Pročitajte stručne savete i trikove za svakodnevne aktivnosti u prvoj bebinoj godini života, koje će zaista uticati na dečje učenje.
Iako interakcija s bebom često može da izgleda kao jednosmerna ulica, čini se da naš trud i beskrajni sati pevanja i igranja oblikuju ključni deo njihovog ranog učenja.
Zapravo, puno se više toga događa u njihovim malenim glavicama nego što smo mi toga svesni. Bebe tokom prve godine nauče više nego u bilo kom drugom razdoblju svog života.
„Bebe imaju neverovatan kapacitet za učenje. Jedan od najvažnijih napredaka u dečjem razvoju bilo je otkriće da bebe počinju da uče i pre svog rođenja“, rekla je psihološkinja Lin Daj i dodala kako je još neverovatnija činjenica da bebe tokom svoje prve godine nauče više nego u bilo kojem drugom razdoblju svog života.
„Do prvog rođendana, bebin mozak se udvostruči kao posledica triliona veza između moždanih stanica. Zato je toliko važno uvesti bogatu raznolikost osetilnih iskustava u svakoj mogućoj prilici“, dodaje psihološkinja.
Brbljajte
Možda se čini očigledno, ali puno pričajte i govorite svom detetu.
„Bebe se mogu povezati s vašim glasom i to može da podtakne razvoj govora i jezika kasnije“, govori Monika Valrani, vaspitačica u jaslicama.
„Čitajte svojoj bebi iz istog razloga. Roditelji takođe treba da se fokusiraju na socijalni i emocionalni razvoj u ovoj dobi, stoga grlite, držite i igrajte se sa svojom bebom često.“
Istraživanje
„Bebe vole aktivnosti koje omogućuju prilike za istraživanje, rešavanje problema i otkrića“, govori psihološkinja Daj.
Materijali poput peska, vode i testa omogućuju beskrajne prilike za otkrivanje posebnih svojstva svakog materijala.
„Jednako dobri primeri su i kutije s poklopcima koje bebe mogu otvarati i zatvarati, kocke u boji koje se mogu slagati ili plastične čaše“, dodaje.
Igračke s teksturama
„Volimo da punimo kesice koje se mogu zatvoriti s lepljivim i gnjecavim supstancama koje onda deca obožavaju da stiskaju“, govori Suzan Roberts, Montessori vaspitačica u jaslicama.
Ona dodaje kako danas postoje mnoge igračke za bebe s takvim mekanim, zgužvanim i škripavim delovima koji omogućuju mališanima da isprobaju različite teksture. To pomaže bebi da razvije osećaj dodira.
Ležanje na stomaku
„Bebe treba da leže na svom stomaku preko dana kako bi prošle kroz temeljne obrasce kretanja – podizanje glave, puzanje – koji stimulišu obe strane mozga i postavljaju temelje za čitanje i pisanje“, kaže psihološkinja.
„Čak i pet minuta ležanja na stomaku dnevno može imati pozitivni uticaj na oblik glavice i eliminisati ili smanjiti potencijalne probleme.
“ Kako bi vreme provedeno na stomaku učinila još zabavnijim, pokušajte da stavite loptu ispred bebe. Čim dotakne loptu, ona će se dalje otkotrljati, a beba će ili ‘plivati’ svojim stomačićem ili podignuti sebe na podlaktice kako bi ju uzela.
Pevajte pesmice
„Muzika može delovati kao stimulans da se brže ‘poveže’ mozak i ubrza mentalni razvoj deteta“, govori Karolin Krabe, muzička terapeutkinja.
„Takođe može pomoći s razvojem govora kod male dece.
“ Svakako je korisno uključiti muziku u svakodnevnu rutinu i nemojte brinuti ako ne znate da pevate. Samo budite entuzijasta.
Čitajte znakove
Znakovni jezik može da se nauči između petog i šestog meseca života, a omogućuje fantastičan uvid u svet mališana pre nego što progovori.
„Znakovni jezik za bebe koristi jednostavne gestove ili znakove u kombinaciji s govorom, kako bi deca mogla da iskomuniciraju šta treba ili žele pre nego što postanu sposobna da koriste prave reči“, objašnjava Kejti Meklin, psihološkinja i autorka radionica znakovnog jezika za bebe.
Gledajte u lice
„Bebe obožavaju da gledaju u lica, posebno svoja prelepa lica. To je zbog toga jer su u ranim fazama reagovanja na pokrete i izraze lica, što se odnosi na njihov lični, socijalni i emocionalni razvoj. Uvek treba imati ogledala ispred bebinog lica kako bi imala priliku da vide sebe, ali i puno prilike da gledaju u lica svojih roditelja i druge dece“, objašnjava Montesori.
Masaža
Redovno masiranje pomaže da se smiri bebe u procesu povezivanja, ali i podstiče razvoj njihovog mozga na mnogo načina. Svaka senzorna stimulacija pomaže da ubrzaju mijelinski omotač mozga i živčani sistem.
„Mijelinski omotač je zaštitni omotač oko bebinih živaca. Kada je živac potpuno izolovan, ubrzava prenos impulsa iz mozga u ostatak tela. Kako se bebe ne rađaju s potpuno obloženim živcima, svaka stimulacija kože od masaže za bebe pomaže u tom procesu. To poboljšava komunikaciju mozga i tela deteta“, govori pedijatrica Šeri l Mekdonald.
Budući da se većina bebinih glavnih moždanih veza stvara u prve tri godine života, poboljšanjem efikasnosti komunikacije detetovog mozga, možemo dramatično povećati njihove sposobnosti učenja.
Od 6 – 12 meseci
Eksperimentišite s pokretima
„Dinamične pesme i rime su odlična zabava za ovu dob“, govori Montessori vaspitačica. Tvoje dete će naučiti da tapše rukama između šestog i osmog meseca, čime će moći učestvuje u mnogim pesmicama.
„Podstičite aktivnost jer se na taj način telo razvija.
Za matematiku nikad nije prerano
„Postoji mnoge prilike kojima možemo upoznati bebe sa zvukovima brojeva već od najranije dobi“, govori psihološkinja. Pružanje prilike deci da dožive matematiku kroz igru pomaže im u izgradnji interesa za svako buduće učenje. Deca takođe na taj način stiču razumevanje reda, na primer znajući da dva dolazi nakon jedan i da četiri dolaze nakon tri i tako dalje.
Neuredna igra
Kreativnost je neuredna u ovoj dobi, ali to je sve deo zabave“, govori vaspitačica Roberts.
„Pokušajte da koristite jogurt s najmanjom kapljicom jestive boje kao boju. Neke bebe će koristiti svoje ruke, noge, a možda čak i laktove i kolena da bi to isprobala. Naša deca u jaslicama takođe vole svoje ruke da zaprljaju u žele kao deo sigurne, neuredne, ali zabavne i kreativne aktivnosti.“
Usavršite pincetni hvat
Razvoj fine motorike započinje pincetnim hvatom, koji se javlja između 9. i 12. meseca života. Tada je dete u stanju da primi sitnije predmete koje ne zahvata celim dlanom već kažiprstom i palcem.
To je početak niza aktivnosti koje razvijaju finu motoriku koja svoj maksimum doseže grafomotorikom, odnosno sposobnošću pisanja. U ovoj dobi bebe obožavaju aktivnosti koje podstiču upotrebu pincetnog hvata.
„Sve aktivnosti fine manipulacije, kao na primer razno sortiranje sitnih predmeta, prema obliku, boji i veličini, igranje s kvačicama, plastelinom igre su koje podstiču bebe istražuju prostorne odnose i formiraju temelj za geometriju i brojeve. Međutim, imajte na umu kako se prostorna svest oš uvek razvija, zbog čega je bebama teško postaviti oblik u odgovarajuću rupu ili staviti komad slagalice na pravo mesto“, objašnjava dr. Daj.
Igra s instrumentima
„Uložite u neke udaraljke ili napravite sopstvene – zvona i tambure dostupni su u svim lokalnim radnjama sa igračkama“, govori muzička terapeutkinja. U svakom slučaju, uvek možete improvizovati.
Udarajte plastične čaše i posude jedne u druge, napunite praznu ambalažu šampona s poromčom kako biste napravilai zvečku i slično, piše Miss 24 sata.hr.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
