Šta može da vas nauči psiholog kojeg obožava Jelena Đoković

Jelena Đoković u poslednje vreme često na svojim Instagram storijima objavljuje razne intervjue dr Gabora Matea. On je ugledni lekar, psiholog i pisac nekoliko veoma popularnih i prodavanih knjiga.

Ključne teme kojima se Mate bavi su trauma i njen uticaj na psihičko i fizičko zdravlje, a takođe je stručnjak za lečenje bolesti zavisnosti.

Koje su osnovne ideje ovog zanimljivog psihologa, koji je trenutno jedan od najuticajnih na svetu?

Ko je dr Gabor Mate?

Mate je rođen u Mađarskoj tokom Drugog svetskog rata, kada su nacisti okupirali zemlju. Gaborova porodica je bila jevrejska. Nacisti su Gaboru ubili baku i dedu. Njegov otac je bio primoran da svakodnevno radi težak posao za naciste. Gaborova tetka je nestala.

Gabor je bio tek beba, tako da nije mogao znati ove stvari. Ali verovatno je mogao da oseti majčinu duboku tugu i stres - traumu koja je kasnije postala centralni deo njegovih istraživanja.

Njegova porodica je emigrirala u Kanadu 1956. godine. Mate je vodio privatnu lekarsku praksu u Vankuveru više od dvadeset godina. Takođe je sedam godina bio medicinski koordinator Odeljenja za palijativnu negu u bolnici u Vankuveru. Trenutno je lekar u hotelu Portland u centru Vankuvera, koji služi kao utočište ljudima u nevolji.

Mnogi njegovi pacijenti pate od mentalnih bolesti, zavisnosti od droga i HIV-a. Detaljno je pisao o svojim iskustvima u radu sa zavisnicima u knjizi "U carstvu gladnog duha". Napisao je i knjigu "Kada telo kaže ne" o uticaju traume na zdravlje, kao i "Rasuti umovi", o poremećaju deficita pažnje.

Njegova poslednja knjiga, koja još uvek nije prevedena na srpski, zove se "Mit o normalnom" i govori kako su standardi naše "kulture normalnosti" destruktivni po zdravlje. U društvu u kojem su profit i lični prosperitet najveće vrednosti, trauma ima na pretek, a ljudi su naterani da u tišini podnose bol i sramotu. Posledica ove mračne etike, dr Mate ilustruje, utiče na naša tela, ozbiljno oštećujući našu psihu i gurajući nas ka individualnom i društvenom samouništenju.

Najvažnije ideje dr Gabora Matea

Tema koja se ponavlja u Mateovim knjigama je uticaj detinjstva osobe na njeno mentalno i fizičko zdravlje kroz neurološke i psihološke mehanizme.

On opisuje značajnu ulogu „ranih taruma“ tj. stresa, maltretiranja i posebno zlostavljanja u detinjstvu, na podložnost zavisnosti u kasnijim godinama života. Sam Mate opisuje kako je bio zavisnik od kupovine muzičkih ploča.

Dr Mate definiše zavisnost kao svako ponašanje ili supstancu koju osoba koristi ili u kojoj učestvuje, a ima negativne posledice. Osoba pokušava da prestane, ali će žudeti za supstancom ili ponašanjem i na kraju će se vratiti štetnom obrascu. Prema ovoj definiciji postoji mnogo stvari u modernoj kulturi koje imaju potencijal da postanu zavisne, kao što su kockanje, seks, posao i naravno droga.

On tvrdi da „rat protiv droge“ zapravo kažnjava ljude zato što su bili zlostavljani i dublje učvršćuje zavisnost, jer studije pokazuju da je stres najveći pokretač recidiva. On kaže da sistem koji marginalizuje, ostrakizuje i institucionalizuje ljude u ustanovama, samo pogoršava problem.

Dr Mate napominje da rana iskustva imaju ključnu ulogu u oblikovanju čovekove percepcije sveta i drugih. Psiholog tvrdi da emocionalni obrasci naučeni u detinjstvu žive u sećanju ćelija mozga i pojavljuju se u međuljudskim interakcijama. Mateov stav je da pacijente stoga treba ohrabriti da istraže svoje detinjstvo i uticaj na njihovo ponašanje u odraslom životu.

"Sećam se kako sam došao kući sa putovanja, a moja supruga nije bila na aerodromu da me pokupi. To je u meni pokrenulo duboko ukorenjeno sećanje na to da me je majka dala strancu kada sam imao 11 meseci. Odjednom, ova bol zbog napuštanja je bila oživljena. Ljudi koji su traumatizovani imaju tendenciju da se zaglave u veoma dečjim reakcijama. Tako da sam reagovao na svoju ženu kao da sam beba od 11 meseci", slikovito je objasnio dr Mate.

Sve u svemu, on tvrdi da ljudi imaju koristi od holističkog pristupa sopstvenom zdravlju.

Dr Mate ima i zanimljive uvide o roditeljstvu. Živimo u društvu u kojem po prvi put u istoriji deca provode većinu vremena daleko od roditelja, zbog posla. On tvrdi da je uloga i prisutnost roditelja najvažnija za zdrav razvoj mozga deteta.

"Značajan procenat Amerikanki se vraća na posao u roku od dve nedelje nakon porođaja. I tako, kada su žene ekonomski prinuđene da se vrate na posao, to odvajanje od majke je preteško za dete. I tako deca imaju taj nagon privrženosti, ali u dečjem mozgu ne postoji ništa što detetu govori za koga da se veže. To je kao pače koje se izleže iz jajeta. I poželjno je da se osloni na majku patku ako je majka patka tamo.  Pače će se osloniti na sve što se kreće, uključujući mehaničku igračku koja bi ga mogla negovati", objasnio je.

"Ljudska odojčad su ista. Dakle, kada roditelji nisu u blizini, vežu se za bilo koga. To znači da mala deca ovih dana zapravo dobijaju značajan uticaj, ne od zdravih, utemeljenih, zrelih odraslih, već od svojih nezrelih vršnjaka. I to je katastrofa u razvoju, i stvara sve vrste problema", kaže dr Gabor Mate.

***
BONUS VIDEO: Kome poveravamo decu na čuvanje