Nijedno dete se ne rodi s ovakvim ponašanjem, već ga nauči. Kako ga prepoznati i sprečiti?
Niko nije savršen roditelj, a često u svojoj želji da budu najbolji mogući roditelji i detetu pruže sve što želi, neki roditelji iz najbolje namere naprave veliku grešku. Jer umetnost odgajanja, složiće se psiholozi, nije u davanju detetu svega što zaželi, već svega što mu objektivno treba.
Stručnjaci za roditeljstvo otkrili su kako da prepoznate znakove koji upućuju na to da možda odgajate razmaženo dete. Tu si i saveti koji vam mogu pomoći da zaustavite neka od tih ponašanja.
Kada mu kažeš „ne“, dobije napad besa koji traje dok ne dobije što želi
Sva deca mogu izraziti neko razočaranje kada im kažeš da nešto ne mogu ili ne smeju, na primer, dve večeri zaredom jesti picu. Ali razmaženoj deci je posebno teško da prihvate „ne“ kao odgovor. Tantrumi bi mogli biti razvojno prikladni za malu decu koja ne mogu sama da se adekvatno izraze. Ali ako se ti krahovi događaju sve vreme i ne prolaze kako dete raste, to bi mogao biti pokazatelj da je razmaženo. Kako tvoje dete obično reaguje na reč „ne“? Razmažena deca ne mogu podneti tu reč. Očekuju da će dobiti ono što žele i obično dobiju.
Nikada nije zadovoljno onim što ima
Razmažena deca mogu imati sve igračke i odeću na svetu, ali to nikada nije dovoljno: uvek žele još i više. Budući da imaju puno, skloni su tome da budu nezahvalni i pomalo pohlepni. Umesto da izraze svoju zahvalnost za ono što imaju, više su usredsređeni na dobijanje sledeće stvari. Možda će početi manje da govore ‘hvala’, a ‘želim’ više.
Misli da se svet vrti oko njega
Razmažena deca obično su egocentrična. Nisu toliko zabrinuta zbog neugodnosti drugih ljudi. Razmažena deca više misle na sebe nego na druge. Osećaju se kao da im sve pripada i očekuju poseban tretman.
Zahteva stvari što je pre moguće
Razmažena deca nisu posebno strpljiva: kad nešto žele, žele to sada. Roditeljima je obično lakše da popuste nego da odgode detetov zahtev.
Loši su gubitnici
Nijedno dete ne uživa kad gubi – bilo da se radi o društvenoj igri ili teniskom meču – ali razmaženom je možda teže da se nosi s razočaranjem kada ne pobedi. Ako tvoje dete uvek okrivljuje druge za sopstveni loš rezultat, očekuje pohvalu za sve što radi, viče na druge koji ne rade stvari na njegov način i ne odaje priznanje kada su njegovi saigrači ili konkurenti uspešni, velike su šanse da je tvoje dete razmaženo.
Ne odustaje dok ne dobije ono što želi
Razmažena deca mogu koristiti manipulativne taktike kako bi dobili „da“ koje traže, bilo da to znači laganje ili sukobljavanje roditelja jednog s drugim. Recimo, otići će jednom roditelju i reći da je onaj drugi rekao da mogu dobiti predmet koji žele.
Odbija da izvrši čak i jednostavne zadatke dok ih ne izmolite ili podmitite
Normalno je da decu treba podstaći da operu zube ili pospreme igračke, na primer. Ali kada ih roditelj zamoli da nešto učine, trebalo bi da slušaju. Ako tvoje dete često odbija da radi osnovne stvari sve dok ga ne podstakneš novcem, poslasticama ili igračkama, mogli biste da sami sebi zagorčate život ubuduće i napravite mu medveđu uslugu.
Saveti kako „odmaziti“ dete
Dobra vest je da razmažena deca nastaju, a ne rađaju se. Zapamti – ne postoji nešto poput razmaženog gena. To je naučeno ponašanje od kojeg se dete može odučiti – i što se to brže učini, to bolje, piše 24sata.hr.
To neće biti lak prelaz, kako ni za roditelje, tako ni za dete – stoga budi spremna na to. Posveti se modifikovanju svojih popustljivih načina i prihvati da ćeš morati doći u sukob s detetom. Puno puta. Dopusti mu da plače i da se uzruja. Nakon što postaviš granice, dolazi onaj teški deo – moraš ih se dosledno i držati. I ti i partner. Dodajte ‘ne’ svom vokabularu i nemojte se osećati krivim što ga koristite sa svojom decom. Ne dopustite da razmaženo ponašanje vašeg deteta pobedi. Šta god radili – ne popuštajte. Međutim, kada postavljate granice, činite to s empatijom i razumevanjem. Ne morate da budete tiranin da bi vas dete poštovalo ili da bi ove metode bile efikasne.
Kada je sve u životu vašeg deteta „ja, ja, ja“, prebacite fokus na „mi“. Potražite svakodnevne trenutke u kojima to možete činiti. Kao: ‘Pitajmo Milicu što bi htela da radi;’ ‘Šta misliš kako se tata oseća?’ ‘Pitaj svog prijatelja čega bi želeo da se igra“.
Bitno je zapamtiti da deca najbolje odgovaraju na ohrabrenje, a ne kaznu. I za kraj – pomozite im da cene male stvari u životu. Pokažite im da ima puno radosti u jednostavnim zadovoljstvima, poput boravka u prirodi ili provođenja kvalitetnog vremena s porodicom i prijateljima. Pronalaženje vremena za igru i povezivanje sa svojom decom jedna je od najvećih stvari koje roditelj može da učini kako bi obuzdao većinu negativnog ponašanja kod dece.
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
