U srpskom društvu postoje određene pojave koje kao čir postoje godinama, ali niko neće da ih ukloni. Jedna od njih su kursevi za decu manekene.
Pre dosta godina, na prijateljskoj osnovi sam i sama podlegla tome. Poznanica je pozvala drugaricu i mene sa decom na taj neki kurs za male manekene koji je trebalo da se finišira dečjim revijama. Nama je to bila prilika da se viđamo češće i popijemo kafu dok se njena ćerka i moj sin „obučavaju“ da hodaju po improvizovanoj pisti i na istoj okrenu dva puta. Ljudi moji, to mučenje se rečima ne može prepričati. Gomila dece u jednoj iznajmljenoj prostoriji koju roditelji dovode svake subote i nedelje, zagušljivo, svi viču, po sat i po čekaju svoj red da naprave tih 10 koraka po sredini, neki se ćuškaju, drugi viču da su gladni i da hoće kući, a bilo je i onih koji stoje poput potpornih stubova. Roditelji sede sastrane na ivici padanja u nesvest. Mi, pošto smo „preko veze“, nismo dolazili redovno, od tri puta mi je došlo da izvršim harikiri. I naravno, nismo plaćale kurs, a cena nije bila uopšte mala. Finiš, to jest te revije u tržnom centru su priča za sebe i to ne bih poželela ni najvećem neprijatelju, a iako je sve čisto komercijalna stvar, deca nisu imala honorar, niti su dobila garderobu koju su nosila, već su bila plaćena malim reklamnim pomadama za bebe i nekim reklamnim materijalom.
U okviru svog posla, jednom sam glumila roditelja koji upisuje dete na drugi kurs za male manekenke koji svake godine, već ko zna koliko unazad organizuje jedna velika agencija. Prvo me je na tom uvodnom roditeljskom sastanku iznenadio profil roditelja koji viču na decu jer su raščupavila frizure napravljene specijalno za tu priliku, postavljaju pitanja dostojna menadžera Kim Kardašijan i ne trepću na cenu kursa i izrade takozvanog „book-a“ za svoje mališane koji je još tad, baš kao i danas koštao 300 evra. Iako sam bila na zadatku, nisam mogla da dočekam da izađem. Postavila sam nekoliko pitanja na koja su predstavnici agencije imali tuc-muc besmislene odgovore i vrlo arogantan stav u fazonu „treba da vam bude čast što ste vi i vaše dete ovde“.
Mislila sam da su u međuvremenu nestali svi ovi vampiri koji isisavaju detinjstvo klincima, a i da su se ambiciozni roditelji možda opametili. I onda ovih dana vidim da je sve na istom mestu kao pre 10 godina.
Kako piše sajt Moj Novi Sad, odnedavno se po društvenim mrežama pojavljuju objave u kojima se roditelji raspituju o kastinzima određene modne agencije, koji su aktuelni ovih dana u tom gradu. Zbog određenih zbunjujućih činjenica stvorilo se nepoverenje, a razmenom informacija njihova sumnjičavost dobila je uglavnom – potvrde.
Slični postovi osvanuli su ovih dana u više novosadskih Fejsbuk grupa, gde neko od roditelja (tačnije, majki) pita sugrađane da li su i kakva iskustva imali sa određenom agencijom, prilično poznatom u modnom svetu.
Najproblematičnija stavka svakako je ne mala suma novca koja se tu od roditelja potražuje, ali i saznanje da je, izgleda, svako dete među „odabranima“.
„Mi smo bili na kastignu, sutradan su nas zvali i rekli da je dete prošlo. Išli smo na razgovor, od večeras krece upis koji košta 10.000 dinara. Traje tri vikenda, s tim što treći vikend deca polažu i ona koja prođu treba da potpišu ugovor na godinu dana“ objašnjava jedna od mama, koja dodaje da se pita šta nju i njeno dete čeka u tih godinu dana.
Dalja konverzacija nadovezala na to kako se roditeljima dece koja prođu kasting traži oko 300 evra za book (negde se pominju i veće cifre), ali da ni to niti potpisivanje ugovora nakon polaganja nakon skupe obuke nije garancija da će dete ikad biti pozvano na neku reviju ili snimanje.
„Gubljenje para i vremena, ja sam, srećom, samo 100 evra izgubila pre par godina“, napisala je jedna Novosađanka.
Na kraju, kad saberemo utiske, izgleda da niko ne bude pozvan za revije.
„Prevara! Svi prođu samo da bi se uzeo novac roditeljima za book i ‘edukacije'“, kaže još jedna od majki koje su imale iskustva sa pomenutom agencijom.
Nažalost, bukvalno svi koji su komentarisali ove postove podelili su slična iskustva i mišljenja.
„Kao prvo, kasting prođu svi, onda kad se na to upecate, kreće izvlačenje novca, jer naravno da ćete platiti za svoje dete. Kada potpišite ugovor pozvaće vas za godinu dana, možda dva, tri puta da dođete na kasting za reklame, revije i slično. E, na tim kastinzima nikad niko nije prošao. Oni su čista prevara i ne nasedajte“, upozorava jedna od žena koje su komentarisale.
Nameće se pitanje kako je moguće da se ovo dešava već decenijama sa istom pričom, na koju uvek nasednu novi roditelji, željni toga da se njihovi mališani dočepaju modnih pista ili snimanja reklama.
„I pored toliko pisanja i raskrinkavanja tih prevaranata, ljudi se i dalje pecaju“, primetila je jedna Novosađanka.
Pecaju se. Ovakvi kursevi i opstaju toliko dugo zahvaljujući tome što ima interesovanja. To najbolje objašnjava rečenica jedne mame sa foruma o kursevima za decu manekene. „Na pitanje da li je svakom ko prođe školu to jest položi završni ispit zagarantovan POSAO, direktor ga nešto umrsi, tipa pa znate onda ide ponovo audicija.“ Obratite pažnju na reč posao. Detetu čim se rodi sigurno treba jedan da bi detinjstvo dobilo svoju svrhu – ispunjenje suludih ambicija roditelja kojima su slava i afirmacija najvažniji životni principi.
***
Bonus video: Mali Kragujevčanin je jedan od 100 dece u svetu
