Kelsi Mora je sertifikovani specijalista za životnu podršku deci i licencirani klinički profesionalni savetnik. U svojoj karijeri je radila sa hiljadama dece i porodica koje se suočavaju sa bolešću, traumom, tugom i gubitkom. Posmatrala je reči i akcije koje pokazuju da dete uči da se nosi sa neizbežnim životnim teškoćama. Evo šta je zaključila o dečijoj emocionalnoj inteligenciji.
Posao roditelja nije da štite svoje dete od životnih izazova, već da ih vode kroz njih — pružajući podršku i alate koji će im pomoći da napreduju u teškim vremenima, kaže Kelsi u svom tekstu za CNBC Make It.
„Nije u pitanju samo ostati smiren ili izbegavati suze. Radi se o korišćenju strategija i veština za upravljanje, tolerisanje i smanjenje stresa kada se pojavi. Zato deca koja se dobro nose sa stresom često imaju visok emocionalni IQ. Dobra su u prepoznavanju svojih osećanja i koriste pozitivne strategije za upravljanje emocijama“, kaže ona.
Na osnovu svog bogatog iskustva, izdvojila je 6 fraza koje deca sa visokom emocionalnom inteligencijom stalno izgovaraju. Treba samo imati na umu da ako tvoje dete još uvek ne govori ove stvari, ne treba se brinuti. Emocionalna inteligencija i veštine nošenja sa stresom zahtevaju vreme da se razviju i često počinju od samih roditelja.
Jednostavno počni od toga što ćeš i sam da govoriš ove stvari. Deca najbolje uče na primeru.
„U redu je biti tužan“
Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom obično pored sebe imaju odrasle osobe od poverenja koje su ih naučile da je u redu plakati i da su sva osećanja u redu.
Znaju da je prirodno osećati tugu, bes, frustraciju ili zabrinutost kao odgovor na teške situacije. I, s druge strane, naučili su da je u redu imati srećne, radosne ili razigrane trenutke čak i u teškim vremenima.
„Treba mi prostor“
Deca sa zdravim veštinama nošenja sa stresom mogu da prepoznaju i upravljaju svojim emocijama. Umeju da prepoznaju znake upozorenja u svojim osećanjima – ubrzane misli, ubrzan rad srca, napete mišiće ili knedlu u grlu – i nemaju problem da traže ono što im treba.
Mogu otići u svoj kutak kako bi sebi dali vreme i prostor da se smire na već savladane načine. Na primer, mogu duvati balončiće kako bi im to pomoglo da dišu duboko.
Verovatno su ove veštine naučili gledajući roditelje koji im daju primer kako se osećanja samoregulišu i kako se otvoreno komunicira.
„Jesi li ok?“
Deca sa visokim emocionalnim IQ mogu da prepoznaju emocije i kod drugih. Razumeju da i odrasli i deca mogu imati snažna osećanja u teškim trenucima i da se svako nosi sa tim na svoj način.
Mogu biti prvi koji će primetiti da je njihov prijatelj uznemiren i da mu možda treba prostor ili zagrljaj, i da su obe stvari u redu.
Empatija prema drugima im dolazi prirodno i pokazuju lakoću u slušanju perspektive drugih, poštovanju njihovih potreba i zajedničkom radu.
Razumeju da čak i kada su roditelji emotivni, oni sami mogu i dalje biti voljeni, negovani i sigurni.
„Ne sviđa mi se…“
Deca koja su vežbala postavljanje granica u pogledu toga kako žele da ih tretiraju, obično imaju visok emocionalni IQ. Mogu efikasno da komuniciraju svoje potrebe, želje i osećanja, a da pri tom budu osetljiva na druge osobe.
Mogu reći: „Ne sviđa mi se kada koristiš moje stvari bez pitanja“, ili „Ne sviđa mi se kada ne znam šta da očekujem.“ Ili možete čuti druge izjave koje počinju sa:
„Nije mi ok da…“
„Ne želim da pričam o…“
„Ne mislim da je lepo/smešno kada…“
Takođe su pažljivi u poštovanju potreba svojih vršnjaka i braće i sestara.
„Napravio/la sam grešku“
Ova fraza pokazuje da je dete samosvesno i da je oslobođeno stida. Umesto da se boji da pravi greške ili da ih prizna, ono može da razgovara o tome i da traži rešenje za poboljšanje situacije.
Takođe prepoznaju šta su mogli da urade bolje ili drugačije, jer znaju da su greške način na koji rastemo, učimo i razvijamo se kroz izazove.
„Imam ideju“
Samopouzdanje i kreativnost u rešavanju problema su znakovi emocionalne inteligencije i zdravog nošenja sa stresom. Deca koja su se suočavala sa teškim situacijama naučila su da rade zajedno sa svojim vršnjacima i odraslim osobama kojima veruju da bi našli racionalna rešenja ili način da se ide napred.
Imaju samopouzdanje u izražavanju svojih mišljenja i ideja, dok istovremeno slušaju i uče od drugih.
Kada deca prevazilaze prepreke i posledice u sigurnom okruženju, mogu razviti veštine donošenja odluka i fleksibilnost, dok takođe kultivišu emocionalnu svest i samopoštovanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
