. Mnogi pretpostavljaju da će doći trenutak kada ćemo „jednostavno znati“. Iako je to tačno za neke, nije tako za sve.
Tužna istina je da su mnogi ljudi koji mi se obrate godinama, čak i decenijama, mučili s ovom odlukom. To me boli. Neki nisu ni svesni svoje ambivalentnosti jer su oduvek pretpostavljali: „Naravno da ću jednog dana imati decu“ ili „Nikada neću imati decu“. Onda, jednog dana, odluka mora da se donese zbog starosti, vremena, ili veze koja se završava ili započinje zbog ovog pitanja. Iz očaja, moraju doneti odluku. Strah, a ne želja, postaje glavni motiv. Odluke zasnovane na strahu su usamljen i bolan proces koji mnoge ljude ostavlja paralizovane. Ali, kada je odluka doneta iz mesta želje, radosti ili svesnosti, iskustvo je sasvim drugačije.
Dve stvari koje svi moraju da znaju
Prva stvar koju pokušavam da objasnim svim svojim klijentima jeste da je odluka o tome da li će imati decu, odgajati ih, ili živeti bez njih, jedinstveno putovanje za svakog pojedinca. Niko ne može da vam kaže šta je ispravno za vas, ali društvo, porodica i vaše sopstvene pretpostavke često utiču na te odluke i ponekad zahtevaju određeni izbor.
Naravno, neki ljudi slučajno dospeju u jednu ili drugu situaciju: Ima onih koji nisu želeli decu, a zavoleli su roditeljstvo, kao i onih koji su želeli decu, ali ih nikada nisu imali, i zavoleli su taj život. Divno je kad se to dogodi, ali šansa nije put do ispunjenog života. Svesna odluka, doneta tek nakon što shvatite šta želite i zašto to želite, predstavlja pravu slobodu. Ako bi svako zastao i razmislio da li mu roditeljstvo odgovara, bez obzira na to koliko je siguran ili ne, iskustvo donošenja konačne odluke bilo bi šire i sa manje strahova.
Druga stvar koju naglašavam svojim klijentima je da je glavni razlog zbog kojeg se osećaju zaglavljeno taj što pokušavaju da istovremeno shvate šta žele i šta će uraditi povodom toga. Rezultat je mentalna blokada iz koje je teško izaći.
Važno je znati da želja i odluka nisu uvek iste, niti im je cilj da budu iste. Cilj je spoznati istinu o svakoj od njih. Možda želite postati roditelj, ali odlučujete da to ne učinite iz različitih razloga. Ili shvatite da ste nekada želeli decu, ali sada odlučujete da to nije ono što želite u ovom trenutku života. Možda roditeljstvo nije bio vaš prvi izbor, ali ga svesno prihvatate iz drugih razloga, bez osećaja gorčine.
Najefikasniji način da donesete odluku jeste da privremeno ostavite tu odluku po strani i fokusirate se isključivo na svoju želju. Zamislite mesto gde ne postoji strah, osuda i sram. Mesto gde nema tačnih ili pogrešnih odgovora. Zvuči lepo, zar ne? Verujem da je neophodno da svako ima svoj lični, necenzurisan proces u takvom okruženju kako bi otkrio šta zaista želi.
Već 30 godina vodim one neodlučne kroz strukturisan proces koji im pruža jasniju sliku o tome šta žele. Cena neodlučnosti može biti emocionalno iscrpljujuća, uz planove koje držite na čekanju, što često ima finansijske posledice, posebno za žene koje odlažu napredovanje u karijeri „za svaki slučaj“ ako odluče da žele decu. Ali postoje načini da se odblokirate i krenete napred.
Evo nekoliko saveta kako da donesete odluku
Prvo napravite pauzu (jedan do tri meseca) od bilo kakve rasprave o ovoj temi sa partnerom. Ako ste sami, prestanite da razmišljate ili pričate o tome sa drugima.
Prihvatite da je neodlučnost složenija nego što se na prvi pogled čini i da to ne znači da nešto nije u redu s vama.
Prestanite da pravite liste za i protiv. Ako ih ponavljate bez napretka, to očigledno nije rešenje.
Napravite listu tri odluke koje ste doneli jer ste znali da su ispravne za vas. Opisujte kako ste se tada osećali. Taj osećaj zadržite i kada donosite odluku o roditeljstvu ili životu bez dece.
Napravite razliku između želje i odluke tako što ćete odluku privremeno staviti sa strane, dok ne steknete jasnoću svojih želja. Da biste to postigli, odložite odluku dok ne budete imali potpunu jasnoću o svojoj želji. Počnite tako što ćete napraviti dve liste: prva lista neka sadrži sve strahove vezane za tu odluku, a druga neka obuhvati sve spoljašnje faktore u vašem životu koji vam ne izlaze iz glave – godine, zdravlje, karijeru, emotivni status i slično. Zatim te dve liste stavite u kovertu i sklonite je negde gde je nećete videti. Nemojte je otvarati niti razmišljati o njoj sve dok ne budete sigurni u svoju želju i dok ne budete znali zašto želite baš to što želite.
Zašto je važno, ne zato što nekome dugujete objašnjenje, već zato što je neophodno da znate šta vas iznutra pokreće kako biste mogli da budete potpuno iskreni prema sebi.
Pokušajte staru tehniku slobodnog pisanja sa sledećim pitanjima:
„Oduvek sam mislio/la da će moj život do sada izgledati ovako…“ Zatim pročitajte šta ste napisali i pišite o tome kako se osećate dok to čitate.
Koje verbalne i neverbalne poruke ste dobili od svojih roditelja, zajednice, religije ili društva o tome da postanete roditelj?
Takođe, isprobajte sledeće vežbe:
Zamislite da ste doneli odluku da imate i podižete dete. Živite sa tom odlukom pet dana. Tokom tog perioda, svakodnevno pišite o tome kako se osećate u vezi sa tom pretpostavljenom odlukom. Nemojte se raspravljati sa sobom o toj odluci. Što više poverujete u tu odluku, više ćete informacija o sebi dobiti.
Zatim zamislite da ste doneli odluku da živite život bez dece. Ponovo, pet dana živite sa tom odlukom i svakodnevno pišite o svojim osećanjima. Što više poverujete da ste tu odluku doneli, to ćete više saznati o sebi.
Postavite sebi i sledeća dva pitanja:
Šta bi se moralo desiti da kažem „da“ roditeljstvu i da se zbog toga osećam dobro?
Šta bi se moralo desiti da kažem „da“ životu bez dece i da se zbog toga osećam dobro?
Ovaj period istraživanja, bez pritiska da odmah donesete odluku, pomoći će vam da otkrijete šta zaista želite. Kada budete potpuno razumeli šta vas pokreće iznutra, bićete slobodni da donesete svesnu odluku. Preuranjeno razmišljanje o odluci, bez potpune jasnoće o želji, samo će dodatno zakomplikovati proces i odložiti mir i spokoj koji zaslužujete.
Takođe, važno je da se setite da, čak i kada donesete svesnu odluku, morate prihvatiti univerzalnu istinu – ne možete kontrolisati krajnji ishod svog života, bilo sa decom ili bez njih. Pokušaji da unapred zamislite svaki scenario samo će vam naneti patnju jer je to nemoguće postići.
Ono što možete u potpunosti kontrolisati jeste vaše poverenje da ćete biti u redu, bez obzira na ishod, i da ćete dobiti pomoć ako vam bude potrebna.
Roditeljstvo nije krajnji cilj niti večita debata. Ne postoji jedan pravi izbor. Samo vi možete znati šta je najbolje za vas – vi ste kapetan svog života.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
