Gde je granica između toga da roditelj detetu pruži neophodnu ljubav i da ga razmazi?
Među onima koje su dobile nagradu Najbolja medicinska sestra predškolskih ustanova Srbije u 2022. godini, koju dodeljuje Savez udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije, jeste i vaspitačica Silvana Panov iz Bora. Ona je sa nama podelila svoje dragocene savete o vaspitanju dece.
To vaspitanje sa sobom nosi i brojne neugodne situacije, poput onih da dete ujede ili udari drugog mališana ili se desi obrnuto. U tom slučaju, šta da uradi roditelj?
„Na prvom roditeljskom sastanku važno je predočiti roditeljima da su sukobi među decom mogući. Treba posavetovati roditelje da razgovaraju sa svojim detetom, da razvijaju empatiju i osećaj za druge. Treba da objasne šta je lepo ponašanje i da se drug ili drugarica ne sme udarati, gurati, ujedati i da se naravno izvini za ono što je učinilo.“
A kako da roditelj zna gde je granica između toga da detetu pruži neophodnu podršku i ljubav i da ga razmazi? Kako se ponaša razmaženo dete?
„Roditelji beskrajno vole svoju decu i u želji da im život učine lepšim – razmaze ih. Razmaženo dete se baca po podu, ne sarađuje, plače i vrišti sve dok ne dobije ono što je poželelo. Razmažena deca se teže osamostaljuju i preuzimaju odgovornost. Takođe, i prezaštićena deca imaju problem oko osamostaljivanja i zavisna su od drugih“, kaže vaspitačica Silvana Panov.
Ona ističe i da je za dete jako bitno da ima svoju dnevnu rutinu jer se tada oseća sigurno.
„Deca treba da imaju razumne granice da bi se osećala sigurno, a rutina je deo toga. Кroz rutine se usvaja vreme za spavanje, vreme za jelo. Кroz rutine se uče zdrave navike: pranje ruku pre i posle jela, posle upotrebe toaleta; radne navike, na primer, posle igranja pokupiti igračke. Bitno je biti dosledan u sprovođenju i učenju rutina i ne treba odstupati i popuštati detetu. Što više roditelj odgađa postavljanje razumne granice, kasnije to ide teže.“
Što se tiče tih važnih principa – da dete u određenom uzrastu treba da zna da samo jede, samo se oblači, skuplja igračke, namešta krevet, naša sagovornica kaže da se tu ističe vrlo važna veza između samostalnosti deteta i njegovog samopouzdanja.
A tu roditelji često greše.
„Samostalnost je osnova samopouzdanja. Najčešće roditelji, iz dobre namere i brige ili nekad zbog nedostatka vremena, urade nešto umesto svog deteta, umesto da strpljivo sačekaju i ne požuruju kad ono pokaže želju da uradi nešto samostalno. Bitno je da ih ohrabrujemo i podstičemo u obavljanju radnih i higijenskih navika. To ih čini jačim, sigurnijim i to im jača samopouzdanje. Često potcenjujemo decu, a njihove sposobnosti su mnogo veće nego što mislimo.“
Kod dece je takođe vrlo važno pitanje njihovih međusobnih odnosa.
„Ne postoji podela na posebno ponašanje devojčica i dečaka. Deca se ne smeju diskriminisati ni odvajati po polnim karakteristikama. Tu je greška. Decu učimo da poštuju jedni druge bez obzira na versku, polnu, materijalnu ili bilo koju drugu pripadnost. Akcenat u vaspitanju i obrazovanju u vrtiću je na кvalitetu odnosa. Dete živi kroz kvalitet odnosa u vrtiću, кroz poverenje, кroz pripadanje, кroz razvijanje identiteta, zajedništvo sa grupom. Mi vaspitavamo decu da budu uspešna u životu zajednice, da sarađuju, da se dogovaraju, da znaju da pruže pomoć jedni drugima, da znaju da imaju od koga da traže pomoć.“
Za kraj, Silvana Panov ima još jednu bitnu poruku za roditelje.
„Igrajte se sa svojim detetom još od prvih dana jer kroz igru dete uči, istražuje, upoznaje svet oko sebe. Ne morate izdvojiti ‚posebno‘ vreme za igru, to može biti za vreme dnevnih rutina: dok pere zubiće, dok nameštate krevet, pakujete veš… Budite vešti da prepoznate detetove signale i date odgovor na njih, pratite dete u igri, podržite ga i proširujte njegovo interesovanje. Na taj način ćete učiti sa detetom i o njemu.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
