Nismo hteli da se više zadužujemo zbog kirije, doneli smo ludu odluku i bolje nam je nego ikad

Kirija koja samo raste, nebrojeni računi, krediti koje nikako otplatiti… Većina nas dobro zna da su troškovi života sve veći, ali šta možemo da učinimo tim povodom?

Ispostavlja se da ima onih hrabrih koji se odvaže za nesvakidašnji potez u želji da sebi olakšaju i da svoj kućni budžet, ali i način života, sasvim reorganizuju.

Jedan mladi par je rešio da ne živi više u iznajmljenom stanu i da novu etapu započne u maloj kući na točkovima.

Arhitekta Robert i pedijatrijska sestra Samanta Garlou iz Amerike izgradili su pre nekoliko godina svoju malu kuću od 19 kvadrata za oko 22.000 evra.

Bilo im je dosta davanja para za kriiju i rešili su da nešto promene.

Nisu želeli da ulaze u nove kredite i napravili su svoj novi dom za 14 meseci - vikendima. Onda su se tu uselili sa svojom devetomesečnom bebom.

I kako izgleda život u malom domu?

„To je veoma prijatno iskustvo koje ne može da se uporedi ni sa čim. Izuzetno smo spokojni jer našu ćerku odgajamo u najčistijoj, najzdravijoj kući u kojoj smo ikada živeli, a dodatni bonus je to što je uvek držimo na oku“, kažu oni.

Kažu i da nikad nije bilo pitanje kako će bebu tu odgajati jer je suština u načinu života koji su tako dobili. Ona ima sve što joj je potrebno, a oni su naučili da se prilagode.

„Za mnoge od nas male kuće su jednostavno sredstvo za postizanje cilja. Prava pokretačka snaga ovih alternativnih stanova je što vas podstaknu da se okrenete željenom načinu života. Tako značjano smanjite troškove i ne morate da radite non-stop da biste namirili sve dažbine i da biste bili na nuli.“

Kažu i da novac ne može da nam kupi vreme i da je sjajno što sada mogu da ga potroše smisleno. Mala kuća im je dala tu priliku – da preraspodele vreme najbolje moguće.

„Odustali smo od klasičnog principa rada, značajno smanjili troškove, uzeli duže porodiljsko odsustvo, manje radimo i pritom radimo od kuće, pa više uživamo sa onima koje volimo, posebno sa našom bebicom.”

Njih dvoje su prethodno živeli u jednosobnom stanu od 60 kvadrata u potkrovlju stare zgrade gde je zimi bila promaja, a leti nepodnošljivo vruće.

Pre nego što su se preselili, podelili su sve svoje suvišne stvari porodici i prijateljima.

U svemu tome, Robert je objasnio da mala kuća ne mora da bude dom u kom ćete biti zauvek.

„Pored broja kvadrata, najveća razlika između tog stana i naše male kuće je kvalitet. Bilo je neverovatno useliti se u dobro dizajniranu i izgrađenu kuću sa efikasnim grejanjem i hlađenjem i velikim prozorima sa dvostrukim staklom koji pružaju puno prirodnog svetla, bez promaje i kondenzacije. Taj dom u kom bismo ostali zauvek je sve manje izvodljiva ideja. Živimo u vremenu kada ljudi često menjaju lokacije zbog zaposlenja i dinamike porodičnog života kako deca odrastaju i osamostale se.“

Oni su u svojoj maloj kući dobili najbolji mogući prostor u kom mogu da se po prvi put ostvare kao roditelji, a uspeli su i da srede svoje finansije, vrate studentske kredite, pa sada više putuju, a manje rade i provode više vremena zajedno kao porodica.

„Živećemo stalno u ovoj maloj kući sve dok to bude dobro funkcionisalo, a onda ako odlučimo da se preselimo u nešto što je bolje za porodicu koja srate, preuredičemo malu kuću u studio u dvorištu ili je iznajmljivati“, kažu oni i dodaju da su male kuće zapravo sjajno sredstvo jer otvaraju mnoge mogućnosti koje inače ne bi bile izvodljive za mnoge ljude.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram