Posle zatvaranja škola usled pandemije koronavirusa i početka kućnog karantina, mnogi roditelji prvi put od kada su im deca bila bebe, imaju priliku da im se u potpunosti posvete.
„Rutina može da bude lekovita u danima izolacije jer haos troši energiju, a treba nam energija i zbog imuniteta i zbog mentalne ravnoteže. Učenje, domaći zadaci, gledanje nekog super sadržaja sa Jutjuba (idealno zajedno sa roditeljima), neki film ili serija, kratki set gimnastike ili joge, sve to daje strukturu danu i organizuje misli“, savetuje Ana Mirković, psihološkinja i jedan od osnivača Instituta za digitalne komunikacije.
Ona kaže i da treba praktikovati što više aktivnosti u kojima deca uživaju – gledanja zanimljivih emisija, igranja društvenih igara (online i offline), sporta u sobnim uslovima.
„Nekada i najbanalnije stvari koje deca vole – pričanje viceva, priča, golicanje, imaju vanrednu važnost. Ne bih limitirala upotrebu gedžeta, mnogo je važniji kvalitet vremena koje provode na mobilnim uređajima od kvantiteta. Nikada nam nisu te digitalne tehnologije više značile nego danas – video pozivi, online druženja, razmene informacija, pa čak i preplavljenost, ponekad zaista glupim, porukicama i video materijalima su dragoceni. Delimo dobru energiju i permanentna smo podrška jedni drugima, a to je najvažnije.
Roditelji treba da pronađu svoj izvor dobre energije – knjiga, priprema hrane, video čet sa osobom koja ih inspiriše, joga, ponekad i neke vežbice za oslobađanje od stresa – super vežbica je tri duboka udaha, kada udišete kroz nos toliko duboko da stomak napunite vazduhom, a izdišete lagano na usta. Probajte, zaista radi.
Pročitajte još:
Oksitocin, hormon sreće i ljubavi se luči i kada zamišljamo zagrljaje i čak i kada sami sebe zagrlimo – preplavi vas ljubav a baš ljubav utiče da se žlezda zadužena za strah, amigdala, malo umiri i pritaji. Nađite svoj način, jer samo roditelj koji je miran, spokojan i srećan – može biti dobar svojoj deci“, kaže za naš portal Ana Mirković.
Kako deci organizovati kućni karantin i šta raditi u dugom periodu izolacije? Pitali smo roditelje da sa nama podele nekoliko svojih saveta za mir u kući.
Zorana, mama dva dečaka: Oni prave bend, a ja sam pevačica
„Kad sam čula da mi sleduje 24/7 sa dvoje dece od devet i sedam godina, proradio mi je živac i počela je hronična migrena. Prvo, treba da sačuvaš svoje živce od stresa i da razmišljaš kao da je sve normalno. Onda treba da budeš super raspoložena, da klincima ne prenosiš nervozu. Onda treba da smisliš šta ćeš s njima u kući po ceo dan jer, realno, navikli su da uglavnom budu napolju kad završe obaveze oko škole. Ja sam dan podelila na nekoliko fragmenata. Prvi je prepodne, kada su školske aktivnosti. Dok nije organizovana nastava, piskarali su, crtali, čitali. Onda smo dok smo mogli izlazili malo napolje. Mi smo privilegovani da živimo u naselju koje je bukvalno šuma i veliki je prostor. Istutnje se, umore i budu mirni bar dva sata. Sada, kada više ne izlazimo, zajedno pravimo klopu, ponekad i oni sami, posle ih pustim da zvirnu u TV ili igrice. Društvene igre su zakon, a dajem im i šerpe, varjače, oni prave bend, ja sam pevačica, pa pravimo koncert. Igramo tač, prave šatore od stolica i jorgana, izmišljaju svašta za šta inače nemaju mnogo vremena“.
Goran, tata petoro dece: Nauživah se
„Brate mili, nauživah se sa ovom mojom decom. Kuvam tri puta dnevno i za nas i za moje matorce, pomažem klincima da urade domaći, popravljam nešto po kući… Ja inače kad je sve normalno veliki deo godine nisam u Srbiji, putujem zbog posla i sada prvi put imam priliku za sve što je i meni i njima nedostajalo.
Od buđenja od povečerja imam osećaj konstantnog skakanja. Naša deca nisu onaj fazon „lezi lebu da te jedem“ tako da negde i nekako moraju da se istrče, iskaču. Pauza je uglavnom ovih dana kad traje ova TV nastava.
Miloš je neumoran! Od pomaganja u kuhinji, do skakanja po naslonu od kreveta, na milimetar da se skrlja negde… Ima neku potrebu da nas napada iz zasede i da se onda dere kao lav koji je pobedio u dvoboju. Premotali smo „Kralja lavova“ 100 puta do sada, čini mi se, pa se istripovao da je Simba ili onaj njegov ćale – Mufasa (svi smo naučili napamet). Bliznakinje traže prostor da treniraju. Nedostaju im treninzi gimnastike i folklor, pa održavaju ritam. Igraju i kolo.
Andrija i Jana su kod mame. Andrija se navukao na borilačke veštine – boks, brazilska, MMA. Polomi sva vrata po kući. Jana pokušava da održi ritam s faksom i mislim da je njoj sve ovo najteže palo, taman se zatrčala sa izlascima i faksom, ali šta da se radi. Trudi se.
Da ne zvuči kao reklama za Andriju Miloševića, koga ovom prilikom puno pozdravljam, ali svakodnevno iščekujemo novu epizodu „Slatke muke“ a posle „Urgentni centar“. Malo posle Urgentnog – spavanje!
Naravno – svi smo u 19:58 na terasi i tapšemo, pozdravljamo i podržavamo zdravstvene radnike koji se bore da ova situacija ne eskalira u haos sa kojim se Italija, Španija i Francuska suočavaju sada. Evo, deca upravo skandiraju „Lale, Lale, Lale“ a misle na našeg Lazara Vrgu, anesteziologa sa kardiohirurgije KBC Beograd koji od skoro dežura šest sati na Infektivnoj klinici.
Najbitnije je – nema praznog hoda kod nas, nema prostora za smaranje, niti strah ili pitanja šta ćemo sutra. I ovo će proći.
Moram da dodam nešto. Dakle – pasta za zube i sapun! Svaka tri dana se otvara novo pakovanje. Ako je išta u ovom dobro, bar će ostati navika da se pre i posle svakog obroka i igre peru zubi i ruke. Do ove situacije puškom smo ih terali.“
Ana, mama dva dečaka: Učimo, šijemo, igramo društvene igre
„Kažu da će ovaj karantin pomoći da se porodca zbliži. Nadam se da se u međuvremenu nećemo poubijati… Šalim se! Pošto sam u kući sa tri muškarca moram da držim situaciju pod kontrolom. Pored tolikog domaćeg koji imaju da urade moji sinovi (14 i 12 godina) i ja nađemo malo slobodnog vremena da u popodnevnim časovima odigramo društvenu igru koju najviše volimo. Igra se zove Pictureka. Odlična je, zabavna i treba vam dobro oko za nju.
Naravno, oni imaju i svoje vreme za igrice, to baš ne mogu da im uskratim. Odgledamo i neki zabavan film. Kokice su obavezne. A onda, kad padne mrak, krećem u akciju, šijem maske za prijatelje, rodbinu i za sve kojima treba“.
