Najveće istraživanje o sreći traje 84 godine i otkriva da li je sve u parama

Univerzitet Harvard je 1938. započeo istraživanje pod nazivom „Studija razvoja odraslih“. Glavni cilj studije, koja je jedna od najsveobuhvatnijih koje postoje na ovu temu, bio je da utvrdi šta ljude zaista čini srećnim.

U početku je u studiji učestvovalo 700 mladića - neki od njih su živeli u ugodnim uslovima, dok su drugi pripadali siromašnijim društvenim slojevima u Bostonu.

Istraživači su pratili ove ljude tokom njihovog života da bi proučavali kako su tražili i na kraju izgradili svoju sreću.

Studija je u poslednjem periodu obuhvatila uzorak od više od 1.000 muškaraca i žena, među kojima su i deca prve generacije volontera. Trenutni direktor istraživanja je psihijatar Robert Valdinger, koji je takođe zen majstor.

Razrađujući rezultate prikupljene tokom ovih prve 84 godine, profesor Valdinger je priložio mali nacrt onoga što bi se moglo nazvati "dobar život".

Ono što nas najviše čini srećnim: kvalitet naših odnosa

Jedan od najvažnijih zaključaka studije o razvoju odraslih je da su ljudi srećni kada imaju kvalitetne ljudske odnose.

„Otkrili smo da oni koji su zadovoljniji svojim odnosima i koji uspostavljaju čvršću vezu sa drugima, duže ostaju boljeg zdravlja“, rekao je Valdinger.

Ako se pitate šta se smatra kvalitetnom vezom, naučnik je rekao da je to odnos u kome se osećamo prijatno i u kom možemo da budemo svoji. Ova vrsta veze se može formirati sa partnerom, sa porodicom ili sa prijateljima i kolegama iz škole ili posla.

Novac i slava

U više navrata, studija je ponudila učesnicima neke upitnike o njihovoj koncepciji "sreće" i upitala ih šta bi ih usrećilo. Čak 80% ljudi je reklo da bi bili srećniji kada bi imali više novca, a 50% je reklo da bi im slava donela sreću.

Međutim, ponovnom analizom rezultata nakon poboljšanja ekonomskog stanja ili društvenog uspeha ovih ljudi, otkriveno je da ideja koju su imali, u stvarnosti, nije odgovarala njihovom osećanju nakon poboljšanja.

Moglo bi se reći da oni koji ovako razmišljaju ne žele da priznaju da ono što traže, nije ništa drugo do odobravanje, poštovanje i druženje. Ne shvatajući to, ovi ljudi su uvereni da će novac i slava biti sredstvo za postizanje boljih i emotivnijih veza.

To znači da, čak i ako toga nisu uvek svesni, duboko u sebi veruju da bi, da su bogatiji ili slavniji, imali veću vrednost u očima drugih, što je netačno.

Istina je da slava i novac povećavaju popularnost, ali često te nove veze nisu autentične, nisu zasnovane na istinskom poštovanju. Mnogi ljudi prilaze onima koji su bogati i slavni samo zbog koristi koje mogu dobiti, ali ne zato što osećaju iskrenu naklonost prema njima.

Zašto nismo svi srećniji?

Izgradnja kvalitetnih odnosa nije tako jednostavna jer da bismo izgradili kvalitetne veze, moramo da budemo velikodušni, dobri, strpljivi i empatični.

Zaključak studije na Harvardu je veoma jednostavan: svi mi tražimo da budemo voljeni. Ovo bi bio sinonim za sreću. Ipak, često nismo u mogućnosti da izgradimo autentične i ljubavne odnose jer sami nismo razvili sposobnost davanja ljubavi.

***

Bonus video: Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni