Na odeljenju ginekologije u bolnici u Kragujevcu, trudnicama sa rizičnom trudnoćom kao obrok poslužuju buđavu šunku. Sendvič kojem je rok trajanja bio 27. jun, kada je i poslužen, uslikala je M. N. trudnica koja kaže da su uslovi u bolnici "kao u logoru".
„Tog dana smo već pojele pola kifle. Slučajno je cimerka pogledala i videla buđ – onda sam počela da letim po ostalim sobama i da im govorim da bace to. To je prvi put da smo obratile pažnju, možda je bilo i u prethodnim. Pritom, rok trajanja sendviča je bio taj dan 27. jun“, govori trudnica M.N. za Zadovoljna.rs.
Ona je u bolnicu primljena pre skoro dve nedelje, zbog opasne bakterije, a trudnoća joj se vodi kao rizična. Ipak, kaže da joj deluje da će u bolnici još više da se razboli, jer su uslovi katastrofalni.
Obroci su isti kao svuda u Srbiji – za ručak bude kuvano povrće: boranija, krompir, pirinač, tikvica. To vrte u krug. Za doručak i večeru bude ili kačamak ili dve male kutijice džema, ili viršla, ispričala nam je M.N.
Ipak, jedan problem je neukusna ili siromašna hrana, a sasvim drugi hrana koja se ubuđala i pokvarila. A sasvim je izvesno da se takva hrana i daje trudnicama. M.N. kaže da je saznala da nemaju frižider.
„Znam pouzdano da nemaju frižidere, jer sam pitala zašto dobijamo vrele jogurte, na šta su mi rekli: ‘Pa mi uopšte nemamo frižider‘. A daju nam i mleko i sireve“, govori ona.
Potpuno ju je zaprepastila i higijena mesta. Teško podnose vrućinu, jer imaju samo jednu klimu koja radi u sobi. A tu boravi osam trudnica.
„Kupatilo je katastrofa – non stop se potpisuje da je pregledano i očišćeno, dok je zapravo realnost drugačija. Kada menjaju posteljinu, dušeci su prepuni krvi. Ne znam šta sve ima na njima. Kad ženama pukne vodenjak, sestre samo okrenu dušek na drugu stranu. To sam videla prekjuče i želudac mi se okrenuo. Iskreno, samo smo se pogledale sve u sobi i pomislile: ‘Gde mi ležimo'“, govori trudnica.
Otkrila nam je i da je ponašanje medicinskih sestara, iz njenog iskustva, jako neprijatno.
„Pre neki dan sam dobila napad bubrega i bila sam u bolovima. Zamolim cimerku da pozove sestre. Prolazi 10 minuta, prolazi 20 minuta, prolazi pola sata. Ustajem iz kreveta u bolovima, odlazim do njih i pitam da li će neko da dođe konačno da mi da infuziju, jer ne mogu više da izdržim. One me gledaju i kažu da su bile zauzete – a sede i piju kafu. Pritom je došla druga smena“, kaže nam.
Trudnice su često primorane i da same dovlače stvari koje su im porodice poslale.
„Nama se najviše donose paketi vode, pošto su zabranjene posete. Naši ih donose portirima, a portiri sestrama. Umesto da one donesu to do nas u sobe, one nas pozovu u hodnik, a onda mi trudnice, koje ne smemo da podižemo teško, nosimo te pakete. To su nekad teške kese sa stvarima koje neke od nas uopšte ne bi smele da podižu. Kada sam to videla, zgranula sam se. Ali ima dobrih sestara koje to stave na kolica i donesu trudnicama – zavisi sve ko je u smeni“, otkrila je M.N.
„Ja sam psihički jako loše, kao i sve žene ovde. Osoblje nas tretira kao broj. Svi smo njima isti. Znaju da pogreše terapiju, to mi se desilo jednom. Trebalo je da mi daju ceo lek, a dali su mi pola“, dodaje.
Najzad, nju najviše frustrira to što su političarima stalno puna usta priče o natalitetu, dok žene u najdelikatnijem momentu života preživljavaju horor.
„Non-stop se priča o natalitetu, ali kako da neko dobije želju i volju da rađa u ovakvim uslovima? Žene ovde treba da donesu novo biće na svet, a osećamo se kao u klanici ili logoru. Psihički je jako teško da se izdrži, jer morate da ih molite 100 puta ako vam nešto treba. Nadam se da će neko konačno da osvesti ovaj narod, jer neko mora da istupi. Žene su navikle da ćute i trpe. Ne može nešto nenormalno da nama bude normalno“, zaključuje trudnica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
