Ja sam mama i psihološkinja - ovo je veština koju većina roditelja ne nauči svoje dete, a ključna je za život

Njen tekst o vaspitanju objavljen na CNBC prenosimo u celosti:

Postoji jedna fraza koju često čujem od roditelja: "Samo želim da moja deca budu srećna."

Ali kao dečiji psiholog i majka troje dece, videla sam kako fokusiranje na sreću, umesto na otpornost, može učiniti više štete nego koristi.

Naravno, ne želim da moja deca budu nesrećna. Ali kada sreću postavimo kao cilj, počinjemo da posmatramo njihova neprijatna osećanja kao problem koji treba rešiti, umesto kao emocije koje treba tolerisati. A kada se borimo da budemo prisutni uz teške emocije svoje dece, nesvesno ih učimo da su ta osećanja loša ili čak preteća.

Vremenom, deca uče da izbegavaju neprijatnost umesto da nauče kako da je tolerišu. Deca ne mogu da nauče da podnesu osećanja koja mi ne podnosimo kod njih. Što se više fokusiramo na njihovu sreću, to manje osećanja nauče da procesuiraju.

A to je recept za anksioznost, krhkost i nesigurnost, što ih na kraju može dovesti do toga da kao odrasli budu nesrećni.

Naučite decu otpornosti

Sreća ne dolazi iz izbegavanja teških osećanja – dolazi iz učenja kako da ih tolerišemo. Što više pomažemo deci da se nose sa neprijatnim emocijama, umesto da ih pokušavamo eliminisati, manje prostora te emocije zauzimaju u njihovom životu.

Drugim rečima, izgradnja otpornosti u detinjstvu omogućava sreći da prirodno proizađe iz osećaja unutrašnje stabilnosti, a ne iz izbegavanja teških situacija po svaku cenu.

Kada sledeći put vaše dete bude uznemireno, razmotrite ove savete kako biste mu pomogli da izgradi otpornost:

Regulišite sebe. Jedan od glavnih razloga zbog kojih brzo uskačemo da "popravimo" situaciju jeste naša sopstvena nelagoda. Gotovo kao da mešamo emocije svog deteta sa sopstvenima. Koristite ovu mantru: "Ja sam siguran/sigurna, ovo nije hitna situacija, mogu da se nosim s ovim."

Sedite uz njih, ne popravljajte. Biti prisutan uz emocije svog deteta može značiti jednostavno reći: "Da, razumem da se tako osećaš," ili "Uh, da, razumem te," ili čak samo polako klimati glavom, maziti ih po leđima i ne reći ništa.

Gledajte svoje dete kao sposobno. Kada se podsetite da vaše dete može da se nosi sa teškim emocijama, manje je verovatno da ćete mu pružiti lak izlaz iz situacije. Kada ostanete smireni u njihovoj oluji emocija, modelujete otpornost – a oni to upijaju od vas.

Otpornost je ključ za budući uspeh

Kada se fokusiramo samo na sreću naše dece, nesvesno im šaljemo poruku da su neprijatna osećanja – frustracija, tuga, bes, ljubomora – opasna. Umesto da sede sa tim emocijama i rade kroz njih, deca uče da ih izbegavaju ili da ih se plaše.

Kada odrastu, takva deca postaju odrasli koji se osećaju nespremno za neizbežne životne izazove. Još gore, pošto su njihova tela neupućena u upravljanje stresom i naviknuta na stalnu potragu za srećom, sklona su da izbegavaju izazove, povlače se od novih iskustava i imaju poteškoće da se oporave od neuspeha.

Dakle, ne, ne želim samo da moja deca budu srećna. Želim nešto dublje, nešto stabilnije: želim da se osećaju sigurno u svojoj koži, bez obzira na to šta im život donese. Želim da moja deca budu otporna – jer je, paradoksalno, otpornost temelj prave sreće.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram