Tata iz Srbije otkriva kakve su zapravo škole u Danskoj, a Aula nam hitno treba i kod nas

Sajt Nordia Senter objavio je intervju sa tatom iz Srbije, Dejanom Petkovićem, koji se sa porodicom preselio u Dansku i tamo upisao dete u školu. Iz prve ruke on je ispričao kako izgleda danska osnovna škola.

Školovanje u Danskoj je besplatno, dobijaju se knjige i sveske, a traje devet razreda.

"Od petog razreda deca koriste laptop, a ko nije u mogućnosti da ima lično, svoj dobije školski na korišćenje. Kada su to uveli, bilo je roditelja koji su se pozvali na kršenje Ustava, pa je stoga omogućeno da im škola obezbedi. Mada mislim da sada skoro svi imaju svoj laptop. Mobilni telefoni se odlažu prilikom dolaska u školu i vraćaju se posle poslednjeg časa", kaže Dejan.

On je potvrdio da deca u okviru škole mnogo vremena provode napolju.

"Škola često organizuje izlete (bioskop, posete farmama, izleti u prirodu) i takođe je sve besplatno. Ne plaća se ni autobus ako treba negde dalje da idu. Često imaju celodnevne sportske aktivnosti. I bez obzira na vremenske uslove, deca jako mnogo vremena provode napolju, često i pokisnu."

Ocene imaju samo u osmom i devetom razredu, a domaće zadatke deca završavaju za vreme nastave i nemaju nikakve obaveze van škole. Najbitniji predmeti su danski, engleski jezik i matematika i tome se posvećuje najviše pažnja. U nižim razredima pored učitelja, deci još predaju i nastavnici različite predmete danski, engleski, matematika, fizičko, tako da se rano naviknu na više različitih nastavnika.

"Kako mi se čini, ostali predmeti se predaju najviše kroz gledanje dokumentarnih filmova i diskusijama o tome. Sve provere znanja se odvijaju u tajnost i niko ne zna ko je kako uradio sem onoga ko je radio. S druge strane deca u školi u svim razredima imaju dosta praktičnih aktivnosti. Imaju neki predmet kao što je bilo naše domaćinstvo - šiju, kuvaju, oblikuju drvene predmete", priča ovaj tata.

A kakav je odnos roditelja i škole?

"Roditeljski sastanci se održavaju pojedinačno uz prisustvo i deteta. Veliki akcenat se stavlja na dečija osećanja i to kako su prihvaćeni. Moja supruga odlično govori engleski pa smo se nadali da će to biti dovoljno za sporazumevanje, međutim škola nam je na roditeljskim sastancima obezbedila prevodioca koji zna srpski (ili neki drugi od jezika iz bivše Jugoslavije). U svakom slučaju, i bez prevodioca se predavači prebace bez problema na engleski kad razgovaraju sa roditeljima (kao i svi Danci sa strancima generalno). I ćerku su na početku uvek na kraju časa neverbalno pitali kako joj je bilo na času, tako što bi joj pokazali ???? ili ????, što pokazuje da im je na prvom mestu da ostvare komunikaciju, pa makar ona bila i telesna.

Svi roditelji inače imaju Aula aplikaciju – to je kao onlajn dnevnik – koja nas obaveštava o svemu što se dešava u školi vezano za dete (incident, roditeljski itd), i takođe roditelji na toj aplikaciji mogu sami uneti napomene tipa ako dete neće doći u školu, ako žele sastanak sa predavačem", zaključuje Dejan Petković. U Srbiji takođe imamo elektronski dnevnik, ali ako ste roditelj ili nastavnik onda znate koje su njegove manjkavosti i koliko koraka je potrebno da bi postao bar sličan Auli.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram