Kada se autorka Helen Rasel prvi put preselila u Dansku, bila je zapanjena koliko su Danci izgledali srećniji i zdraviji od ljudi na koje je navikla.
Kada je njen muž dobio posao u Lego-u, oni su emigrirali u ovu skandinavsku zemlju i 10 godina kasnije, odgajaju troje dece, uzrasta između šest i devet godina, na danski način.
Četrdesettrogodišnja Helen pisala je o fascinantnim kulturnim razlikama između Velike Britanije i nordijskog naroda u svom bestseleru „The Year Of Living Danishly“.
U nastavku knjige „How To Raise A Viking“ ona se fokusira na roditeljstvo, dok pokušava da otkrije zašto se Danska redovno nalazi na vrhu anketa najsrećnijih naroda na svetu od 70-ih.
Prema UNICEF-u, deca u nordijskim zemljama – Islandu, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Danskoj – imaju najveću stopu blagostanja, dok deca u Velikoj Britaniji i Americi imaju narušeno mentalno zdravlje više od bilo koje druge nacije.
Kako kaže Helen, Danci takođe imaju manje dogmatičan pristup roditeljstvu nego u Britaniji.
Na primer, deca ne uče da čitaju dok ne napune sedam ili osam godina, dobijaju minimalne domaće zadatke i oblače se sami odmalena.
Koje lekcije možemo da naučimo iz nordijskog načina vaspitanja?
Izlazite napolje bez obzira na to kakvo je vreme
Bilo da pada kiša ili sija sunce, Danci prihvataju prirodu i elemente tokom cele godine.
„Srećni ste što imate telo koje funkcioniše, tako da svakog dana idite u prirodu i pokrenite se“, kaže Helen, koja ističe mnoga istraživanja koja pokazuju prednosti provođenja vremena u prirodi.
„Međutim, tri četvrtine dece u Velikoj Britaniji provodi manje vremena napolju od zatvorenika“.
„Pored toga, postoji tendencija da se ostane u zatvorenom prostoru kada je mokro i vetrovito. U nordijskim zemljama ne postoji loše vreme, samo pogrešna odeća.“
Kako ona navodi, vreme provedeno napolju pomaže i u podizanju tolerancije dece na nelagodnost.
„Kada uspeju da urade tešku stvar, osećaju se ponosno i samopouzdano i imaju osećaj da vladaju svojim telom i okolinom“, kaže ona.
„Pomaže deci da budu samouvereniji i samosvesni dok su napolju u prirodi“, dodaje.
Danska ima daleko hladnije zime od Velike Britanije, tako da zaista nema izgovora.
Jedite srcem i zajedno sa porodicom
Prema njenim rečima, Danci su iznenađeni koliko Britanci vole čips.
U Danskoj deca nisu izložena takvoj hrani.
„Ne možete kupiti čak ni pojedinačne kesice čipsa tamo gde ja živim u Jutlandu“, kaže Helen.
„Naravno, tu su i danska peciva, a ljudi jedu mnogo putera. Ali naglasak je da deci daju hranu koja će ih hraniti – ovas, ražani hleb i sveže, sezonske proizvode.
Porodični obroci su takođe svetinja, prijatni i utešni.
„Danci uvek sede zajedno kao porodica za vreme obroka. Nikada se ne jede obrok ispred televizora“, kaže Helen.
„I nema roditeljskih uslova: „Ako ne jedeš zelje, nema ni pudinga“, koji mogu da dovedu do svađa.
Roditelji ne odbijaju deci da daju hranu kada su gladni, što im pomaže da rano počnu da jedu intuitivno.
Slično tome, ako dete kaže da nije gladno, nema velike frke.
Vreme za igru je prioritet
U nordijskim zemljama, vreme za igru je toliko važno da su ga dva puta nazvali – spile znači igre, muzika i sport sa pravilima ili strukturom, dok lege znači igrati se sa maštom.
„Veruje se da vam treba oboje“, kaže Helen.
Mnoga deca u Ujedinjenom Kraljevstvu su sada toliko preopterećena da nemaju vremena za igru.
Ali studije Lego fondacije sugerišu da nas igra čini srećnijima i zdravijima i može da pomogne u učenju, poboljšanju rešavanja problema, pa čak i da pomogne u društvenoj mobilnosti i smanjenju nejednakosti“, kaže ona.
Fizički, tuča takođe se smatra dobrom za decu.
„Nije važno ako dobijete nekoliko udaraca i modrica“, kaže Helen, koja je bila iznenađena koliko su Danci insistirali da se i ona igra sa svojom decom. Zato sad savetuje – sledeći put kada vaša deca budu na čajanki plišanih medvedića, zašto im se ne pridružite?
„Često se osećam kao da nemam vremena za igru, ali ideja je da ti to bude prioritet“, dodaje Helen.
Pevajte glasno i ponosno
Britanci su samosvesni, ali Danci vole da pevaju.
„Pevanje se smatra dobrim za dušu, a zajedničko pevanje je još bolje“, kaže Helen.
„Danci će zajedno da pevaju u školama, kancelarijama, sportskim grupama i društvenim događajima.
„To uliva osećaj da ste da u skladu sa drugima“.
„Takođe je dokazano da se prilikom pevanja oslobađa hormon oksitocin, koji smanjuje stres i povećava osećaj zajedništva“, dodaje.
Helen predlaže da ohrabrite svoju decu da pevaju dok su u kolima.
„Kada nema ko da ih čuje, deca će se pridružiti“, kaže ona.
„Oslobađa se i endorfin, tako da se svi osećate dobro“, ističe ona.
Podstičite javni govor
Iako danska deca možda neće da nauče da čitaju dok malo ne odrastu, uvek se podstiče da pronađu svoj glas, pričaju priče i dele svoja mišljenja.
„Danci veruju da je ključno da deca osećaju da je ono što imaju da kažu vredno truda i da će odrasli slušati“, kaže Helen.
„To je važno ovih dana kada mnogi ljudi u Velikoj Britaniji osećaju kao da nemaju glas i da su frustrirani. Čak i podsticanje dece da naručuju sa menija ili da sami plate nešto u prodavnici čini razliku“, kaže ona.
„Normalizovanje govora čini mnogo za njihovo samopouzdanje“, ističe.
Nemojte previše da hvalite dete
U Danskoj nije svaka prekretnica u životu deteta razlog za preterano slavlje.
„U Danskoj i drugim nordijskim zemljama, deca su jednaka i svako od njih se poštuje, ne morate to da naglašavate“, kaže ona.
„Pretpostavljate da vas roditelji vole, da to ne zavisi ni od čega, tako da deca ne moraju da provode život tražeći potvrdu okoline“, zaključuje ona, a piše The Sun.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
