Dubravka i Andrija Anđelić sreli su se, zavoleli i za četiri godine i iz tri trudnoće dobili četvoro dece.
Mladi par ima tri sina i ćerku – Matiju, Kostu i blizance Dimitrija i Unu, mezimicu.
U vreme kada se mladi parovi teško odlučuju da imaju i jedno dete, hrabra Dubravka iz Beograda (33) i Andrija iz Guče (33) posvećeni su svojoj velikoj porodici.
Dubravka je po zanimanju projektna menadžerka i radi u velikoj državoj firmi, ona i Andrija su u braku od 2019.
Budući da je na venčanju već bila trudna s njihovim prvencem Matijom, čini se da je ovaj par dobro planirao svoj život.
„Planirali smo potomstvo pre braka, ali doživeli smo pozitivne šokove – sve se izdešavalo jako brzo. Ja sam već na našem venčanju bila trudna s prvim detetom. Uzeli smo se iz ljubavi, planirali smo porodicu, hteli smo decu“, priča nam mlada majka četvoro dece dok joj iz glasa zvone osmeh i zadovoljstvo.
„Prvi sin Matija nam je stigao brzinom svetlosti u oktobru 2019, odmah na početku braka. I kao i svakom roditelju prvo dete, kad je on spavao – mi nismo disali. Svemu nas je učio. A kad je imao 10 meseci, saznala sam da sam trudna s drugim detetom. Bilo je planirao, ali nije bilo baš tako brzo planirano. Kosta se rodio u februaru 2021, Matija nije imao ni 16 meseci. E sa njim smo se 50 posto lakše snalazili. A onda sam treći put ostala trudna i u decembru 2022. dobila treće i četvrto dete, blizance Dimitrija i Unu. Hteli smo sve polako, ali super je ispalo ovako“, objašnjava nam Dubravka kako ih je život iznenadio i sve im spakovao u četiri godine.
Dok nam priča o tome kako se lako nosi s majčinstvom, zanima nas kako je u tako kratkom roku uspela da izađe na kraj sa trudnoćama i sa svim što odgajanje tako male dece u isto vreme nosi.
„Matija je imao 16 meseci kad je dobio brata i sve je bilo u redu dok Kosta nije prohodao. E onda se javila ljubomora, kad je on bio identičan kao on, kad je mogao da se popne, da sedne… Matija je tad video da se mi više ne posvećujemo samo njemu već i Kosti i onda je krenula ta ljubomora, bilo je i gurkanja i neslaganja u početku. I to je trajalo dok nisu zajedno krenuli u vrtić prošle godine, a onda sam saznala da sam trudna s blizancima. To jeste bio plan, hteli smo treće dete. Međutim, blizanci su začeti prirodnim putem, trudnoća je prošla super, stvarno nisam imala nikakvih problema, rodila sam ih čak u terminu, u 37. nedelji, a bili smo posebno srećni što nam je stigla i seka. Devojčica je dva minuta mlađa od svog brata blizanca i već je mezimica.“
Živimo u zemlji u kojoj svako ima komentar na sve. Kakvi su bili komentari okoline kad je zatrudnela drugi put?
„Bilo je komentara – od svaka čast do jadni vi ili ja se ne usuđujem ni jedno, a ti četvoro… treba vam armija pomoći… Kako da odgovorim na komentar ‘tebi se uopšte ne vidi da ne spavaš’? Ništa me nije pogađalo lično, zrela sam ličnost. Neka komentarišu, Evo malopre sam ih uspavala, četvoro para okica, ko sardine su se poređali – oni su na prvom mestu.“
U javnosti se u poslednje vreme dosta priča o tome da se žene koje su imale težak prvi porođaj ili samo loše iskustvo u porodilištu zbog toga zaustavljaju na prvom detetu. Na sreću, Dubravka nema loših iskustava.
„Sve moje trudnoće i porođaji prošli su sasvim u redu. Sve je teklo školski dobro i pre i posle porođaja. U Frontu sam imala korektan tretman. I drugi i treći put porodila sam se tamo. U drugoj trudnoći morala sam da prekinem da dojim prvo dete da bi se drugo razvijalo kako treba. To je bilo baš teško, plakali smo i on i ja – on hoće da sisa, a ja se setim bebe u stomaku. U trudnoći s blizancima bila sam fizički neupotrebljiva, imala sve trudničke simptome koje nisam imala u prve dve, fizički mi je treća trudnoća bila najteža, a bilo mi je i emotivno teško jer dečake nisam mogla da pratim, da ih izvodim… samo mi je bilo važno da doguram do devetog meseca.“
O tome koliko je rano materinstvo često teška uloga, ne priča se dovoljno.
„Svako ko je spoznao sebe i život nema iluziju o tome da je materinstvo lako. Ja sam, nažalost, u dvadesetim prošla neke teže životne lekcije, u pet godina izgubila sam oba roditelja. Iz tuge i problema morala sam da isplivam sama, tada sam spoznala sebe, putovanjima, izlascima i slobodnim vremenom sam se zadovoljila. Sledeći korak ka mojoj sreći bilo je smirivanje, porodica i deca. Naravno da nisam imala pojma šta je majčnistvo pre nego što sam postala majka. Dosegla sam ispunjenost za kojom sam tragala, osećam se potpuno, nisam izgubljena zbog nesreća koje su me zadesile. Sticajem okolnosti život me je doveo ka Andriji i shvatili smo da želimo da našu ljubav krunišemo decom.“
Sa četvoro dece akcija traje celog dana, od šest ujutru do devet uveče. Ženi je važna svaka pomoć.
„Pomogne nam moja svekrva, sad smo na selu kod roditelja mog supruga. A i kada smo sami u Beogradu, muž radi, starija deca idu u vrtić, ja sam sama sa blizancima. Učim u hodu iz dana u dan kako da se organizujem u skladu sa potrebama četiri različita karaktera. Svako ima svoje zahteve, ali neko mora nekad da sačeka. Nemoguće je da jedna osoba u isto vreme uradi četiri stvari.“
Možemo samo da nagađamo kako izgleda prosečan dan od jutra do mraka u porodici Anđelić.
„Više nema noćnog buđenja. Ja ustajem oko 15 do šest, šest, onda se bude blizanci, oni spavaju u krevecu kraj našeg kreveta, srednji sin voli sa ocem da spava u drugoj sobi u velikom krevetu, on se prvi budi, prasvlačim bebe i dajem im mleko, ne dojim ih više, onda se budi najstariji sin, malo se mazimo, pa umivanje, sledi doručak, pa izlazak napolje i seoske aktivnosti dok smo na selu mesec dana, onda bebe dremnu posle doručka. Gledam da što više budu napolju, čak i kad je hladnije. Uveče sada imamo pomoć, a kada nemamo, ide kupanje, pričanje priče, najstariji neće da spava bez moje ruke.“
Kako izgleda noć u njihovoj kući?
„Kad su bebe bile male, prva tri meseca budile su se noću i to ne u isto vreme, i onda se meni u nekom momentu više nije ni isplatilo da spavam. Znala sam da će to proći, ali tada mi je delovalo kao začarani krug – jedno se budi, ja ga namirim, zaspi, drugo se probudi… onda se mlađi, odnosno srednji sin Kosta probudi, onda njega uspavam, pa lezi ti da spavaš, onda ne mogu da zaspim, pa taman kad utonem u san, mali bebac se opet budi i tako je sve išlo u krug. Tako sam odlučila da noću peremo i sušimo veš i sudove. Nama radi mašina šest noći u nedelji.“
A kako dele obaveze u kući?
„Veš i sudove peremo i sušimo noću. Nagomila se u toku dana. Kuću čistimo u prolazu – a da bude raspremljeno, to je prosto nemoguće, bitno mi je samo da je čisto zbog dece. Organizujemo odlazak u nabavku kad muž dođe kući s posla popodne ili kad odvedem decu u vrtić, pa u povratku svratim do radnje. Kada je reč o spremanju obroka, nemoguće je kuvati svakoga dana. Skuvam malo više, pa se onda to podeli. Svekar i svekrva sa sela pomažu što se tiče hrane.“
Dubravka se još nije usudila da sa četvoro dece ode sama u parkić – treba ih pohvatati, stariji dečaci trče i jure trotinetima, a sa još dvoje dece u kolicima to je nemoguće. A šta kaže o iluziji o supermami koja postiže sve, kojoj je kuća sređena, ona je sređena, deca jedu zdravo, ne gledaju crtaće, ona nikad ne viče…
„To supermama, da ja budem sređena i da kuća bude sređena, to ne može, barem ne u potpunosti. Ja deci ne dajem ekrane, ne dam im telefone i crtaće, neka naprave i malo veći lom. Ekranima su deca kao hipnotisana, nisu prisutna, kao da im mozak ne funkcioniše, Stariji hoće tu i tamo da pogleda, pustim mu, srednjeg sina crtaći uopšte ne zanimaju. “
Dubravkina jutarnja toaleta počinje oko 15 do šest, šest.
„Šta sam sa sobom uradila tada, od tuširanja do sređivanja kose, to sam uradila“, kaže nam iskreno. Kaže i da je njeno slobodno vreme njihovo vreme.
„Možda i mogu da odem jednom nedeljno kod frizera, ali prosto ne radim to, nemam potrebu, a i kad imam, sve mogu da postignem u kući. Ne patim od toga da moram da izlazim, da budem sređena, nisam taj tip. Ali i dalje mislim da mi je potreban još jedan dan u jednom danu.“
A koliko često ona i suprug izađu sami, bez dece i ugrabe vreme da budu sami?
„Jako retko. Muž zaspi u isto vreme kad i oni, a nekad i ja. Onda se budim oko dva. Jao, zaspala sam obučena! Nekad, retko se desi se da se prenemo iz sna, pa da oboje budni iskuliramo, da pričamo, ali u 90 odsto slučajeva, pričamo o deci. Ovo je najzahtevniji period i mi se ne osećamo udaljeni jedno od drugog. Gajimo ih i delimo brigu o njima. Sve može da se stigne, ali nas dvoje smo malo na čekanju. Nismo ljuti – u smislu „ne mogu da putujem, da izlazim“. Prosto imamo decu, volimo se, sve radimo za njih. Ništa ne sme da bude teško.“
Kako ova porodica sve preživljava finansijski i da li imaju neki trik za štednju?
„Ja ne znam. Imam tri dečaka, sve stvari nasleđuju, na garderobu ne trošim, osim na veš. Za Unu nešto kupim, nešto dobijem. Kad je hrana u pitanju deca jedu isto što i mi. Kuvam, ne kupujem ni gotova jela ni brzu hranu. Knap smo. I pored plata i malo pomoći države, nama zafali…Duple pelene, dupla kozmetika, dohrana, kolica… Na putovanja i izlete ne trošimo, ne putujemo još jer su mali. Sve što zaradimo, potrošimo.“
Imali smo malu tremu da postavimo pitanje za kraj, ali eto ipak smo ih pitali. Planiraju li peto dete?
„Nisam isključiva, ali zasad, ne – ovo je kompletna slika naše porodice“, zaključila je Dubravka.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
