Zaboravite na egzotične supernamirnice: Ovo voće raste kod nas, sada mu je sezona i pravo je malo nutritivno blago

Avgust i početak jeseni upravo su period kada stiže glavni rod smokava. Kod mnogih sorti postoji manji, rani rod početkom leta, dok obilnija sezona počinje tokom avgusta i može da traje do oktobra.

Osim što je jedna od onih namirnica koje praktično imaju ukus deserta bez ikakvih dodataka, smokva donosi i vlakna, kalijum, kalcijum, magnezijum, bakar i druge mikronutrijente. U 100 grama svežih smokava ima oko 74 kalorije i približno 2,9 grama vlakana, uz oko 232 miligrama kalijuma.

Zbog toga je sada pravi trenutak da ih ubacimo u jelovnik dok ih ima svežih.

Zašto su smokve dobre za varenje

Jedna od najvećih prednosti smokava upravo su dijetalna vlakna.

Vlakna imaju važnu ulogu u normalnom funkcionisanju digestivnog sistema. Rastvorljiva vlakna privlače vodu i usporavaju varenje, dok nerastvorljiva povećavaju volumen stolice i pomažu redovnom pražnjenju creva. Ishrana bogata vlaknima povezuje se i sa povoljnijim sastavom crevnog mikrobioma.

Smokve uz vlakna sadrže i jedinjenja koja mogu imati prebiotičko dejstvo, odnosno služiti kao hrana korisnim bakterijama u crevima.

Naravno, dve ili tri smokve neće magično rešiti sve probleme sa varenjem, ali mogu biti vrlo ukusan način da tokom dana unesemo još malo vlakana.

Slatke jesu - ali to nije razlog da ih izbegavamo

Zrela smokva može da bude toliko slatka da lako zameni kolač, pa ne čudi što mnogi pretpostavljaju da je prepuna šećera.

I zaista, smokve prirodno sadrže šećere. Stručnjaci zbog toga savetuju da se u njima uživa umereno, posebno kada je reč o suvim smokvama, kod kojih su šećeri i kalorije mnogo koncentrisaniji nego u svežem voću.

Drugim rečima, nema potrebe da ih se plašimo - ali kao i sa svakim veoma slatkim voćem, količina je važna.

Malo voće sa zanimljivim mineralnim sastavom

Smokve nisu čudotvorna namirnica, ali njihov nutritivni profil jeste zanimljiv.

Sadrže kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, bakar i vitamin K, mada jedna porcija sama po sebi neće zadovoljiti dnevne potrebe za tim nutrijentima.

Sadrže i biljna jedinjenja poput polifenola i drugih antioksidansa. Istraživanja ovih komponenti su zanimljiva, ali kada se govori o konkretnim zdravstvenim efektima smokava, važno je ne praviti velike zaključke iz laboratorijskih ili studija na životinjama - za mnoge od tih potencijalnih koristi potrebno je još kvalitetnih istraživanja na ljudima.

Zato je možda najbolji način da o smokvi razmišljamo mnogo jednostavniji - kao o hranljivom sezonskom voću, a ne kao o leku.

Sveže ili suve smokve

I jedna i druga varijanta mogu biti deo dobre ishrane, ali postoji važna razlika.

Kada se smokva osuši, izgubi veliki deo vode, pa u istoj količini proizvoda dobijamo mnogo koncentrisaniji izvor energije i prirodnih šećera. Zbog toga je mnogo lakše pojesti šest suvih smokava nego šest svežih, a da pritom ne primetimo koliko smo zapravo pojeli. Šest suvih smokava može da sadrži oko 24 grama šećera.

Sveže smokve zato su tokom sezone odlična opcija kada želimo veću količinu voća sa manje kalorijske koncentracije.

Kako da prepoznate dobru smokvu

Za razliku od nekog voća koje nastavlja da sazreva nakon branja, kod smokava je posebno važno izabrati već zreo plod. Dobra smokva treba da bude mekana na blag pritisak, ali ne gnjecava, a sitne pukotine ili blago naborana kožica ne moraju da znače da je plod loš.

I ne kupujte ih za sledeću nedelju.

Sveže smokve su prilično osetljive i brzo propadaju. Preporučuje se da se čuvaju u frižideru i pojedu za svega nekoliko dana.

Sa čim da jedete smokve

Smokvu možete prepoloviti i dodati grčkom jogurtu, ovsenoj kaši ili salati, servirati je uz orašaste plodove i sir ili kratko zapeći. Njena prirodna slatkoća znači da vrlo lako može da preuzme ulogu deserta.

I možda je baš zato jedna od najboljih namirnica ovog dela leta.

Dok društvene mreže svake sezone otkrivaju neku novu egzotičnu superhranu, smokva je podsetnik da hranljivo, sezonsko i neverovatno ukusno ponekad već raste mnogo bliže nego što mislimo.