Zašto učimo decu da njihov bol nije bitan

Kad se dete, recimo, spotakne i malo povredi ili posvađa sa drugarom, i pre nego što uopšte ima priliku da progovori, vi kažete: „Dobro si“.

To zvuči utešno. Čak i ohrabrujuće. Ali nije.

Rim Ruda je ekspertkinja za decu i na osnovu 200 mališana koje je proučavala ona je za CNBC rekla da je videla da ova dobronamerna i vrlo česta fraza izaziva dugoročnu štetu onako kako većina roditelja nikada ne bi rekla. Zapravo, ta fraza koja na prvi pogled deluje tako bezopasno nešto je najopasnije u roditeljstvu, smatra ona i objašnjava zašto je tako.

Deca sumnjaju u sopstvene emocije

Kada je dete vidno uznemireno i čuje „dobro si“, to mu šalje zbunjujuću poruku - ono što osećam nije stvarno. Vremenom to decu odvaja od njihovog unutrašnjeg emocionalnog sveta i zbog toga ne veruju u sopstvene instinkte.

Obezvređujete dete kad mu najviše trebate

Možda to kažete sa ljubavlju, ali dete čuje: „Tvoja osećanja nisu važna.“ A odbacivanje – koliko god suptilno bilo – uči fa da su uteha i povezanost tu samo kada je ono mirno. Tu počinje emocionalno potiskivanje.

Ometa obradu emocija

Emocije konstantno prolaze kroz nas, a kada prekinemo taj prirodni proces preuranjenim uveravanjem, oduzimamo deci sposobnost da identifikuju, imenuju i regulišu svoje emocije. Umesto da gradimo otpornost, gradimo izbegavanje.

Poručuje da je ljubav uslovljena

Nesvesno frazama poput „dobro si“, „prestani da plačeš“ ili „ne plaši se“ detetu usađujemo verovanje da mora da potisne svoje emocije da bi bilo prihvaćeno. A kada se javi osećaj da je ljubav uslovljena, onda emocionalna bezbednost, koja je temelj mentalnog zdravlja, počinje da se raspada.

Menja dečji odgovor na stres

Nervni sistem se razvija kroz ponavljajuća iskustva. Kada je dete uznemireno i susreće se sa odbacivanjem umesto podrške, njegovo telo uči da nije bezbedno izražavati emocije. Vremenom to može da preoblikuje detetov nervni sistem tako da očekuje distancu, pa neće imati poverenja i sigurnosti da bude ono što jeste.

Šta reći umesto „dobro si“

Deci nije potrebna popravka – potrebno im je da osećaju. I što je još važnije, potrebno im je da znaju da je bezbedno osećati, posebno pred vama. Evo snažnih alternativnih pristupa kojima ćete potvrditi detetov unutrašnji svet i dati im emocionalnu snagu:

„Verujem ti.“

„Tvoja osećanja imaju smisla.“

„Ovde sam sa tobom.“

„Ne moraš biti dobro sada.“

„Video sam šta se desilo. Kako se osećaš?“

Ove fraze i umuruju i jačaju. One uče vaše dete da su njegove emocije važne, da može da veruje sebi, da nije samo.

Pritom, znajte da navikavanje na ove odgovore traži vreme i vrlo je verovatno da ćete povremeno ponovo kazati „dobro si“. I to je takođe u redu. Cilj je da praktikujete takozvano svesno roditeljstvo kojim se kod deteta emocionalna sigurnost gradi, a ne potkopava.

Ove situacije mogu izgledati nevažno, ali zapravo pomažu da dete dobije snažnu emocionalnu osnovu koja je svakako neizmerno važna za dalje odrastanje i snalaženje u životu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram