Kad vas neko nipodaštava, psiholozi kažu da je ovo jedini pravi način da se uzdignete iznad situacije

Možda ste se poverili prijatelju i rekli mu da imate finansijskih problema i da jedva spajate kraj s krajem. Drugi ljudi u vašem okruženju deluju kao da nemaju problema, pa biste želeli da to ne postane opštepoznato. Međutim, dok ste sedeli na zajedničkom ručku, vaš prijatelj ponudi da plati za vas jer "očigledno ne možete sebi da priuštite ovo sada". Osramoćeni ste, besni, i danima nakon toga ne možete da se oslobodite tih osećanja.

Dobar odnos temelji se na poverenju, a kada se nešto ovako dogodi, teško je zamisliti kako ćete ikada prevazići ovu situaciju. Ipak, prema novim istraživanjima, postoji način.

Nipodaštavnje u društvu i njegovi efekti na ličnost

Profesorka Sandra Kosta i njene kolege sa Instituta za univerzitetske studije u Lisabonu (ISCTE) definisali su u svom istraživanju društveno nipodaštavanje kao oblik maltretiranja na radnom mestu, što je česta pojava. Iako su zlostavljanje, uvrede i agresija očigledniji oblici mobinga, nipodaštavanje se često odvija neprimetno, sa stalnim i dugotrajnim prizvukom koji ga prati. Kolega koji vam fizički preti verovatno će biti opomenut, ali onaj koji se bavi suptilnijim oblicima maltretiranja lako može da se izvuče.

Oblici socijalnog nipodaštavanja, kako autori ovog istraživanja ističu, uključuju širenje glasina, uskraćivanje informacija, isključivanje ili izolovanje kolege, preuzimanje zasluga za njihov rad, ili sabotiranje. Negativni efekti na zaposlene uključuju "osećaj nesigurnosti i ranjivosti na radnom mestu", a mogu dovesti do "smanjene produktivnosti, povećane stope fluktuacije i angažovanja u kontraproduktivnim radnim ponašanjima" (npr. krađa kancelarijskog materijala, odugovlačenje sa završavanjem projekata). Socijalno nipodaštavanje takođe može uzrokovati psihosomatske bolesti.

Ipak, postoje načini da se izađe iz ove užasne situacije. Teorija u organizacionoj psihologiji poznata kao model "zahteva i resursa" (Job Demands-Resources model, JD-R) predlaže da ljudi imaju psihološke resurse iz kojih mogu da crpe kako bi ublažili negativne efekte problema na poslu, poput stresa.

Autori istraživanja predlažu da dva resursa na koja ljudi mogu da se oslone kada su mete nipodaštavanja, jesu oproštaj i osveta. Obe ove strategije, tvrde autori, "pružaju pojedincima osećaj samopouzdanja u radnom okruženju, čineći ih sposobnijim da se nose sa zahtevima posla"

Osveta ili oproštaj zbog - šta je bolje?

Opšti model koji je portugalski istraživački tim ispitivao predlaže da socijalno nipodaštavanje može dovesti do osećanja negativnog afekta, što može izazvati somatske (telesne) tegobe. Osveta i oproštaj služe kao dva mehanizma suočavanja koji mogu neutralisati negativni afekt i time smanjiti šanse da zaposleni razviju telesne simptome. Koristeći studente na smeru Menadžmenta kao regrutere za učešće u istraživanju, autori su testirali svoj model na uzorku od 229 zaposlenih (prosečna starost 36 godina) koji su ispunjavali upitnike tri puta tokom mesec dana.

Merenje stepena nipodaštavanja obuhvatilo je stavke poput "Moji kolege su mi davale 'tihi' tretman". Stavke vezane za oproštaj uključivale su "Pustio/la bih negativna osećanja koja imam prema njima", a stavke vezane za osvetu formulisane su u kontekstu misli ili razmišljanja, kao što je "Želeo/la bih da im se nešto loše desi".

Stavke negativnog afekta obuhvatale su ocene emocija kao što su strah, nervoza, iritacija, neprijateljstvo, uznemirenost i distres. Na kraju, somatske tegobe uključivale su probleme sa snom, glavobolje, bolove u leđima, umor i nedostatak energije. Pošto je istraživanje koristilo princip odložene analize (kada se koriste podaci prikupljeni u različitim periodima), nipodaštavanje u prvom periodu moglo je biti korišćeno kao prediktor negativnih ishoda u drugom periodu, mesec dana kasnije.

Kada se sada definišu ove skale, možete da razmislite o tome kako se osećate kada vas neko nipodaštava, kao što je bio slučaj sa vašim prijateljem na ručku. Još preciznije u vezi sa ovim istraživanjem, pokušajte da se setite trenutka kada ste bili (ili jeste?) meta maltretiranja na poslu i zamislite svoje reakcije.

Rezultati istraživanja

Kao što su autori predvideli, radnici koji su prijavili veće nivoe nipodaštavanja imali su i veće nivoe negativnog afekta koji su se na kraju pretvorili u više somatskih tegoba. Jedina strategija koja je neutralisala efekat potkopavanja bila je oproštaj.

Zašto je oproštaj bio tako efikasan? Kosta i saradnici sugerišu da ova strategija funkcioniše jer omogućava ljudima da prevaziđu "oslabljujuće misli i emocije nastale usled međuljudskih povreda". Osveta ne neutralizuje te negativne efekte, već samo služi da ih poveća ili eskalira. Takođe, autori sugerišu da oproštaj nadmašuje osvetu kada ljudi žele da održe pozitivne odnose sa osobama koje vole ili sa kolegama sa kojima moraju da nastave da rade.

Prelazak od osvete ka oproštaju

Sada, prisećajući se vremena kada ste bili maltretirani, možda vam misli o osveti preplave um. Pitate se kako bi ikada bilo moguće oprostiti osobi koja vas je toliko nemilosrdno i javno povredila. Zatim se zapitajte da li vas ove fantazije zapravo čine srećnijima.

Pokušajte umesto toga da se setite vremena kada ste nekome oprostili, možda u situaciji sličnoj onoj nesrećnoj sceni sa ručka. Umesto da vas preplavi gnev, pronašli ste način da doživite ono što autori nazivaju "transformativnim procesom, koji može da "poboljša konstruktivnu komunikaciju, smanji agresiju i podstakne osećanje bliskosti".

Oproštaj ima dodatnu korist kao alternativa osveti. Kada angažujete misli o osveti, ostajete zaglavljeni u začaranom krugu u kojem stalno ponavljate štetne scenarije. Mnogo je teže napustiti tu fazu i krenuti ka pomirenju. Bolje je, prema istraživanju ISCTE-a, pronaći način da popravite štetu koju je nanelo maltretiranje, piše Psychology Today.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram