Neke rečenice koje roditelji izgovaraju automatski mogu dugoročno da budu loše za decu, iako deluju naivno.
„Pusti da ti ja pomognem“
Normalno je da svaki roditelj želi da pomogne svom detetu, ali ako stalno trčite da pomognete oko svega i svačega, dete neće lepo naučiti u kojim situacijama može samo da se snađe, a u kojim situacijama mu je zaista potrebno da zatraži pomoć. Umesto da se nudite, sačekajte da dete samo proba da reši problem, pa pomozite kada vam se obrati.
„Ti si tako pametan/na, pametnice moja“
Ako se dete vratilo iz škole sa peticom, verovatno ćete želeti da ga pohvalite. I treba! Ali, ovakve rečenice (posebno ako se prečesto koriste) mogu detetu da usade u glavu da je dovoljno što je pametno i da ne mora da ulaže mnogo truda. Umesto toga, recite mu „Vredno si radio/la, zaslužio/la si! Verovala sam u tebe. Bravo!“.
Pročitajte još:
„Opet plačeš bez razloga“
Nikad ne potcenjujte probleme svog deteta. U svetu odrasle osobe, polomljena lutka nije veliki problem. Možda je za vas to glupost, ali za njih je to najveći problem na svetu. Zato bi, umesto ovakve rečenice, koja detetu daje do znanja da ne poštujete njegove emocije, bolje bilo da kažete nešto poput „Hajde da vidimo šta možemo da uradimo povodom toga zajedno“.
„Možeš da budeš u životu šta god poželiš“
Ne, ne može svako dete da izraste u rok zvezdu i, iako svaki roditelj želi (i treba) da podrži svoje dete, jedna od glavnih uloga roditelja je da nauče dete kako da bude realistično i da postavi ciljeve koje zaista može da postigne.
„Pojedi to, zdravo je“
Istraživanje sa Univerziteta u Čikagu je pokazalo da deca vremenom počnu da povezuju reč „zdravo“ sa hranom koja nije ukusna. Ako želite da vaše dete jede i uživa u zdravoj hrani, nemojte da mu govorite kako je to dobro za njega već mu, umesto toga, pričajte kako je ukusno, sočno ili hrskavo. Ukus brokolija će, naravno, ostati isti, ali psihološki efekat je mnogo bolji.
