Treba li biti prijatelj svom detetu

Brojni roditelji misle da treba, a među njima je dosta onih koji sami nisu imali takvo iskustvo, odnosno možda su imali vrlo stroge roditelje pa sa svojim detetom žele učiniti sve potpuno suprotno.

To je pohvalno, ali je važno da se ne zaborave neke stvari.

U suprotnom se zadire duboko u permisivan stil roditeljstva koji može ostaviti negativne posledice i na dete i na roditelja, piše Zadovoljna.hr.

Permisivan ili popustljiv stil vaspitanja podrazumeva emotivnu nežnost, ali istovremeno slabu kontrolu. Takvi roditelji su emotivno vrlo osetljivi. Oni svom detetu daju veliku podršku, ljubav i nežnost, ali imaju premale zahteve i vrlo slabu ili nikakvu kontrolu nad detetovim ponašanjem. Ispunjavaju sve želje i zahteve, ali to se dugoročno gledano vrlo negativno održava na decu i preslikava na njih i kad odrastu.

Naime, takva su deca vrlo često nesigurna, nesnalažljiva u impulsivna, a kada se suoče sa situacijama u kojima njihove želje i zahtevi nisu trenutno ispunjeni, na šta su bili navikli od permisivnog roditelja, skloni su ispadima agresivnosti.

Takođe, praksa je pokazala, kao i brojna istraživanja na tu temu, da roditelj ovakvim ponašanjem doprinosi razvijanju narcisoidnosti kod svog deteta. Upravo o tome govore Džin Tvenge i V. Kit Kembel u svojoj knjizi "The Narcissism Epidemic" (Epidemija narcizma).

S druge strane, ako roditelj doživljava dete kao svog ravnopravnog gotovo odraslog prijatelja, ono može biti pod enormnim stresom. Na primer, kada su Koerner i saradnici za potrebe svog istraživanja intervjuisali ćerke, adolescentkinje razvedenih roditelja kod kojih je bio vidljiv takav način vaspitanja, utvrdili su da situacije u kojima majka ćerki govori sve detalje o razvodu, finansijskim brigama, besu prema bivšem mužu i svim negativnim emocijama koje proživljava, uzrokuje povećan nivo stresa kod deteta, pa i sumnju u kvalitetne partnerske odnose u budućnosti. Dete se ne sme tretirati kao terapeut.

Prijateljstvo koje je poželjno

Ipak, nije nemoguće imati odnos s detetom koji će biti pun nežnosti i pokazivanja emocija. Cilj je što više naginjati prema tzv. autoritativnom vaspitanom stilu – stilu koji kombinuje čvrstu roditeljsku kontrolu i emotivnu nežnost. Roditelji postavljaju zahteve i očekivanja koja su primerena uzrastu deteta, sprovode nadzor i imaju čvrstu kontrolu nad detetovim nepoželjnim obrascima ponašanja, uz ljubav i podršku. Na kraju, time će se podsticati detetovo samopouzdanje, radoznalost, kreativnost i odgovornost.

Postavite granice

Da biste jednog dana imali nežan odnos sa svojim odraslim detetom, na tome morate početi raditi već sada.

Jedna od najlakših zamki u koju roditelji mogu upasti je razmišljanje da ako žele da budu detetov prijatelj - to znači da moraju da ih usreće. Pravo prijateljstvo nije uvek ispunjeno smehom, ali je iskreno. Istinsko prijateljstvo ponekad znači jasno izraziti svoje misli i stavove, a ne samo kimati glavom na sve ono što nam se servira. I upravo takav treba biti odnos s detetom.

Morate mu dati do znanja koja vam njegova ponašanja smetaju i postaviti mu jasne granice. Uostalom, kada smo prijateljski raspoloženi prema nekom, pa makar i ako se ne radi o našem najboljem prijatelju, pazimo na dobrobit te osobe. Udovoljavanje u svemu ne znači paziti na nečiju dobrobit.
Iako se često može čuti da se prema detetu treba ponašati kao prema odrasloj osobi, to ima svoje granice. Dete nije vaša prijateljica s kojom idete na kafu niti psihoterapeut. Budite topli i puni razumevanja, ali uvek uz postavljene jasne granice koje morate detaljno pojasniti detetu.

Naučite da budete tu za dete

Ne morate svoje dete zabavljati 24 sata dnevno i činiti sve da im olakšate baš svaki aspekt života. Naučite jednostavno kako samo da budete tu za njega, u običnoj šetnji, nakon napornog dana u školi. Slušajte ga i podstičite da se samo trudi da ostvari sve što želi. Na kraju krajeva, to su trenuci koje će dete pamtiti, a ne jeste li mu kupili najnoviji model mobilnog.

Radite na sebi

Da biste bili što sigurniji u svoje roditeljske veštine, radite na sebi. Uostalom, kako da budete puni nežnosti i razumevanja prema detetu ako to isto ne pokazujemo prema sebi?

Razumevanje sopstvenih tendencija, hirova i potreba (što je veliki deo emocionalne inteligencije) od presudne je važnosti u bilo kojoj vezi, a to je posebno istinito u roditeljstvu. Morate biti svesni toga kako biste mogli da reagujete u teškim situacijama. Isto tako, što ste samopouzdaniji, to ćete biti bolje opremljeni za roditeljstvo.

*

Bonus video:

https://www.youtube.com/watch?v=x8FKERtoJjw

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram