Koliko košta dečji rođendan u jednoj beogradskoj igraonici i kako sam uspela da izbegnem takvu vrstu slavlja? Suštinski - dosta je jednostavno.
Rođendani su moje omiljeno godišnje doba, još od onog dana kada mi je mama sama napravila dvorac tortu, pozvala sve drugare i priredila najbolju žurku. Iskreno, imala sam četiri godine i ne sećam se same proslave, ali slike su dovoljan dokaz da je torta bila dovoljno velika da moja mala glava namašta da u nju mogu da stanu sve lutke.
Kasnije, pamtim i rođendane drugara iz osnovne, kada se posle škole svi skupimo u neki maleni dnevni boravak ili sobu, jedemo picu i slušamo Makarenu ili igramo istina-izazov. Tako jednostavno, a tako sve.
Ipak, danas to „sve“ deluje jako malo, skromno i skoro iskorenjeno. Trend proslave velelepnih rođendana, praćenih grandiozonim otkrivanjima pola ili objavljivanjima trudnoće su podigli lestvicu, čineći da se roditelji koji ne rade isto, osećaju manje „roditeljski“, manje vredno, manje posvećeno. Apsurdno, zar ne?
Kada saberete cene ovakviih proslava, zavrti vam se u glavi. A ako niste sračunali, evo, ja i jedan tata ćemo umesto vas.
„Nije da nemamo para, ali kad sam video da bi mi sveukupno trebalo oko 60.000 dinara za rođendan sinu u igraonici, morao sam da presečem. Meni je to sumanuto. Supruga se baš brine oko svih tih dekoracija, da sve bude lepo svima, da deca imaju neki specijalan program i animacije, ali i ona je na kraju pristala da otkažemo igraonicu. Srećom, u komšiluku ispred zgrade imamo veliki park gde se deca inače igraju i tu smo napravili rođendan. Izneli smo klupe i stolove, sokiće, spremili klopu, na zvučnik pustili muzikicu, malo ukrasili okolo. Ispalo je nikad bolje, svi su bili oduševljeni, deca uživala napolju, a nas je sve to koštalo skoro 10 puta manje“, kaže on.
S druge strane, ja sam uspela da uporedim proslavu rođendana u igraonici i šumi.
Ćerkin četvrti rođendan smo organizovali u jednoj igraonici na Vračaru, jer je njena želja bila da i ona, kao i sva druga deca, neki rođendan proslavi tako.
Sam zakup prostora u terminu od 17h do 20h ponedeljkom je iznosio 250 evra. S obzirom da u tom trenutku nisu imali all inclusive opciju, krenula sam da se raspitujem o hrani, a varijante koje su mi nudili kretale su se od 50.000 dinara i nadalje. S obzirom da mi je ova cifra delovala preterano, odlučila sam da uz pomoć mame i sestre spremim pitice, rolate, poneku salatu, mini sendviče, a uz to smo naručili i roštilj. Na kraju smo dobili mnogo više nego što je dvadesetoro dece i isto toliko odraslih moglo da pojede, ali po ceni duplo manjoj od one koje su mi ketering službe predlagale. Ipak, ako uđete u bilo koji market i pogledate cene namirnica, biće vam jasno da ni iznos mog ličnog keteringa nije bio zanemraljiv, pogotovo kad se na to doda umor i napor da se sve spremi i to uz posao, dete, njene obaveze i junskih milion stepeni. Što se tiče pića, račun je na kraju iznosio 43.000 dinara. Torta 16.000.
Ovde se već bližimo cifri od oko 1.000 evra, koju zaokružuju propratni elementi kao što su haljinica za slavljenicu, pištolj za balone i slično. Dekoraciju nismo imali, jer je sam prostor igraonice dovoljno šaren i lepo ukrašen.
Iako mi je bilo najvažnije da je moje dete bilo srećno, zadovoljno i ispunjeno, nisam mogla, a da se ne osvrnem na činjenicu da nam je za 3 sata izvučeno 1.000 evra. To bi možda bilo tri dana u Parizu ili čak pet u Grčkoj van sezone. Pritom, roditelji su bili iscrpljeni, iako su se animatorke maksimalno posvetile organizaciji, ipak – neko je pao, neko je nekog gurno, neko se preznojio, neko je nekom zabranio tobogan, i tako dalje.
Godinu dana kasnije, bila sam rešena da ćerki priredim rođendan koji će ispuniti svaku njenu želju – samo bez igraonice. Izbor je pao na šumicu u blizini našeg stana, samim tim, nismo imali trošak za prostor. Poneli smo zvučnike i puštali muziku. Od hrane smo poručili kiflice i pice, piće smo stavili u prenosne frižidere. Tortu sam ponovo poručila, ali ovog puta ukupni jelovnik i piće nisu izašli više od 20.000. Balone, konfete i ostale dekoracije smo kupili kod Kineza, i za tili čas pretvorili naše parče šume u prizor iz bajke.
Pozvali smo dve animatorke, koje su se maskirale u omiljene likove iz crtaća i moju ćerku i decu zabavljale duže od 2 sata, za ukupno 100 evra. U to su bile uključene igre, njihov kostim, face paint, baloni u oblicima po želji svakog deteta, mini predstava i mnogo toga drugog.
Rođendan je trajao skoro 4 sata ukupno – za to vreme niko nije plakao, niko se nije posvađao i baš niko nije hteo da ide kući dok nisu popadali od umora. A za sve to vreme, roditelji su uživali u piću, čavrljanju i opuštenom junskom popodnevu u šumici. Mada to zvuči divno, najlepši deo svega je rečenica moje ćerke, koja je inače vrlo skeptično prihvatila da će proslava rođendana biti u šumi, ali je činjenica da joj dolaze čuvena Mirakulus i Cat Noir motivisala da ipak pristane. Na kraju, dok smo raspakivale poklone na podu i grickale preostale kiflice, pitala sam je kako se provela.
„Preeeeeeelpoo, mama, ovo mi je najbolji rođendan ikada“, i eto, tek tada sam i ja postala svesna da je ono „sve“ s početka zapravo sinonim za ljubav. Za najbolje drugarice, omiljenog lika iz crtaća i sve one ljude koji nam čine život lepšim. A sa njima, zapravo je malo bitno da li ćemo sreću deliti u igraonici, parku ili šumi. Zato ne brinite gde ćete organizovati žurku, već da li će na njoj biti oni koji i vama i slavljenicima mame osmeh od „uveta do uveta“ i mirišu na dom, čak i kada ne delite krvno srodstvo.
Srećno!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
