Aleksandrin porođaj u Francuskoj zvuči kao naučna fantastika

Beba i porodica 25. maj. 202113:27 > 13:29
Podeli:
Porođaj
Foto: LOIC VENANCE / AFP / Profimedia

Beograđanka Aleksandra Kovačević već godinama zbog prirode suprugovog posla živi u inostranstvu. Prvog sina je rodila u Beogradu, a za naš portal je podelila iskustvo drugog porođaja u Francuskoj koje zaista zvuči kao naučna fantastika iako bi trebalo da bude jedina realna opcija.

„Moj prvi sin Andrej rodio se 2006. godine u Beogradu i mogu samo da se zahvalim i pohvalim doktore i sestre sa odeljenja Humane reprodukcije GAK Višegradska, gde sam u tom periodu boravila mesec dana.

Andrej je imao šest meseci kad smo se preselili u Marsej. Posle dve godine sam zatrudnela drugi put.

Prva stvar koju sam morala da uradim je da izaberem bolnicu i doktora, u mom slučaju doktorku. Na taj način rezervišete mesto u bolnici, što sam učinila krajem januara, da bi se u istoj porodila u septembru.

Ne mora da znači da će vas doktorka koju ste izabrali da vam vodi trudnoću i poroditi. Ograničen je broj porođaja koje svaki doktor sme da obavi u mesec dana. Svi moji pregledi i razgovori sa doktorkom su bili u njenoj privatnoj ordinaciji, odakle se svaka analiza krvi, urina, ultra zvuka prosleđivala bolnici. Moram da napomenem da se privatna praksa u Francuskoj ne naplaćuje ako ste zdravstveno osigurani.

Na prvom pregledu, doktorka mi je objasnila šta me sve čeka u toku trudnoće, prijema u bolnicu, na porođaju i posle njega. I kako je rekla – tako je i bilo.

Ako je trudnoća normalna ultra zvučni pregledi se zakazuju na mesec dana, 4D ultrazvuk se radi u 12. 22. i 32. nedelji, kao i dabl test – u dvanaestoj nedelji trudnoće. Vađenje krvi i analiza urina takođe. Meni je kao trudnici sa gestacijskim dijabetesom (trudničkim dijabetesom) dodeljen nutricionista koji se brinuo o mojoj ishrani tokom cele trudnoće. On vam prepiše i aparat i sve što vam je potrebno uz njega, da bi sami svakodnevno kontrolisali nivo šećera u krvi.

Foto: Privatna arhiva

Kao trudnici čija je krvna grupa 0-, a suprugova A+, potrebna je bila dotatna analiza krvi. Izdvajanjem bebinog rezus faktora iz moje krvi, otkriveno je da je bebin rezus faktor +. U tom slučaju vam šalju medicinsku sestru na kućnu adresu koja vam daje Rogan, i samim tim majka i beba su zaštićeni. Ulaskom u deveti mesec trudnoće, bolnica vas zove da dođete po spisak stvari koji treba da ponesete u bolnicu.

Jedan spisak za majku, drugi za bebu, treći za porodilište. Na spisku za majku su se našle dve spavaćice, trenerke, majice, papuče, donji veš… Na spisku za bebu – benkice, čarapice, pantalonice, bodići, zeke, portikle, kapice. Na spisku za porodilište pisalo je šta treba poneti za majku i bebu od garderobe, uz napomenu da se stvari odvoje od prva dva spiska. Znači – od ulaska do izlaska iz bolnice majka i beba nose svoje stvari. Uz to dobijete brošure za bebe, adrese pedijatra, knjižice za čitanje kalendar vakcinacija…

U devetom mesecu vam zakazuju i anesteziologa. Malo je reći da je doktor bio šokiran kad sam mu rekla da sam se prvi put porodila bez epiduralne anestezije, jer kako mi je rekao – oni su zadnji put porađali bez epidurala pre dvadeset godina. Da im ne bih pravila problem prihvatila sam da se drugi put porodim sa epiduralom.

Na dan porođaja sam ušetala u bonicu kao u neki hotel s pet zvezdica. Za pultom je stajala ljubazna i nasmejana sestra, koja je odmah preuzela moj kofer, a mene i supruga povela u ordinaciju. Posle kratkog pregleda pošli smo u porođajnu sobu. U Francukoj je obavezno da na porođaju imate svoju pratnju. Da li će to biti suprug, majka, sestra ili drugarica to zavisi od vas, to jest koga ćete da odaberete. Prisustvo na porođaju se ne naplaćuje. U porođajnoj sobi je jedna trudnica i njena pratnja, u sklopu sobe se nalazi kupatilo u kojem možete da se istuširate ako poželite. Kad se porodilja presvuče u ono što je ponela od kuće, pozvoni se na zvono i doktor i sestra dođu. Tako i anesteziolog. Moram da napomenem i da klistiranja i brijanja nije bilo. Moj porođaj je bio indukovan i brz i 21. septembra 2009. rodio se Konstantin.

Na naš zahtev uzete su matične ćelije iz pupčane vrpce i bolnica je prosledila dalje.

Kad se beba rodi odmah je spuštaju na majčine grudi, a zatim i na očeve. Ne znam da li zbog epidurala ili zato što sam mnogo krvarila osetila sam neopisivu žeđ, ali tečnost nisam smela da pijem narednih nekoliko sati.

Posle par sati iz porođajne sale su me prebacili u moju sobu sa kupatilom i odvojenom sobom za kupanje i prepovijanje bebe. U sobi sam zatekla kofer i uredno raspakovane i složene stvari koje sam ponela od kuće.

Pored kreveta na noćnom stočiću stajale su flašice sa već pripremljenim mlekom. U kupatilu je bilo sve što je jednoj porodilji potrebno – ulošci, mrežaste gaćice, kupke, fen… U sobi za kupanje i prepovijanje bebe stajale su pelene, kupke, gaze, vigantol… Sve je to bolnica obezbedila.

Pored mog kreveta bio je još jedan krevet za tatu, jer očevi imaju pravo da 24 časa budu uz vas. Za ostale članove porodice, prijatelje, posete nisu ograničene. Imala sam pravo i na masažu da sam to želela.

Uveče je dolazila sestra sa kojom sam biraala i pravila jelovnik za sledeći dan po mom izboru. Tada sam prvi put jela zečetinu. Sve vreme boravka u bolnici i posle bila sam potkrepljena vitaminima i mineralima – gvožđe i glutamin za brz oporavak. U svakom trenutku kada sam poželela da se odmorim pozvonila bih sestri da dođe da preuzme bebu.

Drugi, treći dan po porođaju u sobu je došao fotograf koji je fotografissao bebu. U bolnici smo bili četiri dana. Na dan polaska sestra nam je spakovala da ponesemo kući pelene, mleko i sve ostalo što je bilo u sobi. Knjiga sa bebinim fotografijama nam je posle dve nedelje stigla na kućnu adresu. Ukupan trošak moje trudnoće i porođaja iznosio je 150 evra i to zato što je u sobi bio televizor koji naravno ne pokriva zdravstveno osiguranje.“

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram