Zaključak istraživanja koje je trajalo 50 godina: Ovaj tip dece kasnije u životu bolje zarađuje

Suprotno sa uvreženim mišljenjem da siledžije u školi ne doguraju daleko u kasnijem životu, nova studija stručnjaka sa Instituta za društveno i ekonomsko istraživanje Univerziteta u Eseksu pokazala je da je zapravo verovatnije da će biti zadovoljniji na poslu i imati poželjnije funkcije.

Istraživanje je koristilo podatke skoro 7.000 ljudi rođenih 1970-ih, a stričnjaci su analizirali podatke i mišljenja školskih nastavnika koji su procenjivali dečje društvene i emotivne veštine kada su imali 10 godina, a onda uporedili sa njihovim trenutnim životnim pozicijama 2016. godine kada su imali 46.

„Otkrili smo da su ona deca, za koju su nastavnici ocenili da imaju problema sa pažnjom, odnosom sa vršnjacima i emotivnom nestabilnošću, kasnije u životu zarađivala manje. Iznenadilo nas je, međutim, da smo otkrili snažnu vezu između agresivnog ponašanja u školi i bolje zarade tokom života“, kaže jedna od autorki studije, profesorka Emilija del Bono.

Sasvim je moguće da su učionice mesta konkurencije i da se deca pomoću agresije adaptiraju da bi pobedila.

„Takvo ponašanje kasnije nose i na radno mesto gde nastavljaju da se agresivno nadmeću za bolje plaćene poslove. Možda bi trebalo da preispitamo disciplinovanje u školama i kanališemo ovu karakteristiku kod dece na pozitivniji način“, istakla je Del Bono, prenosi RTS.

Napominje i da bi u zvaničnim krugovima trebalo prepoznati važnost društveno-emotivnih veština i doneti mere kako bi se takvo ponašanje promovisalo.

„Naše analize pokazuju da bi morali da više podržimo one koji se muče sa pažnjom i gradivom ili sa prijateljima i emocijama – kako bismo sprečili dugoročan negativni uticaj na njih tokom života“, istakla je autorka studije.

Zajedno sa svojim kolegama Benom Eteridžom i Polom Garsijom, Del Bono je koristili nastavničke odgovore na više od 60 pitanja vezanih za ponašanje svakog deteta.

Što su nastavnici više primećivali probleme u ponašanju – poput agresivne naravi, siledžijstva ili zadirkivanja druge dece – to su bile veće šanse da ta deca 2016. godine budu na boljim pozicijama i više zarađuju.

Sa druge strane, ona deca sa slabijom pažnjom, koja su imala problem sa završavanjem zadataka, emotivnim problemima i koju su nastavnici opisali kao „zabrinutu“, „anksioznu“ ili „uzvrpoljenu“ – kasnije tokom života su zarađivala manje od svojih vršnjaka.

Dalje analize su pokazale da do 16. godine „problematična“ deca su bila društvenija i da su imala veće šanse da počnu da puše i završe u zatvoru u nekom trenutku.

Del Bono takođe ističe i da su se očekivanja o dečjem ponašanju promenila od 80-ih godina, kao i da su mnogi učesnici studije odustali ili nisu dočekali njen kraj, što je uvek faktor sa ovakvim tipom dugotrajnog istraživanja.

„Gubimo više onih sa višim stepenom problematičnog ponašanja“, dodala je ona.

Nova studija naslanja se na prethodna istraživanja ekonomista, poput Nikolasa Papadžordža, koja su utvrdila da ponašanje povezano sa agresijom i hiperaktivnošću vodi nižem stepenu obrazovanja, ali višim zaradama.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram