Koliko je teško izabrati između privatne i državne škole, kada se uzmu u obzir kvalitet i jedne i druge, a izuzme materijalni faktor.
Nesumnjivo je da se svaki roditelj trudi da donese najbolje odluke u cilju stvaranja sjajnije budućnosti za svoje dete. Od odabira vrtića, društva, kraja i dodatnih aktivnosti, trudimo se da im postavimo odličnu osnovu za dalje napredovanje, uspeh i srećniji život.
U moru svih odluka, od kojih nijedna nije laka, najteže se ipak odlučujemo za školu u koju ćemo upisati dete. Milion faktora uzimamo u obzir, a svaki je podjednako važan. Postavljamo pitanja da li je udaljenost od kuće bitna, proveravamo nastavni kadar i vannastavne aktivnosti, kao i koliko ta škola zapravo ispunjava potrebe i želje našeg deteta. Tu spada i opredeljenje za privatne ili državne škole. Kod nas u Srbiji i dalje državne imaju primat, dok su privatne najčešće rezervisane za one koji imaju dovoljno novca da odvoje za takav vid obrazovanja.
Ipak, šta bi se desilo kada bi svi roditelji mogli da biraju? Ako ne bismo morali da plaćamo privatne škole, da li bi državne i dalje brojale više upisane dece? Često čujemo da državno obrazovanje nema cenu i da je samo tamo koliko toliko kvalitetno i validno učenje. Drugi tvrde da privatne škole pružaju mnogobrojne mogućnosti, od nastavka obrazovanja u inostranstvu do boljih poslovnih pozicija, a tu je i kadar koji ima više mogućnosti da se posveti svakom učeniku ponaosob.
Deluje da vaga ne pada ni na jednu stranu, a kada se ni novac ne doda kao otežavajući faktor, koju opciju birate i zašto? Pitali smo vas to u Fejsbuk anketi, a skoro 200 čitateljki i čitalaca je iskazalo svoje mišljenje.
Državne
„U državnu UVEK!!! Privatni je lako završiti, parama se kupuju diplome, nažalost dobijemo kadar bez obrazovanja i stručnog znanja.“
„U DRŽAVNU. UVEK I UVEK. Ali sada bih ga u Bg u školu. Da bar ne kupujem knjige i tablet.“
„Da imam milione ne bih nikad upisala dete u privatnu školu, šta je ono bolje od druge dece. Sva deca su ista i ne bih je odvajala ni za šta na svetu.“
„Moji državne završavaju i samo u njih imam poverenja. Ni one više nisu besplatne, ali ipak imaju još kakve takve kriterijume.“
„Moje dete je upisalo privatnu medicinsku u Smederevu, jer nemamo državnu, a u Beogradu bi teško upala i pored odličnog uspeha. Još je i prevoz nezgodan, a internat je misaona imenica.“
„Državnu, naravno.“
„Ma kakve privatne škole, sve improvizacija da se pare uzmu, nema to veze kod nas sa privatnim školama na zapadu.“
Privatne
„U privatnoj nema nasilja.“
„Privatnu.“
„Definitivno privatnu!“
„U privatnu bez razmišljanja. Bar dok se ne promeni ceo sistem obrazovanja u našoj zemlji.“
„U privatnu osim ako dete ne insistira za državnu( zbog društva ili nekog drugog razloga). U privatnim ima manje đaka. a nastavnici su ipak malo više posvećeniji poslu.“
„U privatnu zato što su manja odeljenja, samim tim nastavnici mogu više da se posvete svakom detetu.“
Neki od komentara su ostali neopredeljeni.
„Sve državne škole su postale privatne, samo još nose naziv državne, a ocene se najlakše kupuju u takvim nazovi državnim školama, tj. pravi se medveđa usluga.“
„Privatne bolnice i privatne škole su mesta gde se ljudi i deca najuspešnije razdvajaju na kaste. Tamo se stavlja do znanja da je neko vredniji od drugih.“
Jedna čitateljka je istakla da možda nije bitno gde, već čemu učimo decu:
„Da sam neki zakon ja bih uvela samo školu za vaspitanje i da se zna šta je dobro, a šta loše. Da budu dobra deca. I da znaju srpski, matematiku, prirodu i društvo i našu istoriju, da deca znaju ono što im treba u životu, a ne da im punimo mozak sa nekim informacijama što im neće trebati u životu.“
A tu je i komentar jednog tate koji je sve nasmejao.
„Kada bi zakonom bilo dozvoljeno, ne bih ih upisivao ni u jednu školu.“
Bonus video: Sve što treba da znate o zdravoj ishrani dece u podcastu Mamazjanija: Mamina kuhinja je nezamenjiva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
