Lako, jednostavno i zabavno.
Dragina Mijajilović je defektološkinja i logopedkinja koja je za naš portal otkrila na koje sve načine možete pomoći deci da poboljšaju koncentraciju.
U njenoj dugogodišnjoj karijeri, Dragina je ispratila veliki broj dece uzrasta od 21. meseca pa do polaska u školu, koja su uz njenu stručnu pomoć prebrodila mnoge jezičke i govorne poteškoće.
To joj je dalo priliku da razvije posebne metode i vežbice, koje je ispitala i proverila čak i sa svojom decom.
1. Vežbice napolju
„Volim vežbice napolju, bitno je da se dete oseća dobro i opušteno dok vežbate sa njim, jer ono tada i ne shvata da radi vežbice. S tim u vezi jako je bitno raditi na razvoju slušne pažnje. Ovo je lako izvodljivo u toku šetnje, kada roditelji mogu da pitaju dete šta čuje u tom trenutku, kako bi ono povezalo slike sa značenjem. U ovim situacijama dete razvija reči za određene pojmove, kao što su na primer auto, ili ptica, dok istovremeno mogu da analiziraju to što vide. Odnosno, kada povežu zvuk i sliku automobila, tada mogu da pričaju od čega se sastoji, ali i da opišu celokupnu sliku koja okružuje taj jedan pojam. Tada dete dobija priliku da samo nešto objasni, ali i uči da prirodno sluša roditelja. Ova vežbica predstavlja u istom trenutku i analizu i sintezu, jer dete samo ili uz pomoć roditelja treba da raščlani svaki deo, ali i da ih sve na kraju poveže“, priča Dragina.
Sem toga, dobar primer bi bile i vežbice malo-veliko, kada dete treba da nabroji sve što vidi malo, ili sve što vidi veliko, kao i takmičenje u bojama, kada se roditelj i dete takmiče ko vidi više predmeta u određenoj boji. Za malo stariju decu koja uče brojeve je dobro da broje koliko je ljudi ili kola prošlo.
2. Igra sparivanja
„Dok ste u kući, kažite detetu jednu boju ili oblik, a ono treba da nabroji sve što zna da je žuto ili okruglo. Ovaj metod primenjujem i obrnuto, smatram da je bitno da i samo dete ispituje, jer upravo na ovaj način podižemo njihovo samopouzdanje. Štaviše, dobro je da dok odgovarate napravite grešku, na taj način se dete opušta i lakše napreduje“, ističe Dragina.
„Na primer, dok tražimo nešto okruglo, ja navedem sto koji je u obliku kvadrata. Tada oni žustro objašnjavaju da to nije tačno, pa se svi zajedno smejemo“, navodi ona.
3. Igre pravog i suprotnog značenja
„Dajte detetu dva glagola, na primer hodaj i stani. U početku kada kažete da hodaju, neka stvarno hodaju, a kada kažete da stanu, neka stanu u istom trenutku. Zatim obrnite značenje, odnosno da na komandu „Hodaj“ treba da stanu, dok kada čuju „Stani!“, treba da nastave da hodaju. U ovim trenucima deca moraju pažljivo da slušaju, ali i razumeju.“, priča logopedica.
4. Slikovnice
„Uzmite slikovnicu sa puno malih detalja, ili ih sami docrtajte. Zatim tražite detetu da pronađe, na primer, dva određena pojma. U zavisnosti od uzrasta, možete im dati da pažljivo pogledaju slikovnicu, zatim je zatvorite i ponudite detetu tri predmeta koju su bila naslikana i dva koja nisu, i postavite im pitanja o tome šta su videli i da li su se određeni predmeti nalazili na slici. To odloženo pamćenja je izuzetno važno za decu“, akcentuje Dragina.
„Slično tome, možete postaviti tri stvari ispred deteta koje će ono pokušati da zapamti. Zatim ga zamolite da se okrene ili zatvori oči, dok vi sklonite jedan predmet, koji ono kasnije treba da imenuje. Kako raste, razvija se i jača, sklanjajte dva, pa i sva tri. Ideja je da dete vremenom uspeva da zadrži u memoriji sve više pojmova. Na ovaj način ih spremate već za školu, jer uz ove vežbice će naučiti da lakše i bolje pamte“, priča ona, i dodaje:
„Možete im reći da odu u drugu sobu i nabrojite šta sve treba da donesu, Za to vreme pratite koliko se dete zadržalo, dali je donelo sve ili ne. A najbitnije jeste da beležite njihov napredak.“
5. Vežbice koje uključuju čulo vida, dodira i mirisa
Dragina kaže da na ovaj način možete pomoći deci da nauče levu i desnu stranu, ali i objašnjava zašto je ovo jako bitno.
„Za decu je bitno da dobro nauče levu i desnu stranu kako bi se u mozgu stvorile veze između neurona, a za to je jako bitno uključiti čulo vida i dodira.
Na početku koristimo čulo vida. Kada detetu na ruku kojom piše stavim stiker i zamolim ga da mi kaže na kojoj je ruci dobio sunce ili smajlija. Kasnije stojimo ispred ogledala, dok dete sebe gleda, treba da podigne levu ili desnu ruku ili nogu. Onda kada deteta ovo savlada, isključujemo čulo vida, odnosno treba da zatvori oči ili da stavi nešto preko njih, tada ih dodirnite po ramenu, a oni treba da kažu da li je levo ili desno. Sledeći nivo u ovim igrama, jeste da postavite dete na određenoj udaljenosti od nekog predmeta, do kojeg ono treba da dođe zatvorenih očiju, samo na osnovu vašeg dodira njegovog levog ili desnog ramena, dok dodir čela znači da treba da ide napred. Cilj je da ne koristite reči, a da se dete osloni samo na čulo dodira“, objašnjava Dragina.
„Za čulo dodira je dobra vežbica da postavite u neki džak nekoliko predmeta koje dete treba da imenuje na osnovu opipavanja. U vezi sa ovim je jako bitna prva vežba, odnosno povezivanje slika i seciranje delova. Kada dete ima sliku auta koji se sastoji od četiri gume, krova i slično, u mozgu, ono tada lako povezuje i prepoznaje taj predmet kada oseti te gume ili oblik auta“, priča ona.
„Za vežbice čula mirisa takođe eliminišemo čulo vida, i postavimo im neki poznati miris, poput banane ili pomorandže, što oni treba da prepoznaju. Ako procenite da je dete spremno, možete im ponuditi i neki nepoznat miris.“
6. Pre, posle / više, manje
„U vezi sa vežbama koje uključuju čulo dodira, plastelin ili testo su jako bitni jer deca prave nešto svojim rukama. Ipak, oni su i odličan način da pripremite decu za preškolski i školski uzrast, ali i razvijete njihove jezičke sposobnosti i poznavanje pojmova pre, posle, manje i više. Sve to uz jednostavnu vežbicu, kada vi ili dete, ukoliko je dovoljno staro, napravi od plastelina brojeve 1, 2 i 3, poređajte i zatim ga zamolite da vam navede šta je pre, a šta posle. Zatim ispod svakog broja postavite jednu, dve i tri tačkice od plastelina i pitajte dete da vam kaže gde ima manje, gde više. Ovo je vežbica koja se uglavnom radi sa decom uzrasta 4 ili 5 godina, ali u velikoj meri olkašava prve školske dane“, priča ona.
7. Taktiranje
Dragina objašnjava da jedna simpatična i zanimljiva vežbica na mnogo načina pomaže malim mozgićima u razvoju. Odnosno, dete treba da skoči na svaki slog.
„Kada kažete PA, ono skoči jednom, kada kažete PA-PA, ono skoči dva puta. Tako u šetnji recite „mama“, dete samim tim mora da raslčani reč, uči slogove, ali i brojeve, jer mora da zna da skoči dva puta. U kući možete ovo da praktikujete uz tapkanje rukama. Na ovaj način će deca kasnije mnogo lakše naučiti da pišu i pojam slogovi im neće biti poptuno stran. Dalje ovo možete da prebacite i na reči, pa da dodate „mama sedi“, i da dete treba dva puta da skoči ili tapne rukom jer prepoznaje dve reči“, ističe ona.
8. Vežbanje obe hemisfere
„Ove vežbice su za decu uzrasta 5, 6 godina. Nacrtajte tačkice na papiru i dajte im po olovku u svaku ruku da ih isovremeno povezuju. Zatim detetu na papiru nacrtam brojeve jedan ispod drugog sa obe strane, na primer 4 i 3 paralelno, pa ispod 5 i 6, a ono treba da isovremeno podigne na jednoj ruci 4, na drugoj 3 prstan i stavi ih zajedno na odgovarajuće brojeve. Za decu koja već znaju azbuku i brojeve, možete napisati prvih pet slova i brojeva, a oni treba da povežu slovo A i broj 1, i tako dalje. Na ovaj način vežbaju pažnju, brzinu, ali i povezuju obe hemisfere mozga.“
9. Simbolička igra
„Ove igre su unutrašnji govor, u kojima detetu treba da date slobodu. Dajte mu nekoliko elemenata, u zavisnosti šta ono voli. Na primer neka to bude kućica sa kuhinjom i članovima porodica. Tada gledam šta će dete uraditi, koga će uključiti, kako će razvijati priču, da li će korisiti predloge i priloge. Ukiliko se desi da dete nema ideju, ja mu dam neku. Na ovaj način možete videti u kom pravcu se razvija i da li se razvija dečiji mozak, kao i koji prag inteligencije je prisutan“, priča Dragina.
10. Prepričavanje i igranje uloga
„Pročitajte deci priču, zatim krenite sa nizom pitanja ili navodite kako treba da prepričaju. Takođe, igranje uloga je jako učinkovito. Izvucite nekog malog heroja ili ispričajte neki događaj kao priču. Na taj način se deca uklučuju, dodaju svoje verzije i otvaraju se sve više“, objašnjava ona.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
